Šta je sledeće za rat Rusije i Ukrajine?

Ukrajina i vlada predsednika Volodomira Zelenskog su preživeli uprkos izgledima i naoružani sve naprednijim NATO naoružanjem, i 2023. godinu vide kao godinu pobede.

Smatra se da je Rusija već započela svoju prolećnu ofanzivu, nadajući se da će preuzeti kontrolu nad ostatkom istočnih regiona Donjecka i Luganska, iako malo analitičara veruje da snage predsednika Vladimira Putina imaju obuku, zalihe ili podršku kombinovanim naoružanjem da bi to izveli.

Ukrajinski branioci se nadaju da će naneti što više bola Rusima dok pripremaju sopstvenu kontraofanzivu. Prolećni napad Kijeva mogao bi da se usredsredi na južni front, pokušavajući da preseče ruski kopneni pristup Krimu, ili da pokuša da povrati kontrolu nad delovima Donbasa izgubljenim 2022 godine.

Nema nade za mirovne pregovore, jer nijedna strana nije voljna da napravi ustupke. Događaji na bojnom polju će odrediti da li će pregovori biti kasnije tokom godine i pod čijim uslovima.

Očekuje se da će naredni meseci doneti skupu rusku prolećnu ofanzivu, koja najverovatnije neće uspeti da zauzme ceo region Donbasa.

„Mislim da očekuju da će ostvariti neke dobitke, ali ne mislim da iskreno veruju da će moći da se proguraju do celog Donbasa“, rekao je Mark Galeoti, viši saradnik u Rojal Junajter Servis Institut, sa sedištem u Londonu.

„Više od bilo čega drugog, kampanja je tu da pokaže da se rat ne završava i da Ukrajina — i što je najvažnije Zapad — može očekivati da će ovo potrajati“.

Oleg Ignjatov, viši analitičar Krizne grupe za Rusiju, složio se da svi znaci upućuju na to da se Kremlj priprema za dugi rat. „Istovremeno, cilj se nije promenio“, rekao je Ignjatov. „Oni i dalje žele pregovore pod svojim uslovima.

„Putin će pokušati da ostvari ovaj cilj vojnim putem, jer on nema nikakve opcije osim vojnih opcija… Oni se i dalje klade na to da će Zapad ustuknuti, pristati da pregovara sa njima“.

Prolećna ofanziva će, rekao je Ignjatov, izgledati „da stvori maksimalno negativne uslove za ukrajinsku vojsku, da postigne lokalne pobede, da pokaže da je otpor besmislen i da svi treba da se slože oko uslova Rusije. A njihovi uslovi su da, pre svega, priznaju aneksije i rusku kontrolu nad ukrajinskim regionima“.

Potencijalni neuspeh nove ofanzive ne znači da će ruske trupe biti gotove, upozorio je Galeoti. „Ruse nikada ne treba potcenjivati u odbrani“, rekao je on. „Oni mogu biti prilično uporni“.

Ukrajinski ‘kontrapunč’

Ukrajinske trupe će nastojati da izdrže rusku ofanzivu uz nanošenje što većeg broja žrtava. Tada će se Kijev nadati da će upotrebiti svoje novo NATO oružje — ako stigne na vreme — protiv osiromašenih ruskih snaga.

Na jugu, ofanziva prema Melitopolju i obali Azovskog mora mogla bi da izoluje i opsedne Krim. Na istoku, gubitak još Luganska ili Donjecka biće velika prepreka za Kremlj.

„Ne očekujem da će se bilo koji deo ukrajinske linije fronta urušiti“, rekao je za Njuzvik Mark Vojger, bivši specijalni savetnik za ruska i evroazijska pitanja tadašnjeg komandanta američke vojske u Evropi generala Bena Hodžisa. „Izgleda da Ukrajina zadržava rezerve“.

„Ako sledeće godine rat i dalje bude trajao, onda nas čeka duži vojni napor, rat na iscrpljivanje“.

„Ako Ukrajinci dobiju ono što su tražili u dovoljno velikom broju, i to pre nego kasnije, možda će uspeti da sruše front, nadamo se da stignu do Melitopolja i da odatle počnu da gađaju Krim i most“, rekao je Vojger.

„Ali ako sledeće godine rat i dalje bude trajao, to znači da Zapad nije uspeo da formira kritičnu masu na vreme.

Gustav Gresel, viši saradnik za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose, rekao je za Njuzvik da će prolećni uspeh za Ukrajince pripremiti ruske snage za bolan pad dok se drže svojih okupiranih teritorija.

„Doći će do prodora ukrajinske kontraofanzive i oni će izgubiti dalje teritorije, a mogli bi biti znatno potisnuti, čak i ugroziti položaj Rusije na kopnu“, rekao je Gresel. „Ne mislim da će Ukrajinci do tada potisnuti sve ruske snage, ali će njihove nevolje biti sve veće i veće.

Ukrajina je impresionirala svoje zapadne partnere svojim prvobitnim opstankom i kasnijim kampanjama. Njene trupe su pokazale sluh za manevarski rat. Čini se da se godine saradnje NATO-a – sada uvećane poplavom oružja – isplaćuju.

Ali Ana Kovalenko, dugogodišnja aktivistkinja koja je bila među komandantima tokom Majdanske revolucije koja je srušila promoskovsku ukrajinsku vladu 2014, rekla je za Njuzvik da ukrajinska vojska ne može da „miruje na lovorikama“.

„Za ukrajinsku vojnu komandu je veoma važno da ne podlegne političkim igrama ili da čeka da se stvari reše bez njih“, rekla je Kovalenko—koja je takođe bila bivši član parlamenta, vladin zvaničnik i savetnik ministara odbrane. „Trenutno nema izgleda za političke pregovore. Sve je zaista određeno na bojnom polju“.

„Zadatak ukrajinske vojno-političke komande je da izgradi sistem. Prošla godina pokazuje da postoji potreba da se poprave stvari poput sistema obuke trupa, posebno u teritorijalnu odbranu, sistem proučavanja i implementacije borbenog iskustva, sistem snabdevanja i logistike i sistem unutrašnje kontrole, koji će značajno smanjiti rizike od korupcije“.

Smatra se da je Ukrajina pretrpela oko 100.000 mrtvih i ranjenih od početka invazije u punom obimu. Ljudska snaga je uvek hitan problem u ratovima velikih razmera, a Kovalenko kaže da Kijev mora na najbolji način da iskoristi svoje sveže trupe.

„Prošla godina pokazuje da ima smisla da vojna komanda preispita ulogu i upotrebu drugih odbrambenih i bezbednosnih snaga u organizovanju odbrane zemlje i da pripremi ono najvažnije: rezerve“, objasnila je ona.

„U Ukrajini se bore svi, u Ruskoj Federaciji se bore samo oni koji nisu mogli da izbegnu vojsku. Ovo ozbiljno menja odnos snaga na bojnom polju. Borbeni duh našeg naroda je izvor nacionalnog ponosa.“

„Što pre se naoružamo nizom tenkova, borbenih vozila i aviona — i rezervnim delovima i specijalističkim znanjem potrebnim za njih — i uspostavimo proizvodnju ili koproizvodnju municije velikog kalibra, to će biti teže za Ruse da napreduju. Redovni vojni neuspesi takođe ih definitivno mogu zaustaviti.“

Unutar Kremlja

Ukrajinske ili zapadne nade o Putinovom iznenadnom gubitku moći — bilo revolucijom, državnim udarom ili misteriozne bolesti — do sada su se pokazale neosnovanim. Kremlj zadržava čvrstu vlast sa malo unutrašnje organizovane opozicije svojoj opkoljenoj „specijalnoj vojnoj operaciji“.

Tinjajući sukobi između oligarha i najviših zvaničnika nagoveštavaju stalnu borbu za uticaj unutar Putinove elite, iako su se borci pazili da ne uvuku predsednika u svoje svađe.

U međuvremenu, izgleda da je Putin udvostručio svoj rat.

„Ako pogledate promene koje su se desile unutar Rusije – militarizaciju ekonomije, militarizaciju društva – to su stvari koje radite jer planirate ili predviđate rat koji traje godinama, a ne mesecima“, rekao je Galeoti. „To je dugoročan politički rat, pre svega“.

„Oni se u suštini nadaju da mogu dovoljno da pocepaju i demorališu Zapad da počne da razmišlja o smanjenju svoje podrške Ukrajini — što bi Kijev stavilo u veoma tešku poziciju — i da izvrši pritisak na Kijev da napravi neku vrstu dogovora sa Rusijom“.

Razvoj događaja na bojnom polju bi mogao da promeni računicu Kremlja. „Ako se Rusi nađu u poziciji da, recimo, izgube Melitopolj i kopneni most do Krima, onda će možda morati da počnu da se preračunavaju“, rekao je Galeoti.

NATO rat

Kremlj je svoju invaziju predstavio kao rat protiv „kolektivnog Zapada“. Moskva ne smatra Ukrajinu nezavisnim protivnikom niti odgovarajućim pregovaračem. Putinov plan je da nadživi NATO, ali do sada njegovi saveznički protivnici nisu pokazivali znake odustajanja.

Džejms Rodžers, suosnivač istraživačkog centra Saveta za geostrategiju u Londonu, rekao je za Njuzvik da se postepeno širenje podrške NATO-a Kijevu pokazalo uspešnim.

„Testirali smo Ruse tokom poslednjih godinu dana, posebno prvih šest meseci, da vidimo na šta će odgovoriti“, rekao je on. „Oni su degradirani tokom prošle godine i sada možemo da počnemo da obezbeđujemo teže oružje“.

Oružje za masovno uništenje — posebno nuklearno — nastaviće da se nadvija nad sukobom u narednoj godini, posebno ako Rusija izgubi više zemlje i Krim bude ugrožen.

Gresel je rekao da bi produbljivanje ulaganja Zapada u sukob zapravo moglo pomoći u zaustavljanju nuklearne eskalacije.

„Što je više Zapada, to su ulozi veći, Putin više mora da kalkuliše i to je malo verovatnija nuklearna reakcija Rusije“, rekao je Gresel.

Krimska dilema

Predsednik Združenog generalštaba SAD Mark Mili je među onima koji su izrazili sumnju u sposobnost Kijeva da povrati Krim – ključni ratni cilj Ukrajine koji ima širu podršku javnosti. Izgleda da će okupirano poluostrvo u narednoj godini postaviti teška pitanja za ukrajinske neprijatelje i partnere.

„Jedina stvar koju treba razraditi je kako će pobeda Ukrajine na kraju izgledati, ali i o tome će donekle odlučiti sami Ukrajinci, na osnovu toga kako se ponašaju Rusi i šta su im Rusi uradili“, Rodžers rekao je, napominjući da su ruska zverstva samo produbila ukrajinsku volju za borbom.

Pitanje Krima je „potpuno otvoreno“, rekao je Rodžers. „Niko zaista ne zna kakva će biti strateška ili operativna situacija dok ne dođemo do te tačke. Rekao bih da je u ovom trenutku skoro sve na stolu, uključujući potencijalno ponovno zauzimanje Krima. Ali naravno, to bi se moglo promeniti ako situacija nalaže to“.

U međuvremenu, zemlje NATO-a i EU će morati da se čuvaju potencijalnih pukotina na jedinstvenom frontu kojima će se MOskva nadati kako bi ih iskoristila. Francuski predsednik Emanuel Makron je, na primer, više puta izazivao konsternaciju među svojim saveznicima, tačnije u istočnoj Evropi, kada je pozivao da Rusija bude „poražena, ali ne i slomljena“, ili kada je govorio da Moskva ne treba da bude ponižena.

„Još uvek postoje značajne frakcije, posebno na evropskom kontinentu, u zemljama koje žele da se ovo pitanje reši što je pre moguće i nije nužno važno kako se to postiže“, rekao je Rodžers.