Šta je Radnička partija Kurdistana koju Turska smatra odgovornom za teroristički napad u Ankari?

„Podelićemo druge dokaze kada postanu jasni“, rekao je Jerlikaja.

Podsetimo, juče se desila jaka eksplozija u sedištu turske vazduhoplovne industrije TUSAS, koja je rezultirala sa najmanje petoro poginulih, uključujući dva napadača, i 22 ranjene osobe.

TUSAS je državna kompanija za proizvodnju oružja i vazduhoplovnu tehnologiju sa sedištem u blizini glavnog grada Ankare. Firma proizvodi i vojne i civilne avione i helikoptere, kao i sisteme bespilotnih letelica.

Šta je PKK?

Radnička partija Kurdistana (PKK) osnovana je kasnih 1973. godine, a osnovala ju je grupa radikalnih kurdskih studenata koji su bili predvođeni Abdulahom Odželanom. Partija ima marksističko-lenjinističke korene.

Započela je oružanu borbu protiv turske vlade 1984. godine, tražeći nezavisnu kurdsku državu unutar Turske. Borbe su ponovo intenzivirane nakon što je dvogodišnje primirje prekinuto u julu 2015. godine.

Nakon neuspelog pokušaja puča u julu 2016. godine protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, PKK je meta većeg bezbednosnog obračuna turske vlade.

Partija je takođe deo šireg konflikta u Iraku i Siriji.

U intervjuu za BBC iz aprila, vojni lider PKK Džemil Bajik izjavio je: „Ne želimo da se odvojimo od Turske i osnujemo državu. Želimo da živimo unutar granica Turske na svojoj zemlji slobodno… Borba će se nastaviti sve dok se ne prihvate urođena prava Kurda“, rekao je.

Turska i dalje optužuje PKK da „pokušava da stvori posebnu državu u Turskoj“. U sukobima je poginulo više od 40.000 ljudi. Sukobi su dostigli vrhunac sredinom 1990-ih, kada su hiljade sela uništene u pretežno kurdskom jugoistoku i istoku Turske, a stotine hiljada Kurda je pobeglo u gradove u drugim delovima zemlje.

Tokom 1990-ih, PKK je ublažila svoje zahteve za nezavisnom državom, tražeći umesto toga veću autonomiju za Kurde, prenosi N1.

Jugozapadna Turska pogođena je nasiljem od kada je primirje sa PKK prekinuto.

Nekoliko sati nakon što su 4. novembra 2016. godine uhapšeni lideri prokurdske opozicione partije (HDP) Salahin Demirtaš i Figen Juksekdag, eksplodirala je bomba u automobilu ispred policijske stanice u Dijarbakiru.

Tadašnji turski premijer Binali Jildirim izjavio je da je u eksploziji poginulo osam ljudi, uključujući dva policajca, i okrivio PKK.

Turska avijacija redovno izvodi vazdušne napade na baze PKK u severnom Iraku. Turska vlada je isključila mogućnost pregovora dok se grupa u potpunosti ne razoruža.

Na jugu zemlje bilo je mnogo napada PKK na turske snage bezbednosti, piše BBC.

U avgustu 2016. godine, automobil-bomba PKK u Džizreu ubila je 11 policajaca i ranila 78 ljudi. Stotine ljudi je poginulo tokom više od godinu dana sukoba u regionu sa većinskim kurdskim stanovništvom.

PKK je na listi terorističkih organizacija u Turskoj, NATO, EU i SAD.

Organizacije za ljudska prava navode da je mnogo civila poginulo tokom ofanzive Turske protiv PKK na jugoistoku zemlje. Turska je uvela policijski čas i koristila teško naoružanje u urbanim sredinama u borbi sa pobunjenicima.

Šta je sa borbama u Iraku i Siriji?

Turska ima dvostruke brige povodom ofanzive iračkih Kurda da proteraju takozvanu Islamsku državu (IS) iz Mosula. Predsednik Erdogan i njegova Stranka pravde i razvoja (AKP), koja je čvrsto ukorenjena u sunitskom islamu, ne žele da šiitske snage iz Iraka prošire svoj uticaj do turskih granica i dalje.

Turska takođe ne želi da se oružane kurdske grupe udruže duž njenih granica, čime bi ojačale PKK. Turska zadržava vojnu bazu u Bašiki, nedaleko od Mosula, i obučava lokalnu miliciju – Ninevijske stražare – koju čine sunitski Arapi, Turkmeni i Kurdi.

U ratom razorenoj Siriji, Turska posmatra Jedinice narodne zaštite (YPG) – kurdsku snagu koja se bori protiv IS – kao povezanu sa PKK. Turska je saveznik SAD u NATO-u, ali SAD takođe podržava YPG u njihovoj borbi protiv IS.

PKK je pretrpela veliki udarac 1999. godine kada je njen lider Odžalan uhapšen i osuđen za izdaju. U martu 2013. godine, Odžalan je pozvao na primirje i apelovao na snage PKK da se povuku iz Turske. Ali to primirje je prekinuto u julu 2015. godine.

To nije bio prvi put da je primirje proglašeno. Nedugo nakon Odžalanovog hapšenja, PKK je uvela petogodišnje jednostrano primirje i pokušala da promeni svoj imidž i proširi svoj uticaj.

Pozivali su na ulogu u turskoj politici, više kulturnih prava za oko 15 miliona Kurda u zemlji i oslobađanje zatvorenih članova PKK. Turska je odbila pregovore sa PKK i ponudila samo ograničenu amnestiju njihovim članovima.

Između 2009. i 2011. godine, održani su tajni pregovori na visokom nivou između PKK i turske vlade u Oslu, Norveška, ali su propali nakon sukoba u junu 2011. godine, u kojem je poginulo 14 turskih vojnika.