Šta je namera Rusije u indirektnim napadima na Rumuniju i Moldaviju?

Napad je obasjao nebo u Rumuniji koja je udaljena svega 200 metara na drugoj strani reke. Napad se desio na jednom od glavnih evropskih rečnih puteva. Tako se konflikt u Ukrajini našao najbliže teritoriji Rumunije od kada je Rusija u februaru 2022. pokrenula invaziju na svog suseda, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Istovremeno je trajalo rusko granatiranje luke Odesa i postrojenja za izvoz žitarica koje ne prestaje u sedmicama nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin 17. jula odustao od sporazuma njegove zemlje za izvoz žitarica morskim putem koji je postignut uz posredovanje Ujedinjenih nacija (UN). Kijev je optužio Moskvu da cilja snabdevanje žitom i infrastrukturu koja je ključna za ovaj dogovor.

Ovo je zabrinjavajući znak da bi Rusija mogla da proširuje zone napada, analitičari kažu da Kremlj ne samo da pokušava da izbaci iz šina ukrajinski izvoz žitarica na globalno tržište već i da potkopa podršku koju Kijev prima od Evropske unije (EU). Ovo se naročito odnosi na države centralne i istočne Evrope, jer želi da dalje poremeti lokalna poljoprivredna tržišta tih zemalja.

Pored toga, mogući haos u rumunskim lukama ne samo da će pogoditi izvoz žitarica iz Ukrajine, već i zakomplikovati transport goriva i vojne pomoći koji se odvija u suprotnom pravcu. Dakle, „svega što omogućava Ukrajini da se odupire“ ruskoj agresiji prema navodima Kozmina Popa, istraživača Instituta Nikolai Iorga iz Bukurešta.

Ciljanje Dunava neće samo poremetiti izvoz brodovima tegljačima, već bi moglo da stvori dodatni pritisak na železnice preko Rumunije i Moldavije, rekao je Popa u komentaru koji je dao za Rumunski servis RSE.

„Ovi ruski napadi su takođe indirektni napad na zemlje koje graniče sa Ukrajinom. Tako da, sa ove tačke gledišta, stvari će se pogoršavati, u odsustvu jasne i odlučne reakcije Zapada, koja bi Putinu pokazala da postoje granice koje ne može da prelazi“, rekao je Popa.

„Rusi napadaju direktnim i indirektnim ciljevima. Oni ciljaju na to da poremete rečne puteve i železnice u Rumuniji kako bi zagušili i opustošili rumunske luke na ušću Dunava“, rekao je Popa.

Čini se da prve indikacije to potvrđuju.

Brodovi su se navodno gomilali 25. jula na zapadnom rubu Crnog mora kod ulaska u Dunav i oko rumunske morske luke Konstanca usred, kako analitičari kažu, nesigurnosti da li da se put nastavi nebezbednim rutama.

Gotovo 30 brodova se usidrilo pored ključnog ukrajinskog lučkog terminala Ismajil 24. jula, kako je izvestio Rojters. Nekoliko sati nakon napada, mogla se vidjeti dugačka kolona kamiona koji su čekali izvan luke Reni, kako je pokazao video objavljen na Tviteru.

Hundreds of #grain trucks are stuck near Reni, one of the Ukrainian terminals that were attacked last night.#wheat #corn #oatt pic.twitter.com/PU8DdFk1sc

— Andrey Sizov (@sizov_andre) July 24, 2023

U Reniju su navodno uništena tri skladišta tokom napada 24. jula koji je izveden sa oko 15 dronova. Ranjeno je sedam lučkih radnika, a ukrajinski zvaničnici su izneli malo detalja o napadu. Usred strahova od poremećaja u izvozu i transportu žitarica, deonice žita i kukuruza na globalnim tržištima su porasle 24. jula, javio je Rojters.

U satima nakon napada, generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš pozvao je Rusiju da se vrati u sporazum o izvozu žitarica preko Crnog mora, upozoravajući na katastrofalni učinak koji bi mogao da pogodi „ranjive zemlje koje se bore da nahrane svoje stanovništvo“.

Predsednik Rumunije Klaus Iohanis, jedan od nekoliko visokih rumunskih zvaničnika koji su osudili napad nazvavši ga „eskalacijom“ i „ozbiljnim rizikom za sigurnost Crnog mora“, kako je napisao u objavi na Tviteru.

Od kada je prošle godine Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, Kijev je proširio izvoz žitarica kopnom preko EU za oko milion tona mesečno. Veliki deo te količine izvozi se iz rumunskih luka rečnim putevima preko Dunava.

Vozovi, kamioni i brodovi tegljači koriste se za prevoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine preko malih luka na Dunavu kao što su Reni i Ismajil na jugozapadu Ukrajine ka Rumuniji.

Rumunija, koja graniči sa Ukrajinom preko Crnog mora, naročito njena luka Konstanca, igrala je važnu ulogu u naporima Ukrajine da zaobiđe rusku pomorsku blokadu. Od početka rata preko Konstance je prešlo više od jedne trećine ukupnog ukrajinskog izvoza žitarica od nešto manje od 49 miliona kubnih tona.

Rumunske luke su obradile 8,6 miliona kubnih tona ukrajinskih žitarica tokom 2022. i 6,3 miliona kubnih tona tokom prvih pet mjeseci 2023. koje su prešle preko luke Konstanca, javlja Rojters. Luka je ukupno obradila 12,2 miliona kubnih tona žitarica tokom prvih pet meseci, što je skok od 21 posto u odnosu na proteklu godinu.

Napad Rusije na Reni mogao bi da ima i druge posledice, napominje Kristijan Vlas, rumunsko-moldavski analitičar.

„Sada je rizik to da će Ukrajina morati da se još više oslanja na izvoz kamionima i železnicom, što je već konstantni problem u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, naročito Poljske i Rumunije, države članice EU koje se još uvek mogu smatrati najvećim saveznicima Ukrajine“, rekao je Vlas za RSE.

EU je 2. maja dozvolila da pet država – Bugarska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka, zabrane lokalnu prodaju ukrajinske pšenice, kukuruza, uljane repice i suncokreta, istovremeno dozvoljavajući tranzit preko njihove teritorije na druge lokacije i u druge EU države.

Evropska komisija je prošle godine najavila da uspostavlja „linije solidarnosti“ kako bi osigurala da Ukrajina može da izvozi žitarice, obećavajući milione evra investicija u infrastrukturu. Evropska komisija je 15. jula proširila sporazum do 15. septembra.

„Rusija koristi poremećaje u transportu žitarica preko Crnog mora kako bi zakomplikovala i pokvarila odnose najmanje pet država članica EU sa Ukrajinom“, rekao je Dionis Cenusa, stručnjak Centra za studije o istočnoj Evropi iz Viljnusa. „Ove EU države, koje predvodi Poljska, žele da prošire ograničenja na određene kategorije koje se tiču ukrajinskih žitarica i nakon 15. septembra“, rekao je on za RSE.

„Pored sijanja haosa u EU, Putin pokušava da izgura Ukrajinu i predstavi Rusiju kao potencijalnog spasioca u krizi hrane“, rekao je Cenusa.

Tu poruku Putin će najverovatnije naglasiti kao domaćin desetinama afričkih država na drugom rusko-afričkom samitu koji se održava od 26. do 29. jula u Sankt Peterburgu.

„Putin je glasno govorio o kapacitetima Rusije da zamijeni Ukrajinu u izvozu žitarica, u oba slučaja, podmirivanju tržišta Zapada i nuđenju humanitarne pomoći Africi“, rekao je Cenusa.

Putin je ponavljao da će Rusija ponuditi besplatno žito siromašnim afričkim zemljama sada kada je okončan sporazum o izvozu žitarica preko Crnog mora. „Želim da dam garancije da je naša država sposobna da nadoknadi ukrajinske žitarice na komercijalnom tržištu kao i na bazi pomoći“, rekao je Putin u izjavi 24. jula, tvrdeći da je Rusija isporučila gotovo 10 miliona tona žita u Afriku u prvoj polovini ove godine.

Očito je da Rusija koristi novu dinamiku rata protiv Ukrajine kako bi stekla prednost na globalnom jugu, koji pati od suše i rasta cena hrane, rekao je Cenusa. „Rusija polako menja pitanje energenata žitaricama kao alatom za globalni uticaj.“