Šta je „moralni azil“ koji nudi Rusija za Evropljane?

„Roditelji su najodgovorniji građani, pre svega, osećaju šta je potrebno za njihovu decu, brinu se o njima, sa ove tačke gledišta procenjuju postupke države u odnosu na njihovu porodicu“, rekla je Kuznjecova, prenosi TASS.

Prema njenim rečima, Evropljani koji se sele u Rusiju smatraju da je situacija u zemlji „sigurnija za njihovu decu“, jer država „dosledno gradi zaštitu porodica sa vrednosne tačke gledišta“.

Pre toga, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova govorila je o masovnim zahtevima građana zemalja NATO-a za boravišnu dozvolu u Rusiji. Prema njenim rečima, stanovnici zapadnih zemalja bukvalno opsedaju ruske diplomatske institucije, ne želeći da njihova deca budu „žrtvovana zarad liberalne ideje“.

Zaharova je uverila da se ljudi sele u Rusiju „ne zbog velikih ciljeva – oni samo beže“ od „progona u svojim zemljama zbog toga što su sledbenici tradicionalnih vrednosti“.

„Ovi građani nisu na listama sankcija, niti ih sud goni. Ugledni građani svojih zemalja koji imaju pasoše, stanove, firme“, rekla je predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je 19. avgusta dekret prema kojem će stranci koji su se suočili sa nametanjem „destruktivnih neoliberalnih ideoloških stavova“ u svojoj domovini i podržavaju „tradicionalne ruske duhovne i moralne vrednosti“ moći da se presele u Rusiju na pojednostavljen način.

Zainteresovani neće morati da potvrde poznavanje ruskog jezika, istorije i zakonodavstva.

Ministarstvo spoljnih poslova će ovim građanima obezbediti vize za jednokratni ulazak na period od tri meseca. Mehanizam je trebalo da počne da radi u septembru, podseća The Moscow Times. Kako će se tačno proveriti pridržavanje kandidata „tradicionalnim duhovnim i moralnim vrednostima“ nije precizirano.

U međuvremenu, ruski državni program za preseljenje sunarodnika pokazao je najgori rezultat od aneksije Krima 2014. godine. U prvoj polovini 2024. godine to je iskoristilo samo 6,5 hiljada ljudi. Poređenja radi u istom periodu 2023. godine bilo ih je 10 hiljada, a u 2015. godini – 45,5 hiljada.