Šta može porodica sa 60.000 evra bruto godišnje u Nemačkoj?

Isa (40) je sa dvoje dece upravo obavila kupovinu. Ubacuje jaja i povrće u prtljažnik automobila. „Cene su definitivno porasle. Vrlo pazim gde kupujem“, kaže ova žena.

„Ne ograničavamo se mnogo, ali pokušavamo da štedimo. Odričemo se izlazaka u restorane, jer su stvari već u samoposluzi skupe“, priča ona.

Nekoliko parking-mesta dalje iz automobila izlazi Barbara Sadaj sa dvoje dece. „Mislim da su cene ekstremno visoke. To je jednostavno previše. Sve je tako skupo. Ako se tako nastavi, biće to razlog za pravu brigu.“

Na pitanje da li su joj pomogle vladine mere podrške za porodice uvedene zbog inflacije, Barbara Sadaj odgovara: „O tome ništa ne znam. Ali možda je razlog to što sam samostalna privrednica?“

Slično je i sa mnogim drugim kupcima koje smo ovde sreli.

Studija: Srednji sloj snažno pogođen inflacijom

Slika raspoloženja koju smo videli u Majncu ne vara. Institut za makroekonomiju i istraživanje konjunkture (IMK) Fondacije „Hans Bekler“ došao je do sličnih rezultata.

Kupovna moć porodica sa srednjim primanjima proteklih godina je opala – i to iako je vlada donela više paketa mera za rasterećenje građana.

Između ostalog, smanjen je porez na dohodak, a preduzeća su zaposlenim isplatila neoporezivu premiju za ublažavanje inflacije.

Vladajuća koalicija kancelara Olafa Šolca, koju, osim njegovih socijaldemokrata čine Zeleni i liberali, htela je da tako nadoknadi takozvanu „hladnu progresiju“ – radi se o problemu da rast plata donosi zaposlenima povećanje poreske stope. Uz istovremenu inflaciju, njima tkao pada kupovna moć.

Određene grupe profitiraju

Rezultat istraživanja IMK: od odluka Savezne vlade profitirali su, na primer, oni sa nižim primanjima, parovi bez dece i porodice koje imaju velika primanja.

„Veliki rast cena bio je posebno 2022. i 2023. godine“, kaže Silke Tober. Ona je učestvovala u izradi studije. „Dobra vest je da većina domaćinstava sada zbog rasta plata, poreskih olakšica i smanjenja dažbina gotovo nema pad kupovne moći.“

Ali, porodice sa srednjim primanjima su u minusu, kaže se u istraživanju. Konkretne brojke izgledaju ovako: porodica sa dvoje dece u kojoj oba roditelja rade i zbirno imaju bruto primanja od 58.990 evra godišnje imala je pad kupovne moći od 492 evra. Veliko poskupljenje dakle nije kompenzovano.

I samohrana majka s jednim detetom, koja ima bruto primanja od 43.693 evra, u lošijoj je poziciji, kaže IMK.

Tober navodi razloge: „Porodice sa srednjim primanjima nisu mnogo profitirale od smanjenja poreza na dohodak. Ni dečiji dodatak nije tako mnogo povećan.“

Osim toga, glavni pokretači rasta cena proteklih godina su bili hrana i energija. A tu važi pravilo: što su niža primanja, to važniju ulogu igraju te dve stavke. Niža primanja su jače rasterećena, ali ne i srednji sloj.

Da li je rešenje veći dečiji dodatak?

Studija IMK-a govori o „socijalnom poremećaju“. Zato naučnici zahtevaju više direktne pomoći – konkretno kod dečijeg dodatka. On proteklih godina nije dovoljno povećan, kako bi se nadoknadila inflacija.

„Najprikladnije cilju kod porodica bilo bi povećanje dečijeg dodatka. Tu novac dolazi direktno“, objašnjava Tober.

Dečiji dodatak bi sa početkom nove godine trebalo da bude povećan za pet evra – na 255 evra mesečno. Za IMK je to premalo.

Nadležno Savezno ministarstvo finansija to vidi potpuno drugačije. Jedan portparol je na upit javnog servisa ARD odgovorio: „Dečiji dodatak je od 2023. povećan na 250 evra (…). U julu 2022. Savezna vlada je osim toga uvela hitnu dodatu sumu za decu ugroženu siromaštvom.“

Uz to je povećan i neoporezivi deo plate za roditelje, kažu iz Ministarstva.

Inflacija ne posustaje

Inflacija neće biti smanjena tokom narednih meseci, procenjuje nemačka centralna banka Bundesbank. Poskupljenja će, doduše, oscilirati, ali ukupno se neće dalje smanjivati, navodi Bundesbank u aktuelnom mesečnom izveštaju. Godišnja inflacija u julu iznosila je 2,3 odsto.

Osim toga su u uslužnim delatnostima plate u poslednje vreme osetno povećane. I zato ne treba računati sa padom poskupljenja, navodi se dalje.

Sličan razvoj stvari vidi i Evropska centralna banka. A to važi i za evrozonu. Finansijski izgledi za porodice sa srednjim primanjima sigurno će ostati loši.

Savezno ministarstvo finansija zato poručuje: „Rasterećenje srednjih primanja i porodica ostaje (…) poseban prioritet Savezne vlade“, prenosi DW.