Šta je USAID za koji Bela kuća tvrdi da je dao Srbiji milion i po dolara?

Svi direktno zaposlene u USAID-u, na globalnom nivou, da će od petka, 7. februara biti na administrativnom bolovanju, dok će u SAD biti povučeno osoblje koje radi u inostranstvu.

Pojedini zaposleni, odgovorni za neophodno funkciosanje i posebno određene programe, izuzeti su od ovog poteza.

Šta je USAID?

Osnovana je 1961. od strane predsednika Džona F. Kenedija, Američka agencija za međunarodni razvoj nastala je iz pokušaja da se razdvoje vojna i nevojna pomoć i rekonstruiše način na koji SAD distribuiraju stranu pomoć, prenosi američki Nacionalni javni radio NPR.

Kenedi je tvrdio da SAD, kao najbogatija zemlja na svetu, ima moralnu i finansijsku obavezu da pruži stranu pomoć.

Takođe je bilo politički korisno za SAD da finansiraju projekte u siromašnijim zemljama, rekao je, kako bi pokušali da spreče kolaps „postojećih političkih i društvenih struktura koje bi neizbežno dovele do napredovanja totalitarizma“.

Na vrhuncu Vijetnamskog rata 1971, Senat je odbacio zakon o stranoj pomoći, delimično zbog sve veće zabrinutosti da strana pomoć ne pomaže interesima SAD u inostranstvu.

Kongres je kasnije preusmerio napore američke strane pomoći na projekte osmišljene da se pozabave specifičnim pitanjima, kao što su poljoprivreda, planiranje porodice i obrazovanje.

Ipak, u decenijama nakon toga, neki zakonodavci i javni zvaničnici nastavili su da dovode u pitanje efikasnost i odgovornost USAID-a kao nezavisne agencije.

Čime se bavi USAID?

USAID pruža humanitarnu pomoć tokom globalnih sukoba i drugih vanrednih situacija. Finansira napore za unapređenje javnog zdravlja, obrazovanja i zaštitu ljudskih prava. Takođe radi na unapređenju interesa SAD u inostranstvu.

Zemlja koja je dobila najviše sredstava USAID-a tokom fiskalne 2023. bila je Ukrajina, pokazuje izveštaj Istraživačke službe Kongresa koji koristi najnovije potpune dostupne podatke. Agencija je takođe poslala humanitarnu pomoć Gazi tokom rata između Izraela i Hamasa i izdvaja sredstva za suprotstavljanje uticaju Kine u svetu.

Drugi najveći korisnici pomoći USAID-a u istoj fiskalnoj godini bili su Etiopija, Jordan, Demokratska Republika Kongo, Somalija i Jemen.

U arhiviranoj objavi na veb stranici USAID-a, koja je nestala poslednjih dana, navodi se da agencija reaguje u proseku na 75 humanitarnih kriza svake godine i da je nedavno pružila podršku tokom vanrednih situacija na Haitiju, kao i u zemljama Afrike i Bliskog istoka.

Ostala pitanja na kojima je agencija radila uključuju bezbednost hrane, klimatske promene i globalno zdravlje. Stručnjaci su primetili da je ključna komponenta rada USAID-a sprečavanje izbijanja bolesti i epidemija da stignu u SAD.

Odluka o zamrzavanju aktivnosti agencije već ima posledice u inostranstvu.

NPR je izvestio da su zaustavljeni radovi na rekonstrukciji 10 policijskih stanica oštećenih u poplavama u Pakistanu i da bi projekat koji tajno pruža obrazovanje devojčicama u Avganistanu koji kontrolišu talibani mogao da bude obustavljen.

Koliki je budžet USAID?

U fiskalnoj 2023. USAID je upravljao budžetom od otprilike 40 milijardi dolara. (To predstavlja manje od jedan procenat ukupnog federalnog budžeta od 6,1 triliona dolara iste godine.) Te godine je pružio pomoć za oko 130 zemalja.

Iako druga američka odeljenja i agencije distribuiraju stranu pomoć, USAID je više od pola veka davao najveći deo međunarodne pomoći. Ima više od 10.000 zaposlenih, od kojih oko dve trećine radi u inostranstvu.

Projekte koje finansira USAID obično sprovode američke ili strane nevladine i međunarodne organizacije, neprofitni i profitni izvođači, univerziteti ili strane vlade.

Bela kuća i Senat predložili su plan tokom Trampovog prvog mandata za reviziju agencije, uključujući davanje kontrole Stejt departmentu nad američkom humanitarnom pomoći.

Šta se dešava sa USAID?

Prvog dana na funkciji, 20. januara, Tramp je primenio 90-dnevno zamrzavanje strane pomoći. Četiri dana kasnije, Piter Maroko – politički izabranik koji se vratio iz Trampovog prvog mandata – napravio je strožije tumačenje tog naloga od očekivanog, potez koji je zatvorio hiljade programa širom sveta i prisilio na odsustva i otpuštanja, prenosi AP.

Državni sekretra Marko Rubio je od tada prešao na to da zadrži više vrsta strogo životno-spasavajućih hitnih programa tokom zamrzavanja. Međutim, postoji konfuzija u vezi sa tim koji su programi izuzeti od zabrana rada koje je uvela Trampova administracija ali i strah od trajnog gubitka američke pomoći širom sveta.

Desetine visokih zvaničnika stavljeno je na odmor, hiljade izvođača je otpušteno, a zaposlenima je u ponedeljak rečeno da ne ulaze u sedište u Vašingtonu. A veb-sajt USAID-a i njegov nalog na platformi X su uklonjeni.

To je deo obračuna Trampove administracije koji pogađa saveznu vladu i njene programe. Ali USAID i strana pomoć su među onima koji su najteže pogođeni.

Rubio je rekao da je cilj administracije da izvrši reviziju programa kako bi bili u skladu sa „bezbednijom, jačom ili prosperitetnijom Amerikom““.

Šta kritičari USAID-a kažu?

Republikanci obično traže da se Stejt departamentu koji pruža ukupne smernice spoljne politike USAID-u da veća kontrola nad njegovom politikom i fondovima. Demokrate obično promovišu autonomiju i autoritet USAID.

Finansiranje za agencije Ujedinjenih nacija, uključujući mirovne operacije, ljudska prava i agencije za izbeglice, tradicionalno su tokom republikanskih administracija bile mete za smanjenja.

Prva Trampova administracija je pokušala da smanji troškove spoljne pomoći, obustavljajući uplate različitim agencijama Ujedinjenih nacija, uključujući Fond za populaciju Ujedinjenih nacija i finansiranje palestinske vlasti.

Tokom prve Trampove administracije, SAD su se povukle iz Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija i svojih finansijskih obaveza prema tom telu. SAD su takođe zabranile finansiranje agencije Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice (UNRWA) prema zakonu koji je potpisao tadašnji predsednik Džozef Bajden prošlog marta.

Kao senator Floride, Rubio je često pozivao na veću transparentnost u vezi sa trošenjem sredstava za stranu pomoć, ali je generalno podržavao. U objavi na društvenim mrežama iz 2017. godine, Rubio je rekao da spoljna pomoć „nije dobrotvorna“, da SAD „moraju da se pobrinu da se ona dobro troši“ i nazvao je spoljnu pomoć „kritičnom za našu nacionalnu bezbednost“.

Godine 2023, Rubio je sponzorisao zakon koji bi od agencija za stranu pomoć SAD zahtevao da uključe više informacija o tome koje organizacije sprovode pomoć na terenu.

Zašto je USAID na meti Elona Maska?

Maskovo novoformirano odeljenje za vladinu efikasnost, poznato kao DOGE, pokrenulo je sveobuhvatne napore koje je Tramp ovlastio da otpusti vladine radnike i smanji trilione državne potrošnje. USAID je jedna od njegovih glavnih meta.

Mask navodi da je finansiranje USAID-a korišćeno za pokretanje smrtonosnih programa i nazvao ga „kriminalnom organizacijom“.

Posledice zamrzavanja pomoći USAID-a?

Podsaharska Afrika bi mogla da pretrpi više nego bilo koji drugi region. SAD su prošle godine dale regionu više od 6,5 milijardi dolara humanitarne pomoći.

Pacijenti sa HIV-om u Africi koji su pristizali u klinike finansirane od strane poznatog američkog programa koji je pomogao da se obuzda globalna epidemija side iz 1980-ih, naišli su na zaključana vrata.

Takođe već postoje posledice u Latinskoj Americi. U Meksiku, sklonište za migrante na jugu Meksika ostalo je bez lekara. Program za pružanje podrške mentalnom zdravlju LGBTQ+ mladima koji beže iz Venecuele je rasformiran.

U Kolumbiji, Kostariki, Ekvadoru i Gvatemali zatvorene su takozvane „Kancelarije za sigurnu mobilnost“ u kojima migranti mogu da se prijave za legalan ulazak u SAD.

Humanitarna zajednica se bori da dobije potpunu sliku koliko je hiljada programa ugašeno i koliko hiljada radnika je otpušteno i otpušteno zbog zamrzavanja.

Šta Amerikanci misle o stranoj pomoći?

Otprilike 6 od 10 odraslih Amerikanaca reklo je da američka vlada previše troši na stranu pomoć, prema anketi AP-NORC iz marta 2023. godine. Kada su ih pitali o specifičnim troškovima, otprilike 7 od 10 odraslih Amerikanaca je reklo da vlada previše ulaže u pomoć drugim zemljama.

Oko 9 od 10 republikanaca i 55 odsto demokrata složili su se da zemlja previše troši na stranu pomoć.

U to vreme, otprilike 6 od 10 odraslih Amerikanaca reklo je da vlada troši „premalo“ na domaće probleme kao što su obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, Socijalno osiguranje i Medicare.

Ankete su pokazale da odrasli Amerikanci imaju tendenciju da precenjuju udeo u federalnom budžetu koji ide na stranu pomoć. Istraživanja KFF-a su pokazala da Amerikanci, u proseku, smatraju da izdaci za stranu pomoć čine 31% federalnog budžeta, dok je stvarni iznos bliži 1% ili manje.

Da li bi Tramp mogao sam da rasformira USAID?

Demokrate tvrde da predsednici nemaju ustavnu ovlašćenost da ukinu USAID. Međutim, nije jasno šta bi ga sprečilo da pokuša.

Mini-verzija tog pravnog spora desila se tokom prve Trampove administracije, kada je pokušao da smanji budžet za strane operacije za trećinu.

Kada je Kongres to odbio, Trampova administracija je koristila zamrzavanje i druge taktike da smanji tok sredstava koja je Kongres već odobrio za strane programe.

Kasnije je Kancelarija za odgovornost vlade (GAO) presudila da je to prekršilo zakon poznat kao Zakon o kontroli zadržavanja sredstava (Impoundment Control Act).

„Živeti po izvršnoj uredbi, umreti po izvršnoj uredbi“, napisao je Mask na X aludirajući na USAID.

Da li je USAID uradio nešto loše?

Trampovi zvaničnici i Maskova zabrinutost u vezi sa USAID prvenstveno se zasnivaju na stranačkim zabrinutostima, a ne na bilo kakvom stvarnom prekršaju agencije, piše Forbs. Kancelarija generalnog inspektora koja nadgleda USAID je u nedavnim izveštajima rekla da agencija ima prostora za poboljšanje, navodeći probleme sa obezbeđivanjem da Ujedinjene nacije i druge organizacije obaveste USAID o bilo kakvom nedoličnom ponašanju unutar grupa koje finansira.

Generalni inspektor je takođe tvrdio da je USAID-u potreban bolji sistem za identifikaciju da li grupe koje finansira imaju veze sa terorističkim grupama ili „korumpiranim akterima“, nakon što su republikanci u Predstavničkom domu 2023. izrazili zabrinutost da bi humanitarna pomoć agencije koja se šalje u Gazu mogla biti poslata grupama koje su povezane sa Hamasom.

„Beskorisni projekti, a jedan je iz Srbije“

Bela kuća je izašla je sa spiskom, kako navode, beskorisnih projekata ove agencije. Među njima i jedan iz Srbije.

Naime, Karolajn Levit, portparolka Bele kuće, na konferenciji za medije u ponedeljak donela je priznanice, prenose američki mediji, te razotkrila niz inicijativa za koje je USAID dala novac.

Levit je detaljno opisala kako su dolari poreskih obveznika usmeravani u kontroverzne međunarodne projekte, uključujući mjuzikl u Irskoj i transrodnu operu u Kolumbiji.

„Na ovo je USAID trošio dolare američkih poreskih obveznika“, rekla je ona dok je iznosila brojke.

NEW: Karoline Leavitt highlights the waste and abuse of USAID, lists the top 4 most insane priorities.

„Here’s the reason why Elon Musk and others have been taking a look.“

1. „$1.5M to advance DEI in Serbia’s workplaces.“

2. „$70k for a production of a DEI musical in… pic.twitter.com/E0eKZCCYz3

— Collin Rugg (@CollinRugg) February 3, 2025

„1,5 miliona dolara za unapređenje DEI (raznolikost, jednakost i inkluzija) na radnim mestima u Srbiji; 70.000 dolara za DEI mjuzikl u Irskoj; 47.000 dolara za transrodnu operu u Kolumbiji; 32.000 dolara za transrodni strip u Peruu“, nastavila je.

„Ne znam za vas, ali kao američki poreski obveznik, ne želim da moji dolari idu na ovo smeće“.

„Nećemo da kriminalne organizacije finansiraju naše sudije i tužioce“, napisao je na mreži X Vladimir Đukanović iz SNS, prenosi N1.

Podsećali su ga u komentarima da ova, kako kaže kriminalna organizacija, na primer finansira i sajt Skupštine Srbije, gde je poslanik, ali Đukanović odgovara: „Ne radim u Skupštini, žalim slučaj.“

Ne žali čitav niz poslanika SNS da nazove USAID kriminalnom organizacijom. Sa doskorašnjom predsednicom takve organizacije se, na primer u maju 2023, u Beogradu sastao predsednik Srbije.

Finansirao je USAID i one organizacije na čijem čelu su bili sadašnji prvaci SNS.

USAID je od 2001, uključujući i Trampov prvi mandat, uložio skoro 900 miliona evra u Srbiju. Među projektima ove, kako kažu naprednjaci, kriminalne organizacije, koja ruši državu su: renoviranje ili izgradnja škola, domova kulture, domova zdravlja, bolnica, vrtića i mesnih zajednica, puteva, zelenih i stočnih pijaca, mosta, nabavka medicinske opreme, opreme za škole.

Ti ili slični projekti sada su stopirani.

„Kad odete u sud, teško da ćete naći jedan kompjuter, jednu stolicu, sto, bilo šta, da nemate nalepnicu da je to finansirala ili EU ili USAID“, rekao je za N1 pravnik Mihailo Pavlović, koji sarađuje sa više nevladinih organizacija, prenosi DW.

USAID je tokom decenija u Srbiji sarađivao sa oko 500 organizacija civilnog društva i oko 250 medija.

Učestvovali su u formiranju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) čija je visoka funkcionerka bila predsednica Skupštine Ana Brnabić.