Predsednički kandidat Berni Sanders nakon poslednjih poraza na glasanjima za predsedničku nominaciju Demokratske partije suočava se s pitanjem koliko još treba da ostane u trci s bivšim potpredsednikom Džoom Bajdenom, dok pokušava da mu nametne deo svog demokratskog socijalizma kojim je pridobio čvrstu podršku među mladim glasačima, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Kako Bajdenov put ka nominaciji Demokratske partije deluje sve izvesnije, glavno pitanje za Sandersa je da li će progutati ponos i stati iza bivšeg potpredsednika ili rizikovati stranački „građanski rat“, ocenjuje agencija Frans pres.
Bajden je zasad osvojio 860 delegata nasuprot Sandersovih 710 i deluje da će doći do 1.991 delegata koliko je potrebno da dobije stranačku nominaciju na konvenciji u julu.
Mnoge demokrate, ukazuje AFP, optužuju Sandersa i njegove odane pristalice da su fatalno oštetili Hilari Klinton pre četiri godine tokom ogorčene borbe za nominaciju kada senator iz Vermonta nije hteo da odustane od bitke, uz upozorenje da bi sličan scenario mogao da se ponovi.
Sanders je u sredu, u upadljivom trenutku političke deeskalacije, naznačio da želi da izvrši pritisak na Bajdena po političkim pitanjima, ali da možda ne želi da se bori do samog kraja kao protiv Klinton pre četiri godine, piše Njujork tajms, uz ocenu da je to na neki način bio govor priznanja poraza.
Sanders se, međutim, nije poklonio pred Bajdenom, već, kako ocenjuje list, pred realnošću svoje političke situacije – brzo izgubivši status lidera u trci, senator iz Vermonta je priznao da gubi od Bajdena, mada nije potpuno prihvatio poraz.
Pored toga, ukazuje Njujork tajms, nije bilo bojnih pokliča, ni zavetovanja na borbu s Bajdenom do konvencije u julu, niti navoda o nameštanju izbora ili aluzija o zaveri establišmenta kao 2016.
On je ipak proglasio moralnu pobedu, insistirajući da je njegova kampanja „dobila ideološku debatu“, ali i, kako ukazuje list, priznao da nije ubedio većinu glasača da je kandidat s najvećim šansama da pobedi Trampa.
Njujrok tajms ističe da je čak i Sandersova kritika Bajdena uglavnom bila implicitna, uokvirena u pitanja o zdravstvenoj zaštiti, klimatskim promenama, imigraciji i drugim temama, što izgleda ima za cilj da primora Bajdena da uzme u obzir brige Sandersove političke baze.
Sanders je u sredu poručio da ostaje u trci kako bi primorao Bajdena da prihvati njegovu politiku, ocenjuje Tajms.
Demokratski socijalista je izneo 11 političkih pitanje za koje želi da Bajden odgovori u njihovoj televizijskoj debati u subotu, što je, ocenjuje Tajms, delovalo kao ponuda da se povuče ako bi Demokratska partije usvojila delove njegovog revolucionarnog programa i što bi mogao biti i prvi korak da pripremi svoje strastvene pristalice za odustajanje od dalje trke.
Na listi pitanja je bilo da li bi Bajden potpisao predlog zakona o univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti ako bi takav predlog, koji je u osnovi Sandersovog programa, usvojio Kongres. To, međutim, kako ocenjuje Tajms, nije delovalo kao ultimatum da Bajden stane iza tog programa, budući da je malo verovatno da bi takav predlog mogao proći kroz Kongres.
Masovna mobilizacija proletarijata koju je Sanders obećao u svojoj kampanji, nikada se nije ostvarila, ocenjuje Volstrit džurnal u uredničkom komentaru.
Sada je, ističe list, najbolja šansa Sandersa za oporavak televizijska debata s Bajdenom, zakazana za nedelju 15. mart.
Ako Bajden posrne u debati, mogle bi se obnoviti sumnje demokrata da bivši potpredsednik može izdržati trku s Trampom. U suprotnom predstoji sumrak Sandersove revolucije, zaključuje konzervativan list.
Međutim, kako ukazuje Rojters, mnogi glasači su rekli da se dive Sandersovoj autentičnosti i poruci, kao i da im se sviđa njegov politika, ali da su ipak strateški glasali za Bajdena za kojeg smatraju da može pobediti Trampa.
Sanders se nadao da će njegova obećanja o ambicioznim socijalnim programima i povećanju poreza za korporacije i bogate povećati njegovu izbornu bazu, navodi Rojters i ukazuje da su se umesto toga Amerikanci okrenuli Bajdenu – žene i muškarci, crnci i belci, ljudi sa fakultetskim diplomama i ljudi bez njih, liberali i umereni. Sanders, s druge strane, dominira jedino među mladima i Latino Amerikancima.
Takođe, kako ukazuje Rojters, ankete pokazuju da u svakoj saveznoj državi duplo više glasača kaže da bi pre izabralo kandidata koji može pobediti Trampa nego političara s kojim se slažu po većini pitanja. „Nije vreme za ekstreme“, rekao je jedan 55-godišnji nastavnik iz Sent Luisa.
Uz to, Sanders je pokazao malo interesovanja da pridobije umereno krilo Demokratske partije, podstičući kritike da on i njegove vatrene pristalice izazivaju unutarpartijsku podelu uoči teške izborne trke s Trampom. Bajdenu je, kako navodi Rojters, takođe pomogao talas podrške bivših rivala u borbi za nominaciju, od kojih su skoro svi stali iza njega posle izlaska iz trke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.