Šta je žena?: Australijski sud doneo istorijsku presudu

Savezni sud je utvrdio da, iako Roksana Tikl nije bila direktno diskriminisana, ona je bila žrtva indirektne diskriminacije te je aplikaciji naloženo da joj plati odštetu od 10.000 australijskih dolara (6.700 dolara) plus sudski troškovi.

To je ključna presuda kada je u pitanju rodni identitet, a u samom srcu slučaja bilo je sve spornije pitanje: Šta je žena?

Tikl je 2021. skinula aplikaciju „Giggle for Girls“, koja se reklamira kao utočište na mreži gde žene mogu da podele svoja iskustva u bezbednom prostoru, a gde muškarcima nije dozvoljeno.

Da bi dobila pristup, morala je da postavi selfi kako bi dokazala da je žena, što je procenjeno pomoću softvera za prepoznavanje pola.

Međutim, sedam meseci kasnije – nakon što se uspešno pridružila platformi – njeno članstvo je opozvano.

Kao neko ko se identifikuje kao žena, Tikl je tvrdila da ima zakonsko pravo da koristi usluge namenjene ženama i da je diskriminisana na osnovu svog rodnog identiteta.

Ona je potom tužila platformu društvenih medija, kao i njenu izvršnu direktorku Sal Grover, i tražila odštetu u iznosu od 200.000 australijskih dolara, tvrdeći da je „uporno pogrešno razumevanje polova“ Groverove izazvalo „stalnu anksioznost i povremene samoubilačke misli“.

„Javne izjave Groverove o meni i ovom slučaju bile su uznemirujuće, demorališuće, sramotne, iscrpljujuće i štetne. To je dovelo do toga da pojedinci objavljuju komentare mržnje prema meni na mreži i indirektno podstiču druge da učine isto“, rekla je Tikl.

Giglov pravni tim je tokom celog slučaja tvrdio da je pol biološki koncept.

Oni slobodno priznaju da je Tikl bila diskriminisana – ali na osnovu pola, a ne rodnog identiteta. Kažu da je odbijanje Tikl da koristi aplikaciju predstavljalo zakonitu polnu diskriminaciju.

Aplikacija je dizajnirana da isključi muškarce, a pošto njen osnivač posmatra Tikl kao muško onda je uskraćivanje njenog pristupa aplikaciji bilo zakonito.

Sudija Robert Bromvič je u svojoj odluci u petak rekao da je sudska praksa dosledno utvrdila da je pol „promenljiv i ne nužno binarni“, odbacivši na kraju argument Gigl platforme.

Tikl je rekla da presuda „pokazuje da su sve žene zaštićene od diskriminacije“ i da se nada da će slučaj biti „lekovit za trans i rodno različite ljude“.

„Nažalost, dobili smo presudu koji smo očekivali. Borba za prava žena se nastavlja“, napisala je Grover na X, reagujući na odluku.

Poznat kao „Tickle vs Giggle“, ovaj slučaj je prvi put da je federalni sud u Australiji saslušao navodnu diskriminaciju po osnovu rodnog identiteta.

„Svi su me tretirali kao ženu“

Tikl je rođena kao muškarac, ali je promenila pol i od 2017. živi kao žena.

Svedočeći pred sudom, rekla je: „Do ovog slučaja svi su me tretirali kao ženu“.

Grover, međutim, veruje da nijedno ljudsko biće nema niti može da promeni pol – što je stub rodno kritičke ideologije.

Kada je advokatica Tiklove Georgina Kostelo unakrsno ispitivala Grover, rekla je:

„Čak i tamo gde osoba koja je rođena kao muško pređe u ženu operacijom, hormonima, otarasi se dlaka na licu, podvrgne se rekonstrukciji lica, pusti kosu, šminka se, nosi žensku odeću, opisuje sebe kao ženu, predstavlja se kao žena, koristi ženske svlačionice, menja izvod iz matične knjige rođenih – ne prihvatate da je to žena?“

„Ne“, odgovorila je Grover.

Takođe je rekla da bi odbila da Tikl oslovljava sa „gospođo“ i da je „Tikl biološki muškarac“.

Groverova je samoproglašeni „TERF“ – akronim koji znači „transekskluzivna radikalna feministkinja“. Smatra se da su stavovi TERF-a o rodnom identitetu neprijateljski prema trans osobama.

„Odvodi me na savezni sud muškarac koji tvrdi da je žena jer želi da koristi prostor samo za žene koji sam stvorila“, objavila je na X.

Ona kaže da je kreirala aplikaciju „Giggle for Girls“ 2020. nakon što je primila mnogo pritužbi za zlostavljanje na društvenim mrežama od strane muškaraca dok je radila u Holivudu kao scenarista.

„Želela sam da stvorim bezbedan prostor samo za žene“, rekla je ona.

„Pravna je fikcija da je Tikl žena. Njegov rodni list je promenjen sa muškog na žensko, ali on je biološki muškarac i uvek će biti“.

„Zauzimamo stav za bezbednost svih ženskih prostora, ali i za osnovnu realnost i istinu, koju zakon treba da odražava“.

Groverova je ranije rekla da će se žaliti na odluku suda i da će se boriti protiv slučaja sve do Višeg suda Australije.

Pravni presedan

Ishod ovog slučaja mogao bi da postavi pravni presedan za rešavanje sukoba između prava na rodni identitet i prava zasnovanih na polu u drugim zemljama.

Za razumevanje ovoga ključna je Konvencija o eliminaciji diskriminacije žena (CEDAW). Ovo je međunarodni ugovor koji su UN usvojile 1979. – zapravo međunarodna povelja o pravima žena.

Odbrana Giglove je tvrdila da australska ratifikacija CEDAW obavezuje državu da štiti prava žena, uključujući i prostore jednog pola.

Današnja presuda u korist Tikl biće značajna za svih 189 zemalja u kojima je CEDAW ratifikovan – od Brazila preko Indije do Južne Afrike.

Kada je reč o tumačenju međunarodnih ugovora, nacionalni sudovi često gledaju kako su to uradile druge države.

Australijsko tumačenje zakona u slučaju koji je dobio ovoliki nivo medijske pažnje verovatno će imati globalne posledice.

Ako vremenom sve veći broj sudova presudi u korist tvrdnji o rodnom identitetu – veća je verovatnoća da će i druge države slediti taj primer.