Šta je i čemu služi američki Sekretarijat za efikasnost vlade?

Sekretarijat za efikasnost vlade koje će, uprkos nazivu, verovatno biti savetodavno telo, predvodiće osnivač kompanija „Tesla“ i „Spejseks“ Ilon Mask i bivši republikanski predsednički kandidat Vivek Ramasvami, piše VOA.

Naziv tela, koje se očekuje da će sa radom početi pošto Tramp položi zakletvu, sveden je na akronim DOGE (Douž) – što se dovodi u vezu sa Maskovim smislom za humor. Preduzetnik, koji važi za najbogatijeg čoveka na svetu, bio je zagovornik marginalne kriptovalute poznate kao Dogecoin (Doužkoin).

Mask i Ramasvami odredili su 4. jul 2026 – 250. godišnjicu potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti, kao datum za završetak posla – za koji tvrde da će uticati na okončanje trenda glomaznih američkih administracija što smatraju da će doprineti smanjenju potrošnje i eliminisanju birokratije.

Velika obećanja

Donald Tramp je povodom osnivanja novog sekretarijata naveo da će to telo „omogućiti njegovoj administraciji da demontira vladinu birokratiju, skreše nepotrebni višak propisa, smanji rasipanje i reformiše federalne agencije“.

Mask je iznosio tvrdnje da je moguće pronaći oko dva biliona (odnosno dve hiljade milijardi dolara) potencijalnih ušteda u saveznom budžetu.

To bi predstavljalo skoro trećinu od 6.100 milijardi dolara koje je savezna vlada potrošila u fiskalnoj 2023, što nije moguće ostvariti bez drastičnih smanjenja vladinih usluga i programa.

Ramasvami je nagovestio da će upravo to sa Maskom i predložiti.

Na pitanje televizije „Foks“ nameravaju li da zatvaraju čitave delove vlade – odgovorio je da se očekuju, kako je ukazao, masovna redukovanja.

„Očekujemo da će određene agencije u potpunosti prestati da postoje. Rezovi će biti sprovedeni u oblastima federalne vlade u kojima su troškovi preveliki. Takođe, očekujemo znatne rezove kada je reč o stranama angažovanim po ugovoru – koji uzrokuju velike troškove. Mislim da će mnogi biti iznenađeni koliko ćemo brzo krenuti sa promenama“, ukazao je Ramasvami.

Reganova prva inicijativa

Organizacije koje se zalažu za veći nadzor potrošnje federalnih agencija, izražavaju oprezni optimizam u vezi sa osnivanjem tela koje bi trebalo obezbedi uštede.

Tom Šac, predsednik organizacije „Građani protiv državnih gubitaka“, rekao je Glasu Amerike da Douž predstavlja, kako se izrazio, prvu značajnu i sveobuhvatnu reviziju savezne vlade – koju sprovodi privatni sektor – od predsednika Ronalda Regana i Grejs komisije oformljene 1982. da pruži preporuke za efikasnost vlade.

Koliki će biti uticaj Douža, kaže Šac, zavisiće od brojnih faktora koji su van kontrole tog tela.

„Sve zavisi od toga kako se predsednik Tramp bude odnosio prema preporukama. Potrebno ih je primeniti kroz uredbe ili zakone. Ali, potrebno je i vođstvo, i u brojnim slučajevima Kongres – da ih sprovede“, zaključio je on.

Maja Mekginijes, predsednica nevladinog Komiteta za odgovorni savezni budžet, pohvalila je ideju o osnivanju tela za efikasnost vlade – upozorivši da će za stvarne promene biti potrebna dvostranačka saradnja.

„To će pomoći realizaciji i primeni ideja. Preporukama će biti potrebna podrška Kongresa koji će uvideti potrebu približavanja dve strane, kao i uzimanja u obzir svih opcija za rešavanje fiskalne neravnoteže“, ukazala je ona.

Ogroman budžet

Komisija čiji rad će nadgledati Mask i Ramasvami vršiće nadzor nad saveznim budžetom u kom najveći deo izdataka vlade odlazi na takozvanu obaveznu potrošnju.

Ona se odnosi na finansiranje programa kao što su socijalno osiguranje, Mediker, beneficije za veterane, i vojne penzije, što je vladina zakonska obaveza. 2023. godine ti troškovi su iznosili 3,8 hiljada milijardi dolara od budžeta koji je iznosio 6,1 hiljadu milijardi dolara.

Najveća pojedinačna stavka bila je 1.300 milijardi dolara koju je isplatilo socijalno osiguranje, federalni program koji obezbeđuje prihod penzionerima.

Vlada je potrošila 448 milijardi dolara na isplate socijalne pomoći građanima uključujući nezaposlene i roditelje sa niskim primanjima.

Izdvajanja za Mediker, program zdravstvene zaštite za starije građane iznosila su 839 milijardi dolara, a izdaci za Medikejd – program zdravstvene zaštite za građane sa niskim primanjima, iznosila su 616 milijardi dolara.

Druga glavna kategorija potrošnje smatra se, kako se učestalo označava, diskrecionom.

Radi se o izdacima koje Kongres odobrava u svakom budžetskom ciklusu. U 2023. iznosili su 1,7 milijardi dolara. Diskreciona potrošnja finansira svakodnevni rad savezne vlade, pri čemu skoro polovina – 805 milijardi dolara u 2023 – ide u budžet za odbranu.

Sa preostalih 917 milijardi dolara finansiraju se Kongres i Bela kuća, kao i druga tela vlade.

Poslednja kategorija, kamata na savezni dug, nalazi se između obavezne i diskrecione potrošnje.

Iako, teoretski, može odlučiti da ne otplaćuje dug – tako nešto može biti katastrofalno za američku i globalnu ekonomiju.

Tokom 2023. u te svrhe potrošeno je 659 milijardi dolara iz saveznog budžeta.

Nejasna struktura

Struktura novog sekretarijata je još nejasna. Ukoliko bude osnovan uredbom mogao bi da potpadne pod Zakon o saveznim savetodavnim odborima.

Taj zakon propisuje primenu određenih koraka da bi se obezbedila transparentnost i propisuje pravila u vezi sa sukobom interesa.

To bi, međutim, moglo da ima posledice po Ilona Maska, čije različite kompanije imaju ugovore vredne milijarde dolara sa američkim vlastima.

Ali, ukoliko bi Douž bio uspostavljen kao privatna kompanija, čiji bi lideri bili u komunikciji sa predsednikom, ta pravila ne bi važila.