Šta je nemačka „kočnica dugova“?

U Nemačkoj su i savezna država I svih 16 pokrajina dužni da štedljivo posluju. Praktično im je zabranjeno da podignu dodatne kredite. Druge države iz grupe G7 nemaju tako strogo ograničenje novog zaduživanja.

Pravila koja to određuju zapisana su u nemačkom Ustavu i uz manje razlike važe i na saveznom i na pokrajinskom nivou. Član 109 Osnovnog zakona – tako se u Nemačkoj zove Ustav – u paragrafu 3 kaže:

„Budžeti savezne države i pokrajina moraju se principijelno uravnotežiti bez podizanja novih kredita“. To praktično znači da država sme da potroši samo onoliko koliko zaradi – pre svega od poreza i naplata dažbina. Kolokvijalno se ovo pravilo zove „kočnica dugova“.

Protiv opterećenja narednih generacija

Ovo ograničenje je uvedeno 2009. kada je šefica vlade bila Angela Merkel (CDU), a njen ministar finansija Per Štajnbrik (SPD). To se desilo usred globalne finansijske i ekonomske krize, kada se na sve strane diskutovalo o mogućem novom zaduživanju. U jednom govoru pred premijerima pokrajina Štajnbrik je rekao da se radi o istorijskoj odluci koja „obezbeđuje sposobnost države da deluje posebno u pogledu međugeneracijske pravednosti“.

Pre uvođenja ovih pravila odvijala se politička diskusija. Zeleni i Levica su se žestoko protivili uvođenju strogih pravila, tvrdeći da se država sama ograničava u sposobnosti delovanja. Zagovornici „kočnice dugova“ ukazivali su na to da bi država sa gomilanjem dugova sve više novca trošila na kamate, pa je to još veće opterećenje na plećima dece i unuka.

Od 2014. do 2019. budžeti su bili uravnoteženi

Za saveznu državu „kočnica dugova“ važi od 2016., a za pokrajine od 2020. Ali već 2014. je tadašnji demohrišćanski ministar finansija Volfgang Šojble (CDU) postigao uravnoteženost budžeta, prvi put posle 45 godina. On je primenio izraz „crna nula“, jer su izdaci i prihodi države zaista bili u ravnoteži. Pritom pravila za savezni nivo nisu tako striktna.

Pokrajine imaju apsolutnu zabranu zaduživanja, dok savezna država može da se zaduži u visini od najviše 0,35 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ako je na primer bruto domaći proizvod Nemačke 2022. iznosio 3,88 biliona evra – država je mogla da se zaduži još 13 milijardi evra.

Pandemija i rat u Ukrajini

Ali te 2022. država se zadužila mnogo više, radilo se o trocifrenim iznosima u milijardama evra. Kao i za prethodne dve godine, Bundestag je 2022. isposlovao izuzetak od pravila „kočnice dugova“.

Ukazujući na posledice pandemije i rata u Ukrajini nemački parlament je proglasio „situaciju izuzetne ugroženosti“. Ustav dozvoljava suspenziju pravila o nezaduživanju „u slučaju prirodnih katastrofa ili situacije izuzetne ugroženosti koja se otrgla kontroli države“.

U aktuelnoj debati oko budžeta 2024. socijaldemokrate i Zeleni žele da se ponovo pozovu na takvu vanrednu situaciju, ukazujući na posledice rata u Ukrajini i na energetsku krizu.

Da li je „kočnica“ prestroga?

Istovremeno se rasplamsala rasprava o tome da li je potrebna reforma „kočnice dugova“. Pojedini ekonomski stručnjaci se izjašnjavaju za to, tvrdeći da su investicije u infrastrukturu i u tehnologije važne za budućnost, postale žrtva strogih pravila.

Ipak, ne treba očekivati da će reforma uskoro biti pokrenuta, pošto se Ustav može promeniti samo dvotrećinskom većinom u Bundestagu. Trenutno konzervativna opozicija – CDU i CSU – odbijaju takve promene.