foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)NATO vrši pritisak na Srbiju, uvlačeći je u antiruski blok. Stoltenbergova nedavna trodnevna poseta regionu je opipljiv dokaz za to. Generalni sekretar je u Beogradu dočekan kao dragi gost: crveni tepih, paradni marš i počasna garda. Moguće je da čekaju neki zanimljiv predlog, piše ruska Свободная Пресса.
Citiraju izjavu Stoltenberga izrečenu na pres konferenciji o „mogućnosti održavanja zajedničkih vojnih vežbi“ NATO i Srbije.
To je, ocenjuju, “lično učinilo generalnog sekretara veoma srećnim”.
Smatraju da Stoltenberg nije uspeo da naglasi da ta činjenica ne znači podrivanje neutralnosti Srbije, koja će „ostati zemlja izvan vojnih blokova“.
Sve je više sumnji u vezi sa ovim, piše Свободная Пресса.
Dodaju da Beograd sve češće sprovodi zajedničke manevre sa NATO te da njihova razmera (broj učesnika sa obe strane i zadaci, tajming događaja) samo raste.
Srbija, ukazuju, takođe izvodi vojne vežbe sa Rusijom, ali mnogo ređe nego sa NATO-om. “I malo je verovatno da je to samo pitanje udaljenosti od naše zemlje”.
Prema redovnim istraživanjima javnog mnjenja, 80 odsto Srba protivi se flertovanju sa NATO-om. Skoro dve trećine ima pozitivniji stav prema Rusiji nego prema EU, SAD i alijansi.
A NATO već nekoliko godina, kažu, ‘mami’ Beograd u svoje redove, pod raznim izgovorima.
“Glavni izgovor im je sprečavanje novih sukoba”.
“Kada znate na čiji je podsticaj izbio požar i buknuo na ovim prostorima dugi niz godina, koji je oduzeo hiljade civilnih života i uništio ekonomski prosperitetnu zemlju zvanu Jugoslavija, postaje vam neprijatno zbog novih uveravanja NATO-a da će održati red u tim krajevima”, piše ruski medij.
Свободная Пресса postavlja pitanje šta je sa Vučićem? Zar ne razume rizike flertovanja sa blokom? Da li se nada da će zbližavanje sa njegovim rukovodstvom približiti Srbiju ulasku u EU, na šta se čeka od 2012.?
Od prvih dana njegovog predsedavanja (od juna 2017.), šta god da priča ili uradi, Vučić sve to radi pogledujući Zapad”, piše list.
Andrej Manoilo, profesor Fakulteta političkih nauka Moskovskog državnog univerziteta, u izjavi za Свободная Пресса kaže da Aleksandar Vučić nema drugog izbora nego da manevriše između Rusije, Sjedinjenih Država i EU. Pojašnjava da se Srbija nalazi, figurativno govoreći, na raskrsnici. Treba tražiti oslonac, jako krilo. Što Vučić i radi, sudeći po njegovom ponašanju.
U Srbiji, dodaje, razumeju da Rusija sada definitivno ne može da pomogne jer je Moskva u konfrontaciji sa NATO- om. “Tako će Vučić nastaviti da se ‘savija’ ka Zapadu i postepeno se približava savezu”.
Vjačeslav Tetiotkin, politikolog i bivši deputat Dume, z aСвободная Пресса ocenjuje da nema “meke moći” NATO u odnosima na predsednika Srbije.
„Ovde nema meke moći. Sada generalno postoje različite metode ratovanja – zovemo ih hibridnim. Članice NATO-a i dalje, kao i pre pet i 10-15 godina, vise nad Srbima. Čim je srpsko stanovništvo na Kosovu najavilo pokušaj kršenja njihovih prava na ovoj teritoriji trupe alijanse su odmah dale do znanja da će pucati na njih.
Odnosno, ništa nije otišlo nikuda od 1999. kada su NATO avioni bombardovali Beograd. I u stvari, deo Srbije je decenijama bio pod okupacijom mislim na deo Kosova. Na jednoj strani su albanski nacionalisti, a na drugoj grupa kosovskih separatista”.
Tetiotkin smatra da treba razumeti ponašanje Vučića.
“Njegova država je između dva požara. I za razliku od, na primer, Belorusije, ona nema zajedničku granicu sa Rusijom. Moramo, kako kažu, da sede na dve stolice, održavajući odnose i sa EU i sa Ruskom Federacijom. Plus, sa NATO-om. Što, naravno, ne pobuđuje simpatije. I u Srbiji ima onih koji su nezadovoljni politikom svog lidera. Ali nemoguće je ne uzeti u obzir realnost“.
Generalno gledano, ako procenimo aktivnosti predsednika Srbije u trenutnoj geopolitičkoj situaciji, onda ima još ‘pluseva’ za Rusiju, navodi Tetiotkin.
Na pitanje da li Kremlj čini nešto da ojača veze sa Srbijom Tetiotkin navodi da u Beogradu sada ne postoje moćne proruske snage, kao što je to bilo u vreme SSSR-a.
“Sa naše strane postoje pokušaji da se podrži proruski srpsko stanovništvo. Nažalost, ne funkcioniše sve kako treba. Ovo je dugogodišnji problem naše spoljne politike”.
Napominje da ipak u svetu svetu postoji mnogo država koje su naklonjene Ruskoj Federaciji te kako je siguran da će ih biti još više“, zaključuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
