Šta nakon Putina? Ljudi koji su spremni da nastave sa uništavanjem Rusije

Sedam meseci nakon početka agresije ruskog predsednika na Ukrajinu, njegove trupe pretrpele su masovne gubitke ljudstva i opreme i panično se povlače na istoku zemlje. Putinova prošlonedeljna naredba mobilizacije stotina hiljada muškaraca pretvorila se u potpuni haos, a čak ga i njegovi vlastiti propagandisti i saveznici kritikuju zbog te odluke, piše Politiko.

Šezdesetdevetogodišnji autokrata Rusijom je zavladao 2000, nasledivši obolelog Borisa Jeljcina nakon što je otvoreno podržao drugi ruski rat u Čečeniji. Šanse da će Putin uskoro otići su male, ali jasno je da posledice ovog vojnog kockanja već sada slabe njegovu dosad čvrstu poziciju najmoćnijeg čoveka u zemlji.

Politiko je istražio scenarije po kojima bi se Putinova vladavina mogla završiti, kao i ko bi ga sve mogao naslediti.

Scenario 1: Putin bira svog naslednika

Putin je dosad uložio neverovatan trud da s puta skloni svoje rivale i izmeni Ustav kako bi omogućio svoj ostanak na vlasti.
Izgledi da će dobrovoljno odstupiti u korist novog vođe su minijaturne, ali više ne i zanemarive. Evo koga bi Putin mogao imenovati za svog naslednika:

Superšpijun: Nikolaj Patrušev

Ako Putin prihvati da je njegova pozicija postala neodrživa, posmatrači Kremlja kao najverovatnijeg naslednika vide Nikolaja Patruševa. Ovaj bivši šef špijunske agencije FSB, a sada sekretar ruskog Saveta za bezbednost, ima prednost u tome što deli Putinov pogled na svet koji je definisan neprijateljstvom generalno prema Zapadu, a konkretno prema SAD.

Mišljenja Patruševa još su ekstremnija od Putinovih – na sastanku Saveta bezbednosti nekoliko dana pre nego što je Putin naredio napad na Ukrajinu, Patrušev je optužio Vašington za provođenje tajne agende “kojom žele dovesti do raspada Ruske Federacije.”

Motiv je poznat – Patrušev je godinama ranije optužio bivšu američku državnu sekretarku Medlin Olbrajt da je izjavila da Sibir i Daleki istok ne bi trebalo da pripadaju Rusiji. Ova optužba nema nikakvog uporišta u istini, što je dovelo do spekulacija da je ona nastala kao deo supertajnog projekta u kojem su moskovski špijuni upošljavali “čitače misli” da saznaju o čemu razmišljaju čelnici sa Zapada.

Ulizica: Dmitrij Medvedev

Ako Putin ikome može verovati, onda je to Dmitrij Medvedev. Ruski lider poklonio je 2008. predsedničku fotelju svom bivšem najbližem saradniku iz Sankt Petersburga. Takva zamena pozicija omogućila je Putinu da zadrži moć u svojim rukama, a istovremeno se pridržava ustavnog ograničenja broja mandata, koje je tada bilo na snazi.

Medvedev je poslušno grejao fotelju i istovremeno uspeo da dobije prolaznu ocenu modernizatora – otišao je na turneju Silicijskom dolinom i aktivno koristio iPad. Ipak, kada mu se završio četverogodišnji mandat, Medvedev se skrušeno sklonio i omogućio Putinu povratak u Kremlj.

Nakon toga je osam godina bio premijer da bi 2020. postao zamenik šefa Saveta za bezbednost – još jednom direktno podređen Putinu, koji Savet vodi. Rat nije bio dobro vreme za Medvedeva. Pokušaji da promeni imidž od Putinovog manje zlog blizanca u ludaka opsednutog nuklearnim oružjem blago rečeno su propali, zaglušeni histeričnim smehom svih koji čitaju njegove objave na Telegramu. S 57 godina Medvedev je još uvek dovoljno mlad da još jednom zavlada Rusijom, ali njegova sudbina neraskidivo je povezana s Putinovom.

Telohranitelj: Aleksej Djumin

Aleksej Djumin znao je da priča kako je jednom spasio Putina od noćnog napada smeđeg medveda – navodno je ispraznio šaržer svog servisnog oružja u noge zveri dok je ona opako stajala na ulazu u planinsko odmaralište. Neustrašivo lojalan, a svejedno human (medved je navodno preživeo) – postoje li bolje kvalifikacije za naslednika Putina dok istovremeno može da svom ostarelom prethodniku obezbedi udobnu penziju i izbegavanje suđenja za ratne zločine u Hagu?

Djumin je najpoznatiji veteran federalne garde, ruskog ekvivalenta pretorijanaca iz vremena Rimskog Carstva. Bio je uspešan i na frontu kao komandant specijalnih snaga u operaciji iz 2014. kojom je anektiran Krim.

Kraljević: Dmitrij Patrušev

Putinovi saveznici u Kremlju nisu najmlađi, ali to ne znači da režim neće pokušati da traje večno. Nakon što je imenovan za vođu FSB 2000, Nikolaj Patrušev je rusku špijunsku elitu prozvao “novim plemstvom.”

Generaciju kasnije njegov sin Dmitrij Patrušev pojavio se kao kraljević i uverljiv potencijalni naslednik. Ima 44 godine, a 2018. imenovan je za ministra poljoprivrede. Pre toga je završio akademiju FSB i vodio državnu Rusku poljoprivrednu banku.

Izgledi za ovo nisu veliki, ali “predsednik-kraljević” mogao bi da umanji strahove u svetu da bi Rusija, suočena s porazom u Ukrajini, mogla da pokrene samoubilačku nuklearnu eskalaciju. Vladar po nasledstvu po definiciji ima jači instinkt za preživljavanje nego suludi diktator zabarikadiran u podzemnom bunkeru.

Scenario 2: Putin je svrgnut, onesposobljen ili ubijen

Koliko god se priča o urednom nasleđivanju, evidencija je jasna. Stanari Kremlja tradicionalno odande izlaze mrtvi – i Vladimir Lenjin i Josif Staljin umrli su prirodnom smrću, kao i Leonid Brežnjev i u kratkom periodu dvojica njegovih naslednika. Poslednji ruski lider koji je ubijen za vreme vladavine bio je car Aleksandar II davne 1881.

Ipak, postoji presedan za svrgavanje vođa s vlasti – Nikita Hruščov 1964. i Mihail Gorbačov, čiji je pad 1991. značio i pad Sovjetskog Saveza. Često su se za poziciju borili upravo insajderi u Kremlju, a britanski premijer Vinston Čerčil slavno je opisao tu situaciju kao “borbu buldoga pod tepihom.”

Možda je najbolje istorijsko poređenje sa autokratom Putinom Staljin, čija je smrt 1953. izazvala borbu za prevlast u kojoj je “trojka” kratkog veka završila smaknućem jednog od članova – omraženog bivšeg šefa tajne policije Laverntija Berie.

Hruščov je sklonio s puta premijera Georgija Malenkova 1995. i bez opozicije završio kao vođa i Komunističke partije i vlade. Godinu dana kasnije održao je tajni govor u kojem je odbacio kult ličnosti oko Staljina, inicirajući smekšavanje nakon godina terora.

Ako Putin bude svrgnut, onesposobljen ili smaknut i zamenjen kolektivnim vođstvom, primamljivo je zaključiti da bi njegova propast mogla dovesti do deeskalacije ruskog posrednog rata sa Zapadom.

Besmisleno je spekulisati o tome ko bi se mogao urotiti u želji za svrgavanjem Putina, ali, ako je suditi po istoriji, u proces bi bili uključeni predstavnici “moćnih ministarstava” u Savetu bezbednosti koliko god se činilo da su oni zasad odani Putinu.

Na oku valja imati starijeg Patruševa, šefa FSB-a Aleksandra Bortnikova, ministra unutrašnjih poslova Vladimira Kolokoltseva, kao i ministra odbrane Sergeja Šojgua (žilavog tipa koji je, pak, vodio grozan rat).

Premijer: Mikhail Mišustin

Članak 92.3 ruskog Ustava kaže da u svim slučajevima u kojima je predsednik nesposoban da obavlja svoje dužnosti, njih će “privremeno obavljati” premijer. To znači da je Mihail Mišustin na prvom mestu kandidata za lidera zemlje ako bi se Putin ozbiljno razboleo ili bio ubijen. Mišustin (56) bio je glavni skupljač poreza u Rusiji pre nego što je 2020. postao premijer, iste godine kada je i Putin progurao promene Ustava koje su mu otvorile prostor da ostane predsednik Rusije do kraja života.

Ćelavi, krupni Mišustin bio je odani krizni menadžer, trudeći se da umanji ekonomske posledice zapadnih sankcija. Ipak, postoji potencijalna zavrzlam – ako Putin bude onesposobljen, Ustav mu nigde eksplicitno ne dozvoljava da se vrati na vlast nakon oporavka. Možemo li govoriti o pravilu “ko nađe, njegovo je?”

Moskovljanin: Sergej Sobjanin

Iskonski insajder, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin mogao bi isplivati kao konkurent za Putinovu poziciju ako protesti u glavnom gradu eskaliraju do te mere da nikakva više represija ne bude moguća, a uredna tranzicija se može postići samo konstruktivnim pristupom.

To ni izbliza nije najočekivaniji scenario – protiesti protiv Putinove mobilizacije nisu ni blizu veliki kao oni u Kijevu zbog kojih je tadašnji ukrajinski predsjednik Viktor Janukovič svrgnut s vlasti rane 2014.

Tpkom svoje 12-godišnje vladavine Moskvom Sobjanin se pokazao kao nimalo spektakularan, ali sposoban političar. Odradio je pristojan posao učinivši metropolu boljim mestom za život.

Scenario 3: Revolucija protiv Putina

Putinova patološka odlučnost u želji da izbriše Ukrajinu s karte sveta dolazi u ne maloj meri iz prestravljenosti da bi Ukrajina mogla “izvesti” neku vrstu narodne revolucije protiv Putina u Rusiji. Ukrajinci su ne jednom, već dva puta svrgnuli svoje lidere mirnim protestima – u Narandžastoj revoluciji 2004-2005. i na protestima na Euromajdanu deset godina kasnije. Koliko je to moguće?

Zatvorenik: Aleksej Navaljni

Borac protiv korupcije Aleksej Navaljni bio bi najbolji kandidat za predvođenje revolucije u Rusiji, pošto je pomogao organizaciju protesta protiv Putinovog povratka na vlast pre deset godina. Te demonstracije, najveće u Rusiji nakon pada Sovjetskog Saveza, na kraju su propale. Ipak, Navaljni je istrajao i svoju energiju usmerio u razotkrivanje korupcije. Državni aparat osvetio mu se pokušajem trovanja nervnim otrovom, a naposletku ga strpao u zatvor na osnovu izmišljenih optužbi za prevaru.

Navaljni pokazuje izuzetnu hrabrost, nastavljajući da se protivi ratu iza rešetaka. Ipak, izgledi da će u stilu Nelsona Mandele iz zatvorske ćelije direktno da sedne u predsedničku fotelju su slabi.

Posmatrači mogu da zamisle scenario u kojem je Putin svrgnut, a sledeći ruski lider u znak pomirenja sa Zapadom iz zatvora pusti političke zatvorenike kao što su Navaljni, novinar Vladimir Kara-Murza ili bloger Ilija Jašin.

To bi, međutim, bio tek prvi korak na dugom i napornom putu ka moći u zemlji koja dosad nijednom nije održala slobodne i pravedne izbore.

Izgnanik: Mihail Hodorovski

Bivši naftni tajkun Mikhail Hodorovski još je jedan kritičar režima koji se suprotstavio Putinu i izgubio. Na kraju mu je oduzeto njegovo naftno carstvo, bačen je u zatvor na deset godina i na kraju je otišao u egzil. Njegova organizacija Open Russia, koja je u Rusiji zabranjena, nastavlja svoju kampanju za reforme, ali sam Hodorovski ne pokazuje očite ambicije za trijumfalnim povratkom i za zauzimanje rukovodeće pozicije u Rusiji nakon Putina.

Hodorovski, 59-godišnjak, snažno podržava ukrajinski otpor Rusiji, a nedavno je Zapad pozvao da Ukrajini pošalje još oružja.

Scenario 4: Putina svrgava vojska

I dok se moderna Rusija ne seća uspešnih vojnih pučeva, bilo bi pogrešno potpuno otpisati mogućnost da bi Putin mogao biti svrgnut u vojnom ustanku. Neki od ključnih igrača koje treba imati na umu za slučaj da sledeći ruski vladar bude odabran pred nišanom su:

Koljač: Mihail Mizincev

Ministar odbrane Sergej Šojgu i šef generalnog stožera Valerij Gerasimov vrlo su loše vodili ratove, što znači da nisu u trci za lidera u scenariju u kojem vojni establišment preuzima moć. Ipak, postoji jedan general koji je procvetao nakon što je postao slavan po šokantnoj brutalnosti – Mikhail Mizincev, “koljač Marijupolja.”

Mizincev je vodio stravičnu opsadu u kojoj je poginulo više od 20.000 civila pre nego je taj lučki grad pao u maju ove godine. Upravo je unapređen u zamenika ministra odbrane zaduženog za logistiku u trenutku kada Rusija želi da zaustavi poslednju ukrajinsku ofanzivu i stane na kraj haosu oko mobilizacije.

Gospodar rata: Ramzan Kadirov

Čečenski diktator Ramzan Kadirov, koji sam sebe zove “Putinovim vojnikom”, jedan je od najpoznatijih pobornika ruskog rata u Ukrajini. On ovaj sukob opisuje kao banditski sukob njegove lične vojske “Kadirovaca” i ukrajinskih neprijatelja koje je nazvao “neonacističkim đavolima.” Njegove trupe su ipak više uspeha imale na TikToku nego na bojištu.

Plaćenik: Jevgenij Prigožin

Ako iko trenutno izgleda kao ruski glavni zapovednik, onda je to Jevgenij Prigožin, oligarh poznat kao “Putinov kuvar”, a koji vodi tajni plaćenički vojni odred Vagner. Prigožin, 61-godišnjak, snimljen je ovog meseca kako drži govor u zatvorskom dvorištu u kojem je obećao zatvorenicima slobodu ako odu da se bore za Rusiju u Ukrajini šest meseci i prežive. Drugi video-zapisi prikazuju ga kako helikopterom stiže kasno u noć na sastanke sa savetnicima i dolazi na sahranu jednom od svojih boraca.