Šta je zeleni vodonik i zašto se tvrdi da je rizičan plan Španije za isporuku ovog energenta?

To je ponos Španije. Ovde u regionu Kastilja-La Manča, 250 kilometara južno od Madrida, u gradu Puertolano gde se nekada kopao ugalj, nalazi se najveća fabrika u Evropi za proizvodnju zelenog vodonika. Tu se „prodaje“ čistoća, iako pejzaž dimnjaka smrdi na hemikalije: u neposrednoj blizini nalaze se rafinerija Repsola i pogoni proizvođača đubriva Fertiberia.

Do 2030. Fertiberia bi trebalo da bude 100 odsto snabdevana zelenim vodonikom od strane operatera Iberdrola – trenutno je to samo deset odsto. Tu u Puertolanu postaje jasno zašto se u zeleni vodonik polažu nade, ali i zašto je nastojanje Španije da postane jeftini liferant energije Nemačkoj rizičan poduhvat za obe države, te zašto za sada ne postoji drugo rešenje.

Gigant s lošom reputacijom

Sve je povezano. Uprkos hroničnoj suši, Španija je veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda. To je Fertiberiu učinilo globalnom korporacijom. Ali i masovna proizvodnja veštačkih đubriva i proizvodnja zelenog vodonika zahtevaju mnogo vode, a nje je u Španiji sve manje.

Fertiberia je zbog zagađenja okoline oduvek imala lošu reputaciju. Uprkos tome, već godinu dana reklamiraju da ih Iberdrola snabdeva zelenom energijom i da su stoga održivi – iako se to odnosi na samo desetinu proizvodnje, kao što je već pomenuto. Ako bi Fertiberia koristila 100 odsto zelenog vodonika, đubrivo bi bilo toliko skupo da bi to uništilo izvoz poljoprivrednih proizvoda, pa ni nemački potrošači više ne bi mogli tako jeftino da kupuju jagode iz Španije.

„Postoji nedostatak resursa na svim nivoima, što dovodi do visokih cena svuda i proizvodnju zelenog vodonika trenutno čini neisplativom“, kaže Roberto Gomez-Kalvet sa Evropskog univerziteta u Madridu.

Iberdrola sanja o ogromnim priobalnim vetroparkovima koji će proizvodnju vodonika učiniti zelenom. Ali, za to su prvo potrebne milijarde investicija.

Biznis subvencionisan novcem EU

„Čekamo sredstva od EU Next Generation da bi pojeftinili proizvodnju“, objašnjava Havijer Plaza de Agustin, koji nas vodi pri obilasku proizvodnog pogona Iberdrole. O tome koliko će biti tog novca od poreza i koliko je trenutno skup zeleni vodonik koji proizvode solarnom energijom, ne želi da govori.

Obilaskom pogona takođe postaje jasno da H2 nije bezopasan. Da bi ljudi uopšte mogli da priđu postrojenjima – prvo moraju da ih isključe. Iako gas nije otrovan i nema miris, veoma je zapaljiv. Transport zelenog vodonika normalnim gasovodima mnogi dovode u pitanje upravo iz tog razloga: morao bi da bude u tečnom stanju, takođe i za transport brodovima, što bi zahtevalo dodatnu energiju.

Barem je projekat direktno povezan sa industrijskom proizvodnjom, što Antonio Turiel iz španskog istraživačkog instituta CSIC smatra neophodnim: „Moramo da razmišljamo lokalno i kada je u pitanju proizvodnja energije. Nije efikasno slati ili otpremati energiju kroz Evropu, a manje direktnog opterećenja je bolje i za naše elektromreže.“

Iberdrola je zbog toga pored svoje fabrike izgradila solarni park koji snabdeva proizvodnju zelenom strujom, ali da bi dostigla stopostotnu iskorišćenost kako je planirano 2030. bilo bi potrebno mnogo više parkova.

„Nema dovoljno zelenih izvora“

Uprkos diskusijama oko tehnologije, španski premijer Pedro Sančez želi da iskoristi trenutak i pretvori zemlju u stručnjaka za vodonik. 17 autonomnih španskih regiona se bore za finansiranje iz Brisela. Različiti projekti takođe imaju za cilj da pomognu u zaustavljanju problema odumiranja sela u Španiji.

„Ipak, ne treba da gubimo iz vida složenost situacije. Elektroliza, kompresija, ukapljivanje… troše mnogo električne energije i nemamo dovoljno zelenih izvora da trenutnu tešku industriju u Evropi snabdevamo zelenim vodonikom iz Španije“, upozorava energetski stručnjak Viktor Ruiz Espeleta iz Madridske Business School EAE.

Kontroverznim se smatra i projekat H2MED, koji je pokrenut pod pritiskom Francuza. Planiranim gasovodom gas treba da teče iz Španije Sredozemnim morem do Francuske.

Međunarodni institut za pravo i životnu sredinu IIDMA veruje da projekat predstavlja značajne rizike i da nije ni ekonomičan ni održiv. Advokat Kventin Obino, koji radi za tu organizaciju, smatra da je planirana isporuka dva miliona tona zelenog H2 Francuskoj do 2030. potpuno nerealna.

Poseta Puertolanu takođe jasno pokazuje da će izgleda teško biti da se nastavi po starom.

„Naš sistem zasnovan na rastu bio je moguć samo zahvaljujući jeftinoj nafti i gasu. To je sada gotovo. U slučaju Nemačke, smatram da je tužno što toliko firmi bankrotira jer više ne mogu da plate energiju“, kaže Turiel. Ali, neko brzo rešenje energetske krize ne vidi ni on.