Šta je obeležilo dve godine CG vlade: Članstvo u NATO, rat klanova…

Crna Gora koristi članstvo i oseća ga i kroz povećanje stranih direktnih investicija iz zemalja članica NATO za više nego duplo. Portal Analitika dodaje da je za dve godine vlade Markovića otvoreno sedam pregovaračkih poglavlja.

Vlada je, dodaje poprtal, pre dve godine formirana u senci, kako ga Tužlaštvo kvalifikuje – pokušaja terorizma, za što se vodi sudski postupak pred TV kamerama, što je dovelo do toga da opozicija bojkotuje parlament.

Policija godinama ne uspeva da stane na put sukobu „kavačana“ i „škaljaraca“, koji je zbog krađe oko 300 kilograma droge, do sada odneo oko 30 života, a stradale su i najmanje četiri nevine žrtve. U ratu kriminalnih klanova se ne preza ni od čega, a često se međusobno ubijaju u sred bela dana naočigled brojnih gradjana.

Iz Vlade tvrde da bezbednost nije ugrožena, a stručnjaci upozoravaju da je neophodna međunarodna akcija, jer se sukob prelio i na druge zemlje, posebno Srbiju, koja je pojedinim „bezbedonosno interesantnim“ osobama zabranila ulazak.

U spoljnoj politici, posebno je značajano potpisivanje Sporazuma o razgraničenju sa Kosovom, pri čemu se Crna Gora pametno držala po strani dok su trajala trvenja na unutrašnjem planu u toj državi, ocenjuje Analitika. Na kraju se ispostavilo da nikakva korekcija granica nije dogovorena i da će Radna komisija raditi na razmeni teritorija ako to bude u interesu lokalnog stanovništva najviše u dužini 50 do 100 metara, s tim da na kraju razmena bude metar za metar.

Kada je reč o Kosovu, Crna Gora se čvrsto drži svog kursa, tako da je pre neki dan glasala za članstvo te države u Interpol, što je ponovo naljutilo zvanični Beograd. U drugoj godini mandata Vlade Markovića, značajno su zahladili odnosi sa Srbijom. Analitičari ocenjuju da tome nije „kumovala“ Crna Gora i da je to posledica unutrašnjih stvari u toj državi, posebno u kontekstu pregovora o statusu Kosova, da se kriza preliva i na odnose sa Crnom Gorom.

Kulminacija u odnosima dve države je svakako bila nakon posete patrijaha SPC Irineja koji je izjavio da je položaj Srba u Crnoj Gori gori nego za vreme NDH. Patrijarh se oglušio na zahteve da se izvini i naknadno rekao da je srećan ako je njegova izjava doprinela da se više govori o položaju Srba u Crnoj Gori, dodaje portal. Izjava Irineja, ali i poslednje akcije Srpske pravoslavne crkve, poput betoniranja limene crkve na Rumiji se dovode u vezu sa najavljenjim donošenjem zakona o verskim zajednicama, kojim bi trebalo da se uredi položaj crkve u Crnoj Gori. Premijer Duško Marković i mitropolit Amfilohije su razmenili prilično oštra pisma, ali za sada je ostalo na tome…

Druga godina mandata premijera Duška Markovića prolazi i u „aktiviranju“ identitetsih pitanja i viševekovnih podela za što nije, istina, prvenstveno odgovorna Vlada već datumi, odnosno stogodišnjica obeležavanja Podgoričke skupštine. Iz Vlade je saopšteno da neće dozvoliti proslavu dana kada je nestala Crna Gora i pojedine opštine su zabranile održavanja proslave u opštinskim institucijama, podseća Analitika.

U opštinama gde je na vlasti opozicija su ipak održane razne vrste svečanosti , pa se tako u Budvi sa skupa pozivalo na oslobođenje srpskog mora i srpske Crne Gore. Doduše, bez Matije Bećkovića, Čedomira Antića i ostalih kojima jeste (nije) zabranjen ulazak u Crnu Goru, ali u eri tehničkih dostignuća nije potrebno biti na licu mesta kako bi se poslala „poruka“.

Mimo svih očekivanja, navodi Analitika, Vlada premijera Markovića je u prvoj polovini mandata ostvarila zapažene ekonomske rezultate, naročito na makroekonomskom nivou. Utisak o odličnoj turističkoj sezoni neće finansijski pokvariti pad broja gostiju u privatnom smeštaju koji je bio evidentan u špicu turističke sezone, ali treba da zabrine i Vladu i turističke poslenike.

Vlada je u drugoj godini mandata povukla i nepopularne reformske poteze: pokrenula je još jednu promenu penzijskog sistema i počela kampanju otpuštanja viškova činovnika u javnom sektoru. Vlada premijera Markovića je smanjila nezaposlenost. Trenutna nezaposlenost je, kako je Marković lično saopštio 14,4 odsto.

Tokom dvogodišnjeg mandata Vlada Markovića, uprkos rastu BDP, nije uspela da podigne standard stanovništva. Naprotiv, utisak je da je standard počeo da blago pada jer su plate i penzije ostale na istom nivou, a PDV je povećan za dva odsto.