„Zapadu važno da Srbiju svrsta u poslušne države“: Šta je sve rekao ruski ambasador Bocan Harčenko za Izvestiju?

Prema njegovim rečima, trgovinski promet između dve zemlje do kraja ove godine iznosiće oko tri milijarde dolara, dok se sledeće godine Moskva nada poseti ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića Ruskoj Federaciji.

Diplomata je takođe priznao da bi intenzitet antivladinih skupova uskoro mogao da se smanji. Kada je u pitanju problem Kosova, Zapad, prema rečima Aleksandra Bočana-Karčenka, neće dozvoliti početak oružanog okršaja Beograda i Prištine.

U noći 25. decembra, podseća Izvestija, rukovodstvo Srbije tvrdilo je da strane specijalne službe pokušavaju da utiču na unutrašnje stvari Srbije, a Rusija je upozorila Srbe na predstojeće nerede.

Na pitanje koje bi obaveštajne službe zemalja mogle da stoje iza protesta u Srbiji, Harčenko kaže da nije na njemu da to otkriva.

„Suština je da Zapad ima takvo iskustvo, ima mnogo konkretnih primera. Pre svega, ukrajinski Euromajdan. Naravno, zapadnjaci su umešani u ovo i oni to organizuju. Nadam se da će vlasti u Srbiji braniti i održavati stabilnost“.

Harčenko je naveo da, iako je Srbija mala zemlja, ona je lider u regionu, i veoma je važno Zapadu sa bilo koje tačke gledišta – političke ili moralne – da Srbiju svrsta među poslušne države.

Ruski ambasador smatra da Zapad nema nikakve planove da jednim potezom ostvari promenu vlasti u Srbiji i za to iznosi nekoliko razloga.

„Jedan od njih je Balkan, i postoji razumevanje koliko je to opasno. Nije prošlo mnogo vremena od ratova koji su se ovde odigrali devedesetih godina, a tenzije ovde i dalje postoje.

Još uvek nema pravog pomirenja. Oni se plaše da će ovde započeti još jednu krizu, s obzirom da bi to moglo da ima šire negativne posledice po same zapadnjake, pre svega po EU“.

Drugo, istakao je Harčenko, uzima se u obzir stvarna pozicija vlasti, posebno predsednika Aleksandra Vučića i vodeće stranke.

„Stepen podrške pokazuje da je nemoguće ‘rešiti’ sve u jednom naletu, s obzirom da se vlada oslanja na većinu. Uzgred, iz tog razloga, opozicija u Srbiji je jasno računala na veće razmere protesta posle izbora“.

Protesti, kazao je, još nisu gotovi. „Nastaviće se. Ali dozvolite mi da odmah naglasim da je situacija pod kontrolom iako je opasna“.

Bocan Harčenko: „Krvoproliće na Kosovu moguće“

Kada je reč o Kosovu naveo je da ta tema ostaje na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN.

„Štaviše, misija UN ostaje na Kosovu i, što je najvažnije, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, koja je osnovna i koju niko nije otkazao, ostaje na snazi. Ako želimo plodne pregovore i održivo rešenje, moramo se vratiti na slovo rezolucije i pregovarati u njenim okvirima.

Naravno, pošto je ovo rezolucija Saveta bezbednosti, takvi pregovori treba da se održavaju pod pokroviteljstvom ili u kontekstu Ujedinjenih nacija, uz učešće pre svega stalnih članica Saveta bezbednosti UN.

Ovo je prirodni format koji proizlazi iz celog naselja. To bi verovatno dovelo do smena i napretka, mada ne brzo. Međutim, o tome za sada nema priče, s obzirom da su zapadnjaci zauzeli format dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Na pitanje da li Srbija traži podršku Rusije po tom pitanju, Harčenko navodi da Kosovo, iako problem ostaje eksplozivan, daleko od prioritetnog pitanja na međunarodnom planu.

Na pitanje da li je moguć veliki rat oko Kosova kaže: „Mislim da izbijanje sukoba, da, krvoproliće nije isključeno. Međutim, Zapad, koji tamo ima misiju i kontroliše situaciju na Kosovu, neće dozvoliti rat velikih razmera, jer bi to bilo kontraproduktivno i neprihvatljivo za Evropsku uniju.

Za Zapad, bilo da se radi o Evropskoj uniji, Vašingtonu ili NATO-u, najvažnije je da se održi stabilna situacija pre krize koja joj omogućava da sve vreme vrši pritisak na Beograd“.

Da li je korisno da NATO uključi Srbiju u Severnoatlantsku alijansu?

„Ne vidim nikakve znake da bi pozicija Srbije mogla da se promeni“

Harčenko kaže da trenutno nema priprema oko mogućih razgovora Vučića i Putina navodeći da je neki dan u razgovoru sa Vučićem preneo čestitku Vladimira Putina povodom Nove godine i Božića.

„To je bilo veoma značajno i odražavalo je želju da se ide dalje u cilju razvoja odnosa. Srbija je za nas prijateljska i bratska zemlja“.

Da li ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov priprema razgovore sa srpskim kolegom Ivicom Dačićem? Dačićeve posete Ruskoj Federaciji 2023. nije bilo.

Oko posete Ivice Dačića koja nije realizovana tokom ove godine Harčenko priznaje da neke okolnosti nisu dozvoljavale da se ovaj poziv sprovede, uprkos planovima Dačića.

„Pored toga, on je kopredsedavajući međuvladine komisije za ekonomsku saradnju. Sastanak ovog odbora bio bi izuzetno neophodan i relevantan – dugo nije održan. Neophodno je da koordiniramo planove između različitih agencija, ministarstava, odeljenja i učesnika u našoj saradnji. On je želeo da spoji svoju posetu na poziv Sergeja Lavrova sa sastankom sa kopredsednikom međuvladine komisije, ministrom za ekonomski razvoj Maksimom Rešetnikovim.

Nažalost, takvi planovi nisu smeli da se sprovedu u predizbornoj situaciji, imajući u vidu da je Ivica Dačić predsednik Socijalističke partije Srbije, jedne od vodećih političkih snaga u zemlji, koja se smatra glavnim partnerom i saveznicima stranke Aleksandra Vučića“.

Harčenko napominje da u nbovogodišnjoj čestitki Lavrova Dačiću piše da poziv ostaje otvoren.

„Još se ništa ne može govoriti o tajmingu, pogotovo u trenutnoj ne sasvim mirnoj situaciji u Srbiji“.

Ne vidi, takođe, nikakve znake da bi pozicija Srbije mogla da se promeni. kako u pogledu sankcija tako i održavanja avio linija.

Za kraj na pitanje šta je uspeo da postigne u odnosima sa Srbijom 2023. godine Harčenko ističe da je zabeležen određeni napredak.

„Naš informativni rad daje mnogo rezultata, očuvanje toplog odnosa Srba prema Rusiji i narodima naše zemlje, kao i njihovo razumevanje onoga što se zaista dešava oko Ukrajine i naših pristupa međunarodnim pitanjima uopšte.

Takođe održavamo savezničku saradnju po pitanju Kosova, s obzirom da je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti UN. Uprkos stalnoj situaciji pre krize o kojoj smo razgovarali, ova situacija nije skliznula u ambis, uglavnom zahvaljujući ruskoj diplomatiji“.