Šta je Mosad?

Izraelska vojska je saopštila da je presrela raketu, kao i da je to bio prvi put da je Hezbolah gađao ciljeve u blizini Tel Aviva.

Šta je Mosad?

Institut za obaveštajne i specijalne operacije – Mosad (Mossad) je izraelska obaveštajna služba.

Osnovan je odmah nakon uspostavljanja Države Izrael, kada je premijer David Ben Gurion priznao da se moraju uspostaviti nacionalni okviri za obaveštajna tela koja su već delovala pre uspostavljanja države, piše na sajtu Mosad-a.

Kao što je uobičajeno širom sveta, odluka je bila da se uspostave tri odvojena okvira: vojna obaveštajna služba (kasnije IDI), služba unutrašnje bezbednosti (kasnije ISA) i obaveštajna služba koja deluje u inostranstvu (kasnije Mosad).

Ovaj plan se sprovodio postepeno. Dana 30. juna 1948. godine, Hagana informativna služba, Šai, je raspuštena i uspostavljene su obaveštajne službe Države Izrael.

U julu 1949. godine, Reuven Shiloah iz Ministarstva spoljnih poslova i visoki zvaničnik u političkom odeljenju, predložio je osnivanje centralne institucije za koordinaciju obaveštajnih aktivnosti.

Ben Gurion je odobrio predlog i 13. decembra 1949. najavio je osnivanje takvog tela pod Ruvenom Šiloom. Ovaj datum je ušao u istoriju kao datum osnivanja Mosada, koji je kasnije postao Institut za obaveštajne i specijalne operacije.

Ovo koordinaciono telo nije bilo uključeno u prikupljanje obaveštajnih podataka u inostranstvu (što je u to vreme obavljalo posebno odeljenje u okviru Ministarstva spoljnih poslova – „Da’at“), sve dok početkom 1951. godine nije doneta odluka o osnivanju centralnog organa za prikupljanje podataka, obaveštajne službe u inostranstvu, da budu podređeni Mosadu.

Ovaj entitet, poznat kao Rešut, bio je glavno telo Mosada u svojim ranim godinama, a kasnije je postao Tzomet divizija, specijalizovana za regrutovanje i rukovanje agentima.

Bivšim agentima je naređeno da ne govore čak ni svojoj porodici o Mosadu, a služba nikada nije priznala svoje učešće u bilo kojoj operaciji, piše Gardijan.

„Sve što je Mosad uradio bilo je tiho, niko nije znao. Bilo je to potpuno drugačije doba. Mosad jednostavno nije pominjan. Kada sam se pridružio, morali ste da znate nekoga da biste bili dovedeni. Sada postoji veb-sajt“, rekao je Josi Alfer, koji je učestvovao u nekim od najpoznatijih operacija ove službe 1970-ih.

Mosad je odgovoran za prikupljanje obaveštajnih podataka, tajne operacije i borbu protiv terorizma, piše na Vikipediji.

Organizaciona struktura Mosada je zvanično poverljiva, ali poznato je da je organizovan u divizije, koje vodi direktor koji je ekvivalentan general-majoru u Izraelskim odbrambenim snagama.

Tzomet: Najveća Mosadova divizija, sa službenicima za slučajeve koji se zovu “katsas” zaduženi za vršenje špijunaže u inostranstvu i upravljanje agentima.

Cezareja: Sprovodi specijalne operacije i u njemu se nalazi jedinica Kidon (hebrejski: kydwn, „bajonet“, „koplje“ ili „koplje“).

Kešet („Duga“): Elektronski nadzor, provale i prisluškivanje

Metsada: Specijalna jedinica koja navodno upravlja „malim jedinicama boraca“ čije misije uključuju „atentate i sabotaže“

BBC na srpskom je nedavno pisao o nekim uspešnim i neuspešnim operacijama Mosada.

Lov na nacističkog oficira Adolfa Ajhmana

Otmica nacističkog oficira Adolfa Ajhmana 1960. godine u Argentini jedan je od najslavnijih obaveštajnih uspeha Mosada. Ajhman, ključni arhitekta Holokausta, bio je odgovoran za progon Jevreja u nacističkim koncentracionim logorima u Drugom svetskom ratu, u kom je oko šest miliona Jevreja stradalo od nacističke Nemačke. Nakon što je izbegao hvatanje seljenjem između nekoliko zemalja, Ajhman se na kraju skrasio u Argentini. Tim od 14 Mosadovih agenata ga je pronašao, oteo i vratio u Izrael, gde mu je bilo suđeno i gde je na kraju pogubljen.

Operacija Entebe

Operacija Entebe u Ugandi smatra se jednom od najuspešnijih izraelskih vojnih misija. Mosad je obezbedio obaveštajne podatke, dok je izraelska vojska izvela operaciju. Izraelske komandoske snage uspešno su spasile 100 talaca iz aviona koji je putovao iz Tel Aviva za Pariz preko Atine. Otmičari – dvojica pripadnika Narodnog fronta za oslobođenje Palestine i dvojica nemačkih saučesnika – preusmerili su avion za Ugandu. To je dovelo do smrti troje talaca, svih otmičara, nekoliko ugandanskih vojnika i Jonatana Netanjahua, brata aktuelnog izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Operacija Braća

U izuzetnom činu obmane – delajući po naređenjima premijera Menahema Begina – Mosad je ranih osamdesetih prokrijumčario više od 7.000 etiopskih Jevreja u Izrael preko Sudana, koristeći lažno ronilačko odmaralište kao paravan. Sudan je bio neprijateljska zemlja Arapske lige, tako da je, radeći u tajnosti, tim Mosadovih agenata osnovao odmaralište na sudanskoj obali Crvenog mora, koje su koristili kao bazu.
Danju su se izdavali za hotelsko osoblje a noću krijumčarili Jevreje, koji su u tajnosti pristizali iz susedne Etiopije, iz zemlje vazduhom i morem. Operacija je trajala najmanje pet godina, a u vreme kad je otkrivena, Mosadovi agenti su već uspeli da pobegnu.

Odmazda posle otmice na Minhenskoj olimpijadi

Palestinska militantna grupa Crni septembar je 1972. godine ubila dvojicu članova izraelskog olimpijskog tima na Olimpijskim igrama u Minhenu, a zarobila još njih devet. Taoci su kasnije stradali u neuspelom pokušaju spasavanja zapadnonemačke policije. Nakon toga, Mosad je napao veliki broj članova Palestinskog oslobodilačkog pokreta, među njima i Mahmuda Hamšarija. Njega je ubila eksplozivna naprava postavljena u telefonu u njegovom pariskom stanu. Hamšari je izgubio nogu u eksploziju i kasnije podlegao ranama.

Uprkos brojnim uspelim operacijama, Mosad je imao i neke slavne neuspehe.

Hamasov politički lider Kaled Mešal

Jedna od operacija koja je dovela do krupne diplomatske krize bio je pokušaj Izraela 1997. godine da ubije Kaleda Mešala, šefa Hamasovog političkog biroa, u Jordanu uz pomoć otrova. Misija nije uspela kad su izraelski agenti uhvaćeni, što je primoralo Izrael da obezbedi protivotrov za spašavanje Mešalovog života. Tadašnji šef Mosada Deni Jatom odleteo je za Jordan da izleči Mešala. Ovaj pokušaj ubistva značajno je narušio odnose između Jordana i Izraela.

Hamasov lider Mahmud Al Zahar

Izrael je 2003. godine izveo vazdušni napad na dom Hamasovog lidera Mahmuda Al Zahara u gradu Gazi.
Iako je Al Zahar preživeo taj napad, u udaru su poginuli njegova žena i sin Kaled, zajedno sa još nekolicinom ljudi.Bombardovanje je potpuno uništilo njegovu kuću, istakavši teške posledice vojnih operacija u gusto naseljenim oblastima.

Afera Lavon

Egipatske vlasti su 1954. godine sprečile izraelsku špijunsku operaciju poznatu kao Operacija Suzana.
Osujećeni plan bio je da se postave bombe u američkim i britanskim objektima u Egiptu kako bi se izvršio pritisak na Veliku Britaniju da zadrži snage raspoređene u Sueckom kanalu. Incident je postao poznat kao Afera Lavon, nazvana tako po tadašnjem izraelskom ministru odbrane Pinhasu Lavonu. Veruje se da je on učestvovao u planiranju operacije.

Jom-kipurski rat

Šestog oktobra 1973. godine, Egipat i Sirija su pokrenuli iznenadni napad na Izrael da bi povratili Sinajsko poluostrvo i Golansku visoravan. Tempiranje napada na Jom Kipur, jevrejski dan pokajanja i pomirenja, zatekao je Izrael nespremnim u prvim danima rata. Egipat i Sirija su napali Izrael na dva fronta. Egipatske snage su prešle Suecki kanal, pretrpevši samo delić očekivanih gubitaka, dok su sirijske snage napale izraelske položaje i probile se kroz Golansku visoravan. Sovjetski Savez je obezbedio snabdevanje za Siriju i Egipat, a SAD su obezbedile hitne linije snabdevanja za Izrael. Izrael je uspeo da odbije snage i rat se završio 25. oktobra – četiri dana nakon izglasavanja rezolucije Ujedinjenih nacija koja poziva na okončanje borbi.

Napad od 7. oktobra 2023.

Skoro 50 godina kasnije, Izrael je ponovo bio iznenađen neočekivanim napadom, ovaj put od Hamasa, na izraelske gradove blizu granice sa Gazom 7. oktobra 2023. Mosadov neuspeh da predvidi napad smatra se ogromnim fijaskom, u pogledu projektovanja, prema analitičarima, slabosti u izraelskoj politici odvraćanja prema Hamasu. Napad od 7. oktobra je za posledicu imao smrt oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, tvrde izraelske vlasti. Još 251 osoba je odvedena u Gazu kao taoci. U odgovor na Hamasov napad, Izrael je objavio rat Pojasu Gaze, u kom do sada ima više od 40.000 poginulih, od kojih su većina civili, prema Ministarstvu zdravlja Gaze.