Šta je Najdžel Faraž naučio od američke desnice?: Politico o lideru Bregzita koji oponaša Trampa u uništavanju desnog centra u Britaniji

Taj ozloglašeni sastanak u novembru 2016. učvrstio je trajni savez između dve najprepoznatljivije ličnosti u zapadnoj politici koje izazivaju podele.

Dvojica muškaraca već dugo dele afinitete. Obojica su proizvodi elita establišmenta koji su se repozicionirali kao politički autsajderi.

Obojica su preokrenula primljenu mudrost o granicama ugledne politike. I jedan i drugi su bili zapanjujuće uspešni – uprkos moćnim snagama koje su im se suprotstavile.

„Ovo je najotpornija i najhrabrija osoba koju sam ikada sreo!“ ozareno je Faraž Trampovim pristalicama na mitingu za reizbor 2020. u Arizoni, stojeći uz tadašnjeg predsednika.

Sada, dok se vanredna izborna kampanja u Velikoj Britaniji bliži svom kraju, Faraž kida stranicu direktno iz Trampove knjige. Cilj mu je da učini ništa manje nego da uzurpira Konzervativnu stranku desnog centra, jednu od najstarijih i najotpornijih blokova britanskog političkog sistema.

Faraž je bacio ručnu bombu u kampanju u Velikoj Britaniji prošlog meseca kada je najavio da će se kandidovati sa ciljem da oduzme glasove Torijevcima premijera Rišija Sunaka.

Britanski izborni sistem prvi put znači da startap partija poput Faražove Reform UK verovatno neće osvojiti više od nekoliko poslaničkih mesta.

Međutim, kako beleži rast uanketama, Faraž ipak pozicionira Reform UK kao „pravu opoziciju“ budućoj laburističkoj vladi. (Očekuje se da će laburisti osvojiti vlast 4. jula.)

U ovoj misiji Faraž je crpeo inspiraciju ne samo od Trampa, već i od niza radikalnih desničarskih snaga u Sjedinjenim Državama i Kanadi.
Čak i Faražov partijski manifest — pokrenut prošle nedelje — ima američki ukus, preimenovan u „ugovor sa ljudima“.

Ideja je izvučena iz „ugovora sa Amerikom“ bivšeg predsednika SAD Njuta Gingriča iz 1994.

Divljenje je obostrano. Gingrič je za Politico rekao da pozdravlja Faražovo prisvajanje. „Čast mi je što to koristi“ i napomenuo da Reforma UK nije prva stranka u inostranstvu koja ponavlja gingričijansku retoriku.

„Moj favorit je bio ’ugovor sa Mongolijom‘ iz 1990-ih“, rekao je Gingrič.

Poznat po bučnim govorima

Faraž, evroskeptični poslanik u Evropskom parlamentu 20 godina pre Bregzita, bio je poznat po svojim bučnim govorima mnogo pre nego što se Tramp uspešno kandidovao za Belu kuću.

Faraž čak tvrdi da je Tramp „naučio dosta od mene“ i da je „gledao moje govore u Evropskom parlamentu mnogo godina pre nego što je odlučio da se kandiduje“.

Ipak, Faraž je nedavno pojačao aspekte svoje retorike koji su izrazito Trampovski, odbacujući svoje protivnike kao nestašne i dosadne. Dok je Tramp ismevao „Pospanog Džoa“, Faraž je počeo da guši kad god se osvrne na vođu laburista Kira Starmera.

Rahem Kasam, bivši pomoćnik Faraža koji je prisustvovao sasatanku u Trampovom tornju 2016. godine – i koji sada uređuje desničarsku novinsku platformu National Pulse – tvrdi da su dvojica lidera naučili mnogo jedan od drugog.

Faraž je, kako je rekao, od Trampa apsorbovao „važnost proizvodne vrednosti, obima – mislim da ste videli da je to zaista primenjeno u stvarima nakon Bregzita, gde je Najdžel držao velike skupove sa pirotehnikom“.

U drugom pravcu, rekao je Kasam, „postoji mnogo ljudi u Trampovoj kampanji koji su gledali šta Najdžel radi“, navodeći Trampovog pomoćnika Stivena Milera kao nekoga ko se oslanjao na elemente Faražovih govora.

Trampov blizak krug vidi Faraža kao deo spoljne orbite bivšeg predsednika, grupu saveznika koji su na podkastovima ili drugim javnim događajima i guraju Trampovu agendu i brane ga u javnosti.

Konkretno, Faraž je blizak saveznik bivšeg Trampovog savetnika Stiva Benona, koji vodi podkast War Room i trenutno se suočava sa četvoromesečnom zatvorskom kaznom zbog prkošenja pozivu Kongresa.

Tramp i Faraž takođe imaju zajedničku prošlost na Konferenciji konzervativne političke akcije (CPAC) – godišnjem sastanku svetskih desničarskih aktivista – na kojoj se Tramp prvi put obratio 2011, a Faraž 2013. godine.

Faraž je zbunjivao publiku kritikama o Evropskoj uniji, ali je usavršio svoju poruku i do 2016. obećavao „povratak protiv globalista i onih koji bi želeli da unište sve što smo ikada bili“.

Od tada je bio redovan govornik, a 2022. je viđen na privatnoj zabavi nakon konferencije u Dalasu.

Faraž se takođe zbližio sa bivšom republikanskom predsedničkom nadom Vivekom Ramasvamijem. Faraž je intervjuisao Ramasvamija u britanskom desničarskom izdanju GB News i pohvalio njegove ideje na mreži X.

Taktike preuzimanja

U prošlosti, različita Faražova desničarska politička sredstva – prvo Stranka nezavisnosti Velike Britanije (UKIP), zatim Partija za Bregzit, a sada Reform UK – uspevali su da dovedu Torijevce u neugodne pozicije.

Ako Faraž osvoji svoje prvo poslaničko mesto 4. jula, a Reform UK osvoji značajan deo glasova, to bi moglo da otvori put za ozbiljan upad u Konzervativnu stranku.

Mnogi posmatrači veruju da sledeći lider Torijevaca neće imati drugog izbora osim da pokuša da ujedini britansku desnicu, bilo spajanjem dve stranke u koaliciju ili pozivanjem Faraža u samu stranku Torijevaca. U svakom slučaju, Faraž bi imao istinski uticaj u mejnstrim konzervativizmu – i šansu da počne trajno da preoblikuje britansku desnicu.

Ričard Džonson, viši predavač američke politike na Univerzitetu Qeen Mary u Londonu, povukao je jasnu paralelu sa Trampovom brzom kanibalizacijom Republikanske partije.

Mnogi u stranci su ga grdili kada je prvi put ušao u trku, Trampova konačna pojava kao republikanskog kandidata i pobednika transformisala je stranku u nešto potpuno novo.

„Faraž može da pogleda Trampa i vidi nekoga ko je bio van establišmenta desnog centra, ali onda dođe, postane lider tradicionalne stranke desnog centra, a zapravo preorijentiše tu stranku u veoma različiti pravac“, rekao je Džonson.

Daglas Karsvel, bivši poslanik Torijevaca iz Klaktona koji je prebegao u UKIP 2014. godine, sada vodi Centar za javnu politiku Misisipija.

On je za Politico rekao da bi Faraž mogao da preuzme konzervativni pokret u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali samo zbog „neuspeha Torijevske partije“ koja je, kako je rekao, postala „vozilo za toliko mediokriteta“.

O, Kanada

Faražove ambicije za preuzimanje imaju još jedan presedan u kanadskoj Reformskoj partiji.

Formirana kasnih 1980-ih, Reforma je osvojila mnoge konzervativne glasače platformom smanjenja poreza, direktnije demokratije u obliku referenduma i protivljenja multikulturalizmu.

Njihov vrhunac su bili zapanjujući izbori 1993. godine, na kojima je Reforma osvojila 52 mesta, dok su progresivni konzervativci Kim Kampbela svedeni na samo dva.

Poraz je bio najteži ikada doživeo veliku zapadnu političku stranku i na kraju je primorao konzervativce da se spoje sa svojim osvajačima.

Faraž je nedavno opisao uticaj kanadske stranke na njega kao „ogroman, ogroman, ogroman“ i potvrdio da je njeno „obrnuto preuzimanje“ upravo ono što ima na umu za britanske konzervativce, koji se prema anketama suočavaju sa najgorim porazom u svoju 200-godišnju istoriju sledeće nedelje.

Za Faraža, izbori u Velikoj Britaniji 4. jula su samo početak.