Šta je potrebno Ukrajini da oslobodi Krim?

Ruska vojska je već pretrpela „više od 100.000“ mrtvih i povređenih, prema rečima načelnika zajedničkog štaba američkog generala Marka Milija. A zahvaljujući nemaru i okrutnoj ravnodušnosti režima predsednika Vladimira Putina, ove zime će stradati hiljade drugih zbog zime i bezosećajnog zanemarivanja ljudskih života, piše Forin afers.

Nezakonito okupirano poluostrvo Putin je iskoristio za invaziju

Uz pomoć novoobećanih zapadnih tenkova i drugog naoružanja, ukrajinske oružane snage će takođe osloboditi više teritorije na istoku i jugu zemlje, što će omogućiti eventualni pohod za oslobađanje Krima. Poluostrvo, koje je Putin nezakonito anektirao 2014. godine, poslužilo je kao polazna tačka za rusku invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Danas, okupacija Krima omogućava ruskoj vojsci da ugrozi ukrajinske položaje sa juga i daje ruskoj Crnomorskoj floti bazu za izvođenje dalekosežnih napada.

Međutim, u prvih devet meseci rata, zapadni pobornici Kijeva nisu bili voljni da podrže bilo kakve vojne napore da se teritorija vrati Ukrajini, delom iz zabrinutosti da bi takav pokušaj isprovocirao Putina i pokrenuo katastrofalnu rusku odmazdu, a delom zato što je poluostrvo sada dom značajnog broja ljudi koji se identifikuju sa Rusijom, što bi moglo otežati reintegraciju u Ukrajinu.

Ideja o oslobađanju Krima je donedavno bila akademska, ali…

Tokom većeg dela prošle godine, dok je ideja o oslobađanju Krima bila samo akademska, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bio je spreman da ostavi po strani pitanje kratkoročnog statusa regiona. Ukrajinske snage bile su fokusirane na oslobađanje okupirane teritorije van poluostrva, a izgledalo je da će budućnost Krima biti određena nakon završetka rata diplomatskim pregovorima.

Ali kako je rat odmicao i Ukrajina oslobađala velike delove svoje teritorije od okupacionih ruskih snaga, retorika Zelenskog u vezi sa Krimom se promenila. „Krim je naša zemlja, naša teritorija“, rekao je prošlog meseca u video apelu Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj.

„Dajte nam oružje“, pozvao je Zelenski i dodao: „Ukrajina će povratiti ono što je njeno“. A prema Njujork tajmsu, Bajdenova administracija je počela da prihvata ideju da bi Ukrajina možda morala da ugrozi rusko uporište na poluostrvu kako bi ojačala svoju pregovaračku poziciju, čak i uz rizik od eskalacije sukoba.

Ako se borbe nastave, Zelenskom će biti sve teže da dozvoli Putinu da nastavi okupaciju Krima

Ako bi uskoro počeli ozbiljni pregovori, Zelenski bi i dalje mogao da bude otvoren za dogovor koji bi okončao rat i odložio pitanje Krima za kasnije. Ali ako se borbe nastave tokom proleća i leta i Ukrajina nanese ogromne žrtve Rusiji dok oslobađa značajnu teritoriju, Zelenskom će postati sve teže da dozvoli Putinu da sačuva obraz i dozvoli Rusiji da nastavi svoju privremenu okupaciju Krima.

Do leta će Ukrajina verovatno početi da gađa veći deo ruske vojne infrastrukture na Krimu u pripremi za sveobuhvatnu kampanju za oslobađanje poluostrva. Umesto da čeka ovaj scenario, rizikujući duži i opasniji rat koji bi mogao da zahvati NATO, Vašington bi Ukrajini trebalo da pruži oružje i pomoć koja joj je potrebna da brzo i odlučno oslobodi sve okupirane teritorije severno od Krima i verodostojno zapreti vojnom okupacijom poluostrva.

To bi primoralo Putina da sedne za pregovarački sto i stvorilo prostor za diplomatske razgovore dok konačni status Krima ostaje nerešen, nudeći Putinu izlaz iz Ukrajine koji ne garantuje njegovu političku smrt i omogućavajući Ukrajini da izbegne enormno skupu vojnu kampanju koja nije sigurno da će uspeti.

Nije isključeno ukrajinsko oslobođenje Krima

Eventualni dogovor bi zahtevao momentalno povlačenje ruskih konvencionalnih snaga na poluostrvu i otvorio put za referendum koji bi omogućio narodu Krima, uključujući i one raseljene u invaziji 2014, da odrede konačni status regiona.

Suprotno onome što tvrde neki skeptični analitičari, ukrajinska vojna kampanja za oslobađanje Krima uopšte nije isključena. Prvi korak bi bio obuzdavanje ruskih snaga u oblasti Herson i Lugansk i u severnom delu Donjecka. Ukrajina bi tada oslobodila ostatak pokrajine Zaporožja i progurala se kroz južni Donjeck do Azovskog mora, prekidajući kopnenu vezu Rusije sa Ukrajinom.

Ukrajinske snage treba da unište i most preko Kerčkog prolaza, koji povezuje Rusiju sa poluostrvom Krim i omogućava Moskvi da snabdeva svoje trupe drumskim i železničkim putem. Eksplozija je srušila deo mosta u oktobru 2022. godine, ali bi mogao da bude potpuno obnovljen do leta.

Kako bi moglo izgledati oslobađanje Krima?

Bez kopnenog mosta ili drumskih ili železničkih veza sa Krimom, Kremlj bi bio primoran da se povuče na snabdevanje sa mora, ali trajekti i barže ne bi zadovoljile njegove logističke potrebe za borbe na Krimu i južnoj Ukrajini.

U međuvremenu, ukrajinske snage bi pokretale nedeljne napade na ruske snage i infrastrukturu kako bi degradirali vojne sposobnosti neprijatelja. Ciljevi bi uključivali logistička čvorišta, vazdušne baze, komandne i kontrolne centre, pomorske objekte i transportna čvorišta.

Ako bi Ukrajina uspela u ovoj početnoj fazi operacije, morala bi da pokrene kopnene i amfibijske napade da bi stekla uporište na Krimu – još jedan herkulovski napor. Zatim bi trebalo da izgradi snage na više lokacija na severnom Krimu kako bi zauzela glavne strateške objekte kao što su baza ruske Crnomorske flote u Sevastopolju, glavni grad Krima Simferopolj, priobalni grad Feodosija i luka Kerč.

Da bi postigla te ciljeve, Ukrajina bi morala da koncentriše svoje snage u Hersonu i na novooslobođenoj teritoriji severnog Krima, čineći ih ranjivim na ruski taktički nuklearni napad. Iz tog razloga (i zato što bi gubitak Krima mogao da ugrozi Putinov režim), poslednja faza ove kampanje bila bi najopasnija.

Kakvo oružje je Ukrajini potrebno za ovaj poduhvat?

Čak i uz veliku podršku Zapada, Ukrajina bi imala problema da preduzme takvu operaciju. Nemački tenkovi Leopard 2, britanski tenkovi Čeledžer 2, američki tenkovi M1 Abrams i borbena vozila pešadije M2 Bradlei, obećana poslednjih nedelja, svakako bi poboljšala izglede.

Ali ukrajinskoj vojsci bi bile potrebne stotine ovih vozila, kao i mogućnosti za vazdušne napade (ili desetak dobro naoružanih borbenih dronova ili stotine manjih protivoklopnih dronova za jednokratnu upotrebu), hiljade projektila HIMARS (High Mobiliti Artilleri Rocket Sistem) i dugotrajne rakete dometa i desetine hiljada artiljerijskih granata.

Takođe bi mu bila potrebna snažna avijacija i inžinjerija, kao i amfibijski i logistički kapaciteti za probijanje ukopanih ruskih odbrambenih linija, čišćenje stotina kilometara okupirane teritorije i izvođenje amfibijskih i kopnenih napada za prelazak na Krim i izbacivanje ruskih snaga.

Zbog neodlučnosti Zapada, rat bi mogao da potraje

Nespremnost Zapada da u potpunosti podrži Ukrajinu i porazi Rusiju – što ilustruje uporni otpor Vašingtona i njegovih saveznika da Ukrajini pošalju sve neophodne sisteme naoružanja i dugi rokovi za isporuku onoga što su obećali – podriva sposobnost Ukrajine da pokrene takvu ofanzivu i verovatno će izazvati da se rat produži duboko do 2023. Ovo je recept za postepenu eskalaciju.

Vojni gubitak Krima naneo bi ozbiljan udarac kredibilitetu Putina, koji bi, ako se rat odugovlači, mogao da pribegne tajnim sredstvima da upozori NATO da ne podržava Ukrajinu vršeći napade na računarske mreže i infrastrukturu u Evropi i Sjedinjenim Državama. ili izazivanje industrijske hemijske ili nuklearne nesreće u Ukrajini kako bi se pokazala spremnost za eskalaciju.

Zapad je do sada pokazao malo apetita za rizikom, tako da Putin možda misli da može da blefira put do sporazuma sa Ukrajinom koji bi potvrdio njegove zahteve. Ali zapadni zvaničnici danas su manje zabrinuti zbog ruskog nuklearnog zapleta nego ranije.

Formula za potencijalnu eksalaciju od nuklearnog rata

I, suočeni sa sve većom ruskom eskalacijom, evroatlantska odlučnost da podrži Ukrajinu će se održati, kao i tokom celog rata. Umesto da popusti, Zapad će na postepenu eskalaciju Kremlja odgovoriti postepenim povećanjem vojne podrške.

Kao rezultat toga, NATO i Rusija će nastaviti da se približavaju sukobu, progresivno povećavajući rizik da bi nesreća ili pogrešna procena mogla da izazove rat punog razmera. Ovo je formula za požar i potencijalnu eskalaciju iz konvencionalnog u nuklearni rat.

Putin nema istinski interes da se bori protiv NATO-a. On je to jasno stavio do znanja ne ostavljajući konvencionalne vojne kapacitete za takav sukob. Ali to ne znači da ruski lider nije voljan da igra opasnu igru sa Zapadom. I što se ta igra duže oduži, veća je šansa da će se završiti tragedijom.

Zapadne sile ne moraju da rizikuju opasan i dugotrajan rat. Oni mogu pomoći da se sukob brzo okonča isporukom oružja, opreme i logističke podrške Ukrajini koja je potrebna da istera ruske trupe iz svih okupiranih oblasti severno od Krima i ugrozi kontrolu Moskve nad poluostrvom.

Zapad mora učiniti mnogo više ako želi da ubedi Putina da se povuče sa Krima

Ukrajina trenutno pobeđuje uz samo umerenu podršku Zapada. Tenkovi i drugi materijal koji su nedavno obećale SAD, Nemačka i razne druge evropske sile nesumnjivo će dati Ukrajini još veću prednost. Ali da bi ubedile Putina da mu je bolje da se povuče sa Krima, zapadne zemlje će morati da učine mnogo više.

Oni će morati da ukinu veštačka ograničenja vojne pomoći Kijevu i da ga snabdeju oružjem dugog dometa koje bi Ukrajini omogućilo da igra podjednako dobro u napadu kao i u odbrani. I moraće da isporuče stotine tenkova, oklopnih transportera, dronova, aviona i drugog naoružanja potrebnog da ugrozi oslobođenje Krima.

Umesto da dozvoli da se sukob razvuče preko zime, Bajdenova administracija bi trebalo da pomogne Ukrajini da brzo i odlučno okonča rat. Ovo bi moglo da omogući da se konačni status Krima odredi pregovorima, a ne silom, poštedeći Ukrajinu i Rusiju tragedije još jedne godine borbi.

To bi takođe obezbedilo ukrajinsku demokratiju, odvratilo autoritarne sile od razmišljanja o vojnoj agresiji u budućnosti i smanjilo rizik od nuklearne eskalacije koja bi mogla da preraste u egzistencijalni sukob, zaključuje Forin afers, prenosi Indeks.