Šta je selefizam zbog kojeg je državljanka Srbije proterana iz BiH?

Naime, ova četrdesetogodišnjakinja se dovodi u vezu sa radikalnim sledbenicima selefizma u BiH.

„Ovoj ženi, koju su 9. septembra pronašli u Sarajevu pripadnici Službe za poslove sa strancima u saradnji sa Obavještajno-bezbednosnom agencijom BiH, izrečena je mera proterivanja sa zabranom ulaska i boravka u BiH na period od pet godina. M.N. je smeštena pod nadzor u Imigracioni centar i u najskorije vreme će biti udaljena iz BiH“, ističe se u saopštenju Službe za poslove sa strancima, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Dodaje se i kako će biti nastavljene „pojačane aktivnosti“ kontrole kretanja i boravka stranaca u BiH s ciljem zaštite bezbednosti zemlje.

Šta je selefizam?

Selefizam je pravac sunitskog islama. Prema selefistima, lokalne kulture i narodni običaji predstavljaju opasnost za očuvanje autentičnog islama.

Stoga, selefisti kulturu vide kao potencijalnog neprijatelja autentičnog islama. U želji da očuvaju autentičnost islama, selefisti odbacuju narodne običaje (adete) čime islam žele u potpunosti otrgnuti iz historijskog konteksta, piše Al Džazira.

Iako veliki broj različitih islamskih grupacija tvrdi da su sljedbenici selefizma, ovaj islamski fenomen nije jedinstven i homogen. I selefizam sve više poprima ozbiljnu političku dimenziju i nezaobilazan je faktor u savremenom arapskom svetu.

Selefisti insistiraju na striktnom praktikovanju islama na način kako je to činio Božiji poslanik Muhammed i rane generacije muslimana (salaf), njegovi savremenici (sahabah) te generacija muslimana koja je živela neposredno pose njih (tabi’un). Sve generacije muslimana koje su došle posle njih u islamskoj terminologiji se označavaju kao potonji (khalaf).

Pripadnici selefizma često citiraju Muhammedovu izreku (hadis) kojom je poslanik islama najavio da će se muslimanska zajednica (ummah) podeliti u 73 različite frakcije (firqah). Samo će jedna posedovati ispravno vjerovanje i bit će spašena (firqa al najiyya). Sve ostale će na Danu suda završiti u paklu (jahannam).

Spasenje je garantirano jedino za one koji budu sledili Kur’an (Božiju knjigu) i sunnet (Poslanikovu praksu). Selefisti stoga upozoravaju na opasnost od inovacija u veri (bid’at), kao i od racionalnog podupiranja vere dokazima izvan ova dva osnovna islamska izvora, jer, prema njima, takav pristup verovanju rizikuje da skrene u herezu.

Selefiste, za razliku od drugih islamskih pravaca (npr. racionalista, tradicionalista i modernista), karakteriše skepticizam prema racionalnom tumačenju izvora islama, Kur’ana i sunneta. Selefizam ne toleriše slobodu i pluralizam tumačenja islama, a koji su karakteristični za racionaliste, moderniste i sufiste.

Selefisti najveću opasnost originalnom i autentičnom islamu vide u racionalizmu s jedne, i misticizmu, s druge strane. Otuda njihov podjednak otklon prema islamskoj filozofiji (falsafah) i misticizmu ili sufizmu (tasawwuf). S obzirom na to da je racionalizam inspiriran grčkom filozofijom i logikom, to je prema selefistima neprihvatljivo jer može odvesti u herezu.

Spoznaja vere, tvrde selefisti, mora doći samo iz islamskih izvora, Kur’ana, sunneta i prakse rane generacije muslimana (salaf).

Radi boljeg analitičkog razumevanja fenomena selefizma, moguće je identificirati tri najznačajnija pravca u okviru selefijske škole islama: apolitični (puritanistički), politički i džihadski ili džihadistički.

Termin selefija se posebno posle 90-ih godina u zemljama Zapadnog Balkana dovodi u vezu sa pojmovima mudžahedina – boraca iz stranih zemalja tokom rata u BiH – i vehabija.

Izraz vehabije najčešće koriste oni koji nisu deo pokreta, dok se sami članovi nazivaju selefijama, što je izraz koji koriste i sledbenici drugih islamskih reformatorskih pokreta.

Vehabije su sledbenici pokreta islamske reforme koji je utemeljio Muḥamed ibn Abdul-Vehab u 18. veku u Najdu, u središnjoj Arabiji.

Vehab je zagovarao povratak na „čistiji“ oblik islama. To znači zabranjivanje kulta svetaca i duvana, alkohola i brijanja, na primer. NJihove su džamije jednostavne, a odlazak na molitvu strogo se sprovodi.

NJihova doktrina ili praktikovanje vere nisu nužno problematični. Međutim, deo njihovih sledbenika je često isključiv i agresivan prema lokalnoj islamskoj praksi, pa i islamskim verskim institucijama. Također neke od ovih grupa selefija su formirale svoje paralelne zajednice za obavljanje verskih obaveza.

Neki od pripadnika ovih grupa su takođe odlazili na strana ratišta Sirije i Iraka, smatrajući to svetim ratom ili džihadom.
Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) rekao je za RSE da pokret selefija u Srbiji, odnosno vehabija nije homogen.

Kako kaže, postoji podela među njima na one koji mogu biti okarakterisani kao nasilni i one koji to nisu, već se pridržavaju strogih ultrakonzervativnih verskih pravila.

“Snaga, brojnost tog pokreta je negde oko 1.000 do 2.000 ljudi, dok oni najradikalniji koji su u lokalnoj zajednici prepoznati kao nasilni ide negde do njih stotinak”, naveo je.

Sandžak, regija na jugozapadu Srbije većinski nastanjena bošnjačkim stanovništvom, centar je, kako kaže Petrović, vehabija, odnosno selefija, ali njihovih pripadnika ima i u drugim delovima zemlje, posebno u Beogradu.

U izveštaju o ekstremizmu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku iz 2022. navodi se da je selefijsko, konzervativno tumačenje islama, počelo da pušta korene u Sandžaku nakon ratova 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije.

Prvi put su, prema ovom istraživanju, postali vidljivi u Novom Pazaru 2002. godine, kada su delili letke o „čistom islamu“.

Kako se navodi ove grupe su narednih godina u nekoliko navrata upadale u džamije i napadale vernike tokom molitve zbog razlika u ritualima ili običajima.

Takođe su 2006. sprečili koncert beogradskog orkestra „Balkanika“.

Iste godine došlo je do sukoba sa pucnjavom vernika i vehabija najpre u Arap džamiji u Novom Pazaru, a potom i ispred nje.

U narednim godinama, stoji u izveštaju BCBP, zbog osude od strane ostatka zajednice i oštre reakcije države, ove grupe izbegavale su da privlače pažnju na sebe.