Šta još može da uradi kancelar Olaf Šolc?

Između obračuna sa svojim bivšim ministrom finansija, prošle nedelje tokom svog povremeno ljutitog govora u Bundestagu, kancelar Olaf Šolc pokušao je ujedno i da opoziciji uputi pomirljive tonove: „Moj predlog, moj apel ovom domu glasi: tamo gde imamo jedinstveno mišljenje, hajde i da se ponašamo jedinstveno. To bi bilo dobro za našu zemlju“, rekao je Šolc pred Bundestagom.

Odmah potom podsetio je na neke od mnogih nacrta zakona koji su sada zaglavljeni u parlamentu, a koje bi on želeo da progura pre kraja svog mandata – među njima zaštitu Ustavnog suda, povećanje dečijeg dodatka i smanjenje poreza.

Šolcove reči uglavnom su bile usmerene na opozicioni blok desnog centra – Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU), i njenu bavarsku, sestrinsku stranku, Hrišćansko-socijalnu uniju (CSU). One sada, posle raskida Šolcove koalicije s Liberalima (FDP), drže ključeve političke većine u Bundestagu.

Fridrih Merc, lider poslaničke grupe CDU/CSU (i zapravo sada kancelar na čekanju), upozorio je šefa nemačke vlade da njegova stranka neće biti „rezervni igrač za vašu raspalu koaliciju“. Ipak, kako primećuju posmatrači, prostor za saradnju između stranaka postoji. I zaista, za jedan ili dva nacrta zakona Mercova stranka bi morala da ima interes da se usvoje pre izbora za Bundestag 23. februara 2025.
Rizici za CDU

Jedan zakon je, u stvari, već usvojen u četvrtak, uz podršku svih partija u Bundestagu, osim krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i socijalističke Levice: zakon koji reguliše nasleđivanje farmi. Ali, to je relativno malo i može se pokazati kao izuzetak, jer saradnja sa Šolcom predstavlja taktički rizik za CDU u predstojećoj izbornoj kampanji.

Ursula Minh, direktorka nezavisne Akademije za političko obrazovanje iz Tucinga, smatra da će CDU u narednih nekoliko nedelja gledati da što manje sarađuje s manjinskom vladom Šolcovih Socijaldemokrata (SPD) i Zelenih.

„Čak i u vezi s onim zakonima za koje bi CDU mogla da smatra da ih vredi usvojiti, ona će uvek osećati pritisak da na taj način ne poboljša Šolcov imidž“, ukazuje Minh za DW. Merc će takođe biti veoma svestan da će ga svaka takva saradnja izložiti napadima krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i populističkog Saveza Sara Vagenkneht (BSW), koje ne propuštaju priliku da CDU i SPD predstave kao nerazdvojne delove jednog istog mejnstrim „kartela“ političkih elita.
Garantovano usvajanje: zaštita Ustavnog suda

Za sada je sigurno da će jedan od velikih Šolcovih planova sigurno dobiti podršku CDU/CSU: onaj o najvišem sudu Nemačke.

Taj nacrt zakona, u čijoj su izradi učestvovali i poslanici CDU, obezbedio bi da broj sudija (16), njihov mandat (12 godina) i njihova maksimalna starost (68) budu fiksirani u nemačkom ustavu. Ujedno, poseban nacrt zakona definiše alternativne puteve za izbor sudija, ukoliko u nemačkom parlamentu dođe do blokade.

Ti zakoni bi efikasno sprečili AfD – ili bilo koju drugu stranku koja osvoji više od trećine mesta u Bundestagu – da blokira izbor novih sudija Ustavnog suda ili promeni pravila koja to definišu. S obzirom na to da bi AfD na izborima u februaru potencijalno mogla značajno da poveća broj svojih poslanika u Bundestagu, smatra se da je od vitalnog značaja da se taj zakon usvoji sada.

Dobre šanse za usvajanje: poreske olakšice i podrška Ukrajini

Ali za sve ostalo što je Šolc planirao, potrebni su pregovori – a CDU/CSU su već rekle da će početi te pregovore tek nakon što Šolc pokrene sledeće izbore tako što će da zatraži, a zatim i izgubi na glasanju o poverenju vladi 16. decembra.

Podrška Nemačke Ukrajini za sada je sigurana stvar, pošto se i SPD i CDU i Zeleni slažu da je to neophodno. Međutim, bivša koaliciona vlada nije uspela da se dogovori o budžetu za 2025. godinu (zbog toga se i raspala), što znači da dodatna podrška Ukrajini još nije dogovorena – iako na dosadašnje odluke to ne utiče. Zato se Šolc nada da će CDU pristati da ranije pošalje više novca Ukrajini, iako je to još uvek predmet razgovora.

Još jedan projekat koji bi mogao da dobije podršku CDU jeste pronalaženje dodatnih paketa pomoći za podršku posrnuloj nemačkoj industriji. To je bila i glavna tema Mercovog govora u sredu u Bundestagu, ali i pre toga, na tzv. „samitu industrije“ u oktobru na kojem je prisustvovao i Šolc, a kada su se vodeća industrijska udruženja požalila na visoke troškove energije u Nemačkoj. Šolc želi da uvede ograničenja za troškove energije za industriju, a Merc bi mogao da bude spreman za tako nešto, ali samo ako proceni da je to toliko hitno, da ne može da sačeka dok on ne postane kancelar.

Takođe, plan koji ima šanse da prođe Bundestag, i to bez obzira da li ga CDU i CSU podrže ili ne, jeste smanjenje poreza kako bi se sprečila pojava tzv. „hladne progresije“ – fenomena kada povećanje plata gura one koji zarađuju u više poreske razrede, što onda u stvari dovodi do pada njihovih neto prihoda. To može da dovede do smanjenja potrošnje i takozvanog „fiskalnog otpora“ ekonomiji.

Ta poreska olakšica bila je zahtev Liberala, od kojih se sada očekuje i da podrže taj plan, uprkos oštrim podelama po drugim pitanjima. To bi navodno koštalo 23 milijarde evra, što znači da bi moglo da ostavi rupu u vladinim finansijama.
Male šanse: penzijska reforma, povećanje dečijeg dodatk, karta za prevoz

Šolc će verovatno morati da se oprosti od mnogih svojih velikih planova. Penzijska reforma, koju je izradilo Ministarstvo rada predvođeno njegovim SPD-om, značila bi da se nivo penzije sve do 2039. godine zadrži na 48 odsto prosečnog ličnog dohotka.

Paket je uključivao i uvođenje penzija zasnovanih na akcijama, što bi trebalo da rastereti sistem penzijskog osiguranja korišćenjem prihoda iz fonda od 200 milijardi evra koji se finansira kreditima i berzanskim investicijama. I CDU i Liberali jasno su stavili do znanja da taj predlog neće podržati, uz obrazloženje da bi održavanje penzija na visokom nivou ugrozilo mlađe generacije.

Još jedan plan SPD-a koji se sada čini malo verovatnim jeste povećanje dečijeg dodataka sa 250 na 255 evra mesečno. To će verovatno morati da sačeka usvajanje budžeta za 2025. u budućem sazivu parlamenta. Bundestag bi teoretski mogao da usvoji to po posebnom postupku, ali, kako je procenjuje Ursula Minh, „mislim da CDU neće učiniti Šolcu tu uslugu“.

U sličnom limbu je i „Dojčlandtiket“ (Deutschlandticket), karta za celu Nemačku koja omogućava putovanje svim lokalnim i regionalnim prevozima po fiksnoj ceni. Vlada je već odlučila da se s tim nastavi, ali je podigla cenu karte sa 49 na 58 evra mesečno. Opstanak tog projekta pod vladom koju bi predvodile CDU i CSU sve je samo ne osiguran.

Kartu trenutno zajednički subvencionišu savezna i pokrajinske vlade, ali da bi se šema proširila biće potrebna reforma tog sporazuma. Neke pokrajine u kojima su na čelu konzervativci iz redova CDU i CSU, recimo Bavarska, želele bi da se to potpuno ukine.