Šta je plan NATO-a za Balkan, gde su tu Kosovo i Bosna?

„Ovaj region je strateški važan za NATO, ali postoje razlozi za zabrinutost“, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare u prestonici Severne Makedonije, Skoplju u sredu na kraju svog putovanja.

„Vidimo secesionističke pretnje u Bosni i Hercegovini, krhku bezbednosnu situaciju na Kosovu i zastoj normalizacije između Beograda i Prištine.

Od kraja Hladnog rata 1990-ih, NATO je igrao glavnu bezbednosnu ulogu u regionu. Alijansa je intervenisala u Bosni i na Kosovu u krvavim ratovima koji su označili konačni raspad Jugoslavije.

Danas su tri od šest država Zapadnog Balkana u NATO-u (Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija), a tri nisu (Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina).

Pucnjava na Kosovu razlog za zabrinutost

Neprijateljstva su u porastu između manjinskih etničkih Srba i većinskih etničkih Albanaca na Kosovu, koje je bilo pokrajina Srbije u vreme Jugoslavije, ali se otcepilo i proglasilo nezavisnost 2008. nakon krvavog rata 1990-ih.

SAD i još 22 od 27 država EU priznaju njenu državnost, dok je Srbija i Rusija smatraju otcepljenom pokrajinom.

U maju, trupe mirovnih snaga KFOR-a koje predvodi NATO su povređene pokušavajući da upravljaju sukobima etničkih Srba i Albanaca na severu Kosova, blizu granice sa Srbijom.

Kosovski Srbi su često veoma nepoverljivi prema nacionalnim vlastima i održavaju bliske odnose sa Srbijom. U septembru su četiri osobe ubijene nakon pucnjave između etničkih Srba, koji su se zabarikadirali u manastiru, i kosovskih vlasti.

Kao rezultat toga, NATO je poslao oko 1.000 dodatnih vojnika na Kosovo i pojačao patrole na pretežno srpskom severu. Ovo povećava ukupan broj trupa KFOR-a na više od 4.500, navodi novinska agencija Rojters.

Govoreći u ponedeljak u glavnom gradu Prištini, Stoltenberg je rekao da će NATO „učiniti ono što je neophodno za održavanje bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude na Kosovu“.

„Sada razmatramo da li treba da imamo trajnije povećanje kako bismo osigurali da ovo ne izmakne kontroli i stvori novi nasilni sukob na Kosovu ili u širem regionu“, rekao je on.

Republika Srpska preti otcepljenjem od Bosne

U međuvremenu u Bosni i Hercegovini, jedan od dva politička entiteta multietničke države, Republika Srpska, preti otcepljenjem. Republika Srpska čini otprilike polovinu teritorije Bosne i Hercegovine i dom je oko 1,2 miliona ljudi, većinom etničkih Srba.

EU, koja predvodi mirovnu misiju u Bosni i Hercegovini, nepopularna je u Republici Srpskoj. Entitet ima bliske veze sa Srbijom i Rusijom. Snage EU u Bosni i Hercegovini preuzele su dužnost od NATO misije 2004.

Poruka Moskvi

Uz razne požare koji su tinjali, Stoltenbergova izjava u Skoplju na kraju svoje turneje u sredu data je zajedno sa liderima četiri balkanska saveznika u NATO-u – Albanije, Hrvatske, Crne Gore i Severne Makedonije – i delimično je usmerena ka Moskvi.

NATO vidi da Rusija igra destabilizujuću ulogu, posebno od invazije na Ukrajinu.

„Autoritarne države poput Rusije nastoje da potkopaju naše demokratije sajber i hibridnim pretnjama“, rekao je Stoltenberg, za koga se veruje da će uskoro napustiti svoju funkciju na čelu zapadne vojne alijanse.

Kako je objasnila Bojana Zorić iz Instituta za bezbednosne studije Evropske unije, generalno, cilj Rusije u regionu je da zaustavi širenje NATO-a i apsorpciju država u EU.

Rat u Ukrajini je takođe poslužio da podvuče postojeće podele, rekla je analitičarka iz istraživačke agencije koju finansira EU: „Zapadni Balkan nije jedinstven kada je u pitanju odgovor na rat u Ukrajini“.

To je išlo u prilog Moskvi.

„Rusija uvek želi da iskoristi svaku priliku da proizvede nered i da rasplamsava neprijateljstva u regionu i na neki način iskoristi etničke lomove u svoju korist“, rekla je Zorić za DV.

Šta je Stoltenberg pokušavao da postigne na svom putovanju?

Za Zorić, Stoltenbergovo putovanje se uglavnom odnosilo na slanje „jasne poruke regionu i drugim akterima, uključujući i Rusiju, da NATO ostaje snažno posvećen osiguranju bezbednosti“.

Veće prisustvo NATO-a na Kosovu trebalo bi da ohrabri sve strane da pokažu uzdržanost i stoga se nadamo da će podržati oživljavanje efikasnog dijaloga o normalizaciji između Prištine i Beograda, rekla je ona.

Srbija, koja teži da bude deo EU, ali ne i NATO, sama ne bi rizikovala sukob sa vojnim savezom, rekla je Zorić. Većina država EU je u NATO. Beograd ovih dana ima stabilne odnose sa NATO, smatra analitičarka.

Rizik od daljeg sukoba?

Međutim, analitičarka ne vidi na horizontu opasnost od otvorene konfrontacije.

„Ni sada ni u bliskoj budućnosti Rusija neće moći da priušti ulazak u rat na zapadnobalkanskom frontu, posebno imajući u vidu činjenicu da je polovina Zapadnog Balkana u NATO-u“, rekla je Zorić.

Umesto toga, veća je verovatnoća da će Moskva nastaviti sa svojim trenutnim modusom operandi podsticanja nereda radeći sa ključnim regionalnim sagovornicima, rekla je ona.