Šta Kina želi od sukoba Izraela i Hamasa?

Ali postoje granice onoga što ona može postići, navodi BBC.

Najviši kineski diplomata Vang Ji razgovarao je o sukobu sa zvaničnicima u Vašingtonu tokom vikenda usred straha od šireg regionalnog sukoba.

Sjedinjene Države su obećale da će raditi sa Kinom na pokušaju pronalaženja rešenja.

Vang je takođe razgovarao sa svojim izraelskim i palestinskim kolegama nakon što je specijalni izaslanik Kine za Bliski istok Žai Jun doleteo u region da se sastane sa arapskim liderima.

On je bio i jedan od najglasnijih zagovornika prekida vatre na sastancima Ujedinjenih nacija.

Postoje nade da bi Kina mogla da iskoristi svoje bliske odnose sa Iranom, koji podržava Hamas u Gazi i Hezbolah u Libanu, kako bi deeskalirala situaciju.

Američki zvaničnici su očigledno vršili pritisak na Vanga da „zatraži smirivanje“ odnosa sa Irancima, izvestio je Fajnenšel tajms.

Kina je najveći trgovinski partner Irana, a ranije ove godine Peking je posredovao u retkom ublažavanju tenzija između Irana i Saudijske Arabije.

Vlada u Teheranu kaže da je „spremna da ojača komunikaciju sa Kinom“ u vezi sa rešavanjem situacije u Gazi.

Kako je kineska vlada imala relativno uravnotežen odnos sa svim akterima u sukobu, ona bi se mogla smatrati poštenim posrednikom, smatra je Don Marfi, vanredni profesor koji proučava kinesku spoljnu politiku na Nacionalnom ratnom koledžu pri Ministarstvu odbrane SAD.

Konkretno, Kina ima pozitivne odnose sa Palestincima, Arapima, Turskom i Iranom, rekla je ona.

„Zajedno sa SAD koje imaju dobre odnose sa Izraelom, mogli bi da dovedu sve igrače za sto“, dodala je.

Ali drugi posmatrači ističu da je Kina i dalje mali igrač u bliskoistočnoj politici.

„Kina nije ozbiljan akter po ovom pitanju. U razgovorima sa ljudima širom regiona, pokazalo se da niko ne očekuje da će Kina doprineti rešenju“, rekao je Džonatan Fulton, nerezidentni viši saradnik u Atlantskom savetu koji je specijalizovan za odnose Kine sa Bliskim istokom.

Prva izjava Kine o sukobu naljutila je Izrael koji je izrazio „duboko razočarenje“ što Kina nije osudila Hamas niti je pomenula pravo Izraela da se brani.

Hamas je pokrenuo nezapamćeni napad na Izrael iz Pojasa Gaze 7. oktobra, ubivši više od 1.400 ljudi i uzevši najmanje 239 talaca.

Od tada, Izrael sprovodi osvetničke napade na Gazu, u kojima je poginulo najmanje 8.000 ljudi.

Izrael je sada poslao vojnike i tenkove na tu terotoriju.

Nakon bure zbog prvog saoštenja vlade u Pekingu, Vang je kasnije poručio Izraelu da „sve zemlje imaju pravo na samoodbranu“, ali je takođe rekao i da su akcije Izraela otišle „izvan okvira samoodbrane“.

Kina se suočava sa poteškoćama u balansiranju jer već dugo otvoreno saoseća sa palestinskim ciljem.

To se proteže unazad do osnivača Komunističke partije Kine Mao Cedunga, koji je slao oružje Palestincima u znak podrške takozvanim „nacionalno-oslobodilačkim“ pokretima širom sveta.

On je čak uporedio Izrael sa Tajvanom – oba podržana od strane SAD – kao bazama zapadnog imperijalizma.

U kasnijim decenijama Kina se otvorila ekonomski i normalizovala odnose sa Izraelom, sa kojim sada ima trgovinski odnos vredan milijardu dolara.

Ali Kina je jasno stavila do znanja da nastavlja da podržava Palestince.

U svojim komentarima o tekućem sukobu, kineski zvaničnici, pa čak i predsednik Si Đinping, istakli su potrebu za nezavisnom palestinskom državom.

Jedna od nuspojava toga je porast antisemitizma na internetu, koji podstiču nacionalistički blogeri.

Pojedinci su na kineskim društvenim mrežama izjednačili akcije Izraela sa nacizmom, optužujući ih da su izvršili genocid nad Palestincima, što je izazvalo osudu nemačke ambasade u Pekingu.

S obzirom na neizvesnost, postavlja se pitanje zašto se Kina meša u ovaj sukob?

Jedan od razloga su njeni ekonomski interesi na Bliskom istoku, koji bi bili ugroženi ako se sukob proširi.

Peking je sada u velikoj meri zavisan od inostranog uvoza nafte, a analitičari procenjuju da otprilike polovina toga dolazi iz Zaliva.

Zemlje Bliskog istoka sve više postaju važni igrači u kineskoj inicijativi Pojas i put, koja je kamen temeljac njene spoljne i ekonomske politike.

Ali drugi razlog je taj što sukob predstavlja zlatnu priliku za Peking da poboljša svoju reputaciju.

Kina veruje da „zalaganje za Palestince ima odjek u arapskim zemljama, zemljama sa muslimanskom većinom i velikim delovima globalnog juga“, istakla je Marfi.

Rat je izbio u vreme dok Kina pokušava da se predstavi u boljem svetlu u očima sveta nego SAD.

Od početka godine ona promoviše viziju svetskog poretka predvođenog Kinom, kritikujući ono što vidi kao neuspeh američkog „hegemonističkog” rukovodstva.

Zvanično, Kina se uzdržala od napada na SAD zbog podrške Izraelu.

Ali u isto vreme državni mediji „pokreću nacionalistički odgovor, povezujući ono što se dešava na Bliskom istoku sa američkom podrškom Izraelu“, primećuje Marfi.

Kineski vojni list PLA Dejli optužio je SAD da „dolivaju ulje na vatru“, što je ista retorika koju je Peking koristio da kritikuje Vašington zbog pomaganja Kijevu u ratu u Ukrajini.

Kineski državni list na engleskom jeziku Global tajms objavio je karikaturu Ujka Sema krvavih ruku.

Postoje izazovi sa kojima se Kina suočava u svojim dugoročnim ambicijama.

Jedan od njih je kako ona može da uskladi svoju diplomatsku poziciju sa sopstvenim iskustvom.

Iako izražava solidarnost sa većinski muslimanskim narodima i protivi se izraelskoj okupaciji palestinskih teritorija, Peking je i dalje optužen za kršenje prava i genocid nad muslimanskom manjinom Ujgura, kao i za prisilnu asimilaciju na Tibetu.

Posmatrači kažu da to verovatno neće biti problem za arapski svet, s obizom na čvrste odnose koje je Kina izgradila sa njim.

Veći problem je to što Peking rizikuje da bude viđen kao površan u svojoj angažovanosti ili, što je još gore, da se smatra da se umešao u konflikt Izraela i Hamasa zato da bi unapredio sopstvene interese.

Vang tvrdi da Kina želi samo mir na Bliskom istoku i da „nema sebičnih interesa u palestinskom pitanju“.

Izazov će biti da ubedi svet da je ovo istina, zaključuje BBC.