Šta krije Trampova rezidencija Mar-a-Lago: Bivši predsednik SAD pušta muziku, pleše i čuva nuklearne tajne

Kako je za Gardijan ispričao jedan član privatnog kluba Mar-a-Lago, nakon perioda povučenosti koji je usledio posle izbornog poraza, Donald Tramp je proteklih meseci ponovo preuzeo ulogu osobe koja diriguje društvenim okupljanjima i odlučio da unese disko vajb u imanje na Palm Biču.

“Oko 9.30 svake večeri, on seda za sto, bilo u dvorištu ili unutra, donose mu laptop i počinje da bira pesme i postaje DJ za to veče, ali to je pomalo i smešno pošto izabere otprilike desetak pesama svake večeri”, kaže ovaj član kluba.

Trampova plejlista potiče iz određenog doba, u vreme kada je on bio redovan posetilac klubova u Njujorku.

Na repertoaru se obavezno nalazi pesma “YMCA” grupe “Village People”, uz “The Greatest Love of All” od Vitni Hjuston i nekoliko pesama Eltona Džona, uglavnom hitove osamdesetih.

“Ponekad pleše uz muziku. Ako je za stolom, pleše dok sedi”, priča član kluba.

Sve ovo bi, da je situacija drugačija, moglo da izgleda kao ništa drugo do karaktersitično bizarni preokret u postpredsedničkoj karijeri, ali priča dobija mnogo veći značaj pošto je poznato da su – dok su svetla bila prigušena, muzika svirala, a pripiti gosti pričali sa domaćinom – hiljade vladinih dokumenata, od kojih su mnogi visoko poverljivi a najmanje jedan sadrži nuklearne tajne, potajno čuvani u sobama i plakarima u blizini.

A sve to se događalo na mestu koje su obaveštajni zvaničnici opisali kao “prioritetnu metu za strane špijune”.

“Nema sumnje da su bivši predsednik i ljudi iz njegovog užeg kruga postali važne mete za bilo koju stranu službu, koja će se pitati: kako da prodremo u taj krug”, kaže Daglas London, veteran tajne službe CIA i autor knjige “Regruter: Špijuniranje i zaboravljena umetnost američke obaveštajne službe”.

“On je dovodio zaista upitne ljude koji kriju različite skelete u svojim plakarima, finansijske ili lične ili političke, i koji imaju slabe tačke koje jedna strana obaveštajna služba može da iskoristi”, upozorava London.

Ovo je scenario koji bi u drugačijim okolnostima mogao da posluži kao osnov za snimanje humorističke serije, u kojoj bi se špijuni iz celog sveta saplitali u mraku rezidencije dok se trkaju jedan sa drugim ko će pre da ugrabi obilje državnih tajni, dok “YMCA” odjekuje kroz zamračene hodnike – ali, stvari su mnogo ozbiljnije.

Nakon što je pretrpeo poraz na izborima 2020, Trampu je rezidencija na Floridi postala uporište, baza u koju je sa sobom poneo kutije pune tajni, ali i novu klijentelu za klub – masa ljudi koja se motala oko njega u hotelu Internacional pratila ga je u Mar-a-Lago.

“Klub je donosio ozbiljan novac, ozbiljni igrači su bili na delu. Novi članovi kluba su pomalo ‘MAGA’ (pristalice slogana Trampove kampanje ‘Make America Great Again’). Društvo je bilo veoma eklektično, dolazilo je mnogo stranaca, ljudi koji su zarađivali novac zahvaljujući kriptovalutama, cela ekipa je izgledala poput menažerije Trampovog hotela u Vašingtonu”, priča član kluba Mar-a-Lago.

Kada je upitan konkretno o strancima, on je rekao: bilo je mnogo ljudi koji ranije nisu bili tu, među njima Kinezi i Arapi.

Čak i tokom Trampovog mandata postojale su, piše Gardijan, velike rupe u bezbednosti imanja Mar-a-Lago.

Tako se, na primer, dok se slavio Dan zahvalnosti 2018. jedan tinejdžer, Majk Lindbolm, prošunjao pored čuvara i ušao u klub kroz tunel sa plaže.

Dve Kineskinje su uhvaćene prilikom nedozvoljenog prolaska imanjem.

Jedna od njih, Judžing Žang, imala je kod sebe četiri mobilna telefona, jedan eskterni hard disk, kao i pet sim kartica i takozvani “signal detektor” čija je funkcija pronalaženje skrivenih mikrofona i kamera.

Ona je deportovana ali nikada nije razjašnjeno šta je radila na imanju niti zašto je imala tako veliki broj različitih elektronskih aparata.

U vremenu posle napuštanja predsedničke funkcije, kontrole bezbednosti su postale još slabije.

“Uglavnom kada jedan predsednik postane bivši predsednik, dolazi do smanjenja resursa koje pruža tajna služba, ali to zaista ne bi smelo da bude slučaj kada se radi o okruženju Mar-a-Lago zato što tamo postoje očigledne pretnje”, kaže Frenk Filjuci, bivši pomoćnik direktora za kontraobaveštajne poslove u FBI.

Prema njegovim rečima, svake godine klub unajmljuje 80 do 90 stranih radnika a, iako oni prethodno prolaze proveru, nema garancije da neko od njih ne predstavlja insajdersku pretnju.

Još veća opasnost preti od članova kluba i njihovih gostiju.

“Ko su ti članovi? Ko njih proverava? Oni koji imaju obilje novca samim tim mogu da se učlane. A tu dolaze i njihovi članovi porodica i gosti i rođaci i ostali”, objašnjava on i ističe da tajna služba ne bi mogla ni da pomosli da počne sa provreom gostiju koji dolaze u rezidenciju.

Kada se sve to uzme u obzir, nije nejasno kako je jedna žena, koja je pričala ruski a rođena je u Ukrajini, po imenu Ina Jaščišin, mogla da se umeša među članove kluba i bude u blizini samog Trampa tokom proleća i leta 2021, predstavljajući se kao Ana de Rotšild, potomak bogate bankarske porodice.

Da li su ona i dve ranije pomenute Kineskinje samo iskoristile priliku koja im se ukazala ili su povezane sa nečim mnogo ozbiljnijim, ostaje nepoznato.

A to isto bi moglo da se kaže i za najveći broj ljudi u klubu, naročito za nove članove.

Ali, možda najveći znak pitanja visi iznad ranjenog i osvetnički raspoloženog vlasnika imanja i DJ-a jer niko ne zna kakve je on planove imao za ukradene državne tajne koje je čuvao.

“Za bilo koji od dokumenata koje je odabrao da uzme je sigurno imao neku nameru, plan šta će da uradi sa njima. Pitanje je šta su bile njegove namere? Ali, to u svakom slučaju nije priča sa srećnim krajem. Ništa od toga se neće dobro završiti, naročito u smislu uticaja na nacionalnu bezbednost”, zaključuje Daglas London.