Šta je zajedničko Magritovim slikama i sposobnosti ruskih oligraha da izbegavaju zapadne sankcije?

Opisujući svoje slike, Magrit je govorio da one „evociraju misteriju“ i teže da posmatraču postave pitanje: „Šta to znači? To ne znači ništa, zato što misterija nema značenje, ona je nespoznatljiva“.

Ponekad se osećam kao da gledam neku Magritovu sliku dok pokušavam da shvatim sposobnost Rusa da izbegavaju sankcionu politiku zapada, piše u autorskom tekstu za Gardijan Vladislav Vlasijuk, stručnjak za sankcije koji radi u kabinetu ukrajinskog predsednika.

Arkadij Rotenberg, zvanično vredan 3,5 milijardi dolara, je Putinov prijatelj iz detinjstva.

On je bio sparing partner ruskog predsednika u džudou, pre nego što je postao bogati biznismen.

Rotenberg je javno tvrdio da je vlasnik takozvane „Putinove palate“, milijardu dolara vrednog ogromnog kompleksa u italijanskom stilu na obali Crnog mora za koji se veruje da je potajno u vlasništvu ruskog predsednika.

U martu 2014, Rotenberg je postao jedan od prvih Rusa kojima su uvedene sankcije pošto je Rusija nezakonito izvršila invaziju na Ukrajinu i anektirala Krim.

Pa ipak, dva meseca pošto su mu nametnute restrikcije, kompleksna mreža lažnih kompanija povezanih sa Rotenbergom i njegovom porodicom je upotrebljena za kupovinu Magritove slike „La Poitrine“ za 7,5 miliona dolara na Sotbijevoj aukciji u Njujorku.

Kako je utvrđeno istragom koju je sproveo američki senat, slika je poslata u skladište pod imenom Hasenkamp u Nemačkoj, gde je stajala pet godina.

U avgustu 2019, kada je odbor senata počeo da istražuje njegovu kupovinu, ovo umetničko delo je otpremljeno u Moskvu.

U svom izveštaju, odbor je naveo da je nedostatak bankarskih propisa o umetničkim transakcijama „šokantan“ i da je stvorio „okruženje plodno za pranje novca i izbegavanje sankcija“.

U izveštaju su upućene oštre kritike na račun aukcijskih kuća i trgovaca umetninama zbog toga što veoma malo čine da bi otkrili ili zaustavili sankcionisane ljude da trguju umetnošću.

Od početka invazije na Ukrajinu prošle godine, preduzete su neke dodatne mere.

Aukcijske kuće Kristi, Sotbi i Bonams su otkazale prodaje ruskih umetnina u Londonu u odgovor na sankcije zapada Kremlju i njegovim bogatim pajtašima.

Ali mnogo više bi moglo da bude učinjeno da se stane na kraj ovom ozloglašeno neprozirnom tržištu koje je već dugo omiljeno među ruskim oligarsima koje žele da prebacuju novac na druga mesta.

Ustalom, mnogo je lakše transportovati i skrivati slike i skulpture nego jahte i privatne avione, od kojih su mnogi zaplenjeni tokom protekle godine.

Osim toga, umetnost oligarsima pruža mehanizam da „operu“ svoju reputaciju – utapanje u takav pozlaćeni svet obezbeđuje im kulturni, društveni i politički položaj.

Da su ruski superbogataši dospeli u svet umetnosti postalo je jasno u maju 2008, kada je Roman Abramovič, tadašnji vlasnik fudbalskog kluba Čelzi, kupio sliku Lusijana Frojda „Benefits Supervisor Sleeping“ za 17 miliona funti u Kristiju u Njujorku.

Naredne večeri, kupio je Triptih Frensisa Bejkona za 43 miliona funti u Sotbiju.

Ova „darežljivost“ usledila je nedelju dana pošto je Putin prešao sa predsedničkog na mesto premijera, produživši time svoju vlast preko dva uzastopna mandata dozvoljena ustavom.

Leonid Mihelson je najveći akcionar Novateka, ruske gasne kompanije, a poslovao je sa Genadijem Timčenkom, oligarhom koji je decenijama blizak ruskom predsedniku.

Mihelson je jedan od nekoliko oligarha koji su pozvani u Kremlj dan nakon početka invazije na Ukrajinu prošle godine.

On je pod sankcijama od 2014.

Pa ipak, tokom tog vremenskog perioda, Mihelsonova fondacija je bila prisutna u javnim umetničkim institucijama u Londonu, održavši četiri izložbe u Vajtčepel galeriji između 2014. i 2018.

Kako navodi Vlasijuk, zapadni saveznici Ukrajine koji pokušavaju da izvrše pritisak na Kremlj zbog ratnih zločina u Ukrajini bi mogli sankcionisanim Rusima da zabrane pristup svojim prestižnim trgovinama umetnošću, uključujući aukcijske kuće.

Mogli bi da budu uvedeni stroži propisi o stvarnom vlasništvu, što bi pomoglo da se očisti tržište nekretnina, kao i svet umetnosti.

Trebalo bi uspostaviti međunarodnu radnu grupu sa zadatkom da se povrate neprocenjiva umetnička dela koja su ruski okupatori opljačkali iz ukrajinskih galerija i muzeja, piše dalje Vlasijuk.

A zapadne vlasti bi trebalo da konfiskuju dela koja su kupili sankcionisani pojedinci i njihovi posrednici.

Taj novac bi trebalo da bude namenjen obnovi Ukrajine, zaključuje Vlasijuk.