Foto: EPA-EFEGodinu 2024. obeležila su dva krvava rata i pregršt tenzija širom sveta, vraćajući planetu u mračnu prošlost prepunu ratnih zločina, nepoštovanja međunarodnog prava, patnje i smrti bez kažnjivosti, nečega za šta smo mislili da se nikada neće vratiti iz istorije, piše Al Jazeera Balkans.
Šta će se desiti u 2025. proceniti ne može niko.
Činjenica je da je svet godinama u stanju tenzije, a 2025. doneće novi, ogroman izazov utelovljen u još jednom nepredvidivom akteru – Donaldu Trampu.
Pobednik novembarskih američkih izbora u januaru će drugi put zakoračiti u Belu kuću, a iz svega onoga što je izjavljivao do sada, ne bi nas smelo iznenaditi ništa što bi najmoćniji čovjek planete mogao učiniti u narednom periodu.
A poprišta mogućih novih sukoba ne nedostaje, sa naglaskom na Kinu i Tajvan, te Korejsko poluostrvo.
‘Manja pomoć Ukrajini i potresi u Evropi’
Da će razvoj događaja na globalnom planu ponajviše zavisiti od Trampa, slažu se i sagovornici Al Jazeere, koji su pokušali proceniti šta bi nas moglo čekati u 2025. godini na svetskoj sceni.
Njihov zajednički zaključak je da se, sa dva rata kojima se ne nazire kraj i dolaskom radikalnog Trampa, sa sigurnošću ne može reći gotovo ništa.
„Povratak Donalda Trampa u Belu kuću je najkonsekventniji događaj za međunarodnu sigurnost i poredak sledeće godine“, kaže Gorana Grgić, viša istraživačica Centra za sigurnosne studije Univerziteta ETH iz Ciriha.
„Ono na što moramo biti spremni je da sa Trampovim povratkom dolazi neizvesnost glede putanje američke vanjske politike, gde se nekad čine izgledne gotovo oprečne opcije, a njegov unilateralan i transakcijski pristup spoljnoj politici uticaće na tok brojnih kriza“, dodala je.
Tramp je u predizbornim, ali i postizbornim obećanjima rekao da će završiti rat u Ukrajini „za 24 sata“, no nikada nije rekao kako. Grgić je skeptična da će to i uraditi.
„Uprkos Trampovim obećanjima o prekidu rata, velike razlike u ciljevima Ukrajine i Rusije, uz nepopustljivost Vladimira Putina, ne isključuju mogućnost dalje eskalacije, a ne nužno brzog dogovora.
Nedavni događaji, poput atentata ukrajinskog operativca na ruskog generala i Putinovih pretnji balističkim raketama, naglašavaju ozbiljnost sukoba.
Jedno je sigurno: Ukrajina neće moći računati na jednako izdašnu i neupitnu pomoć od nove američke administracije, a to se odvija u vreme velikih političkih potresa u Evropi koja neće moći nadoknaditi smanjenu američku vojnu pomoć u kratkom i srednjem roku“, dodala je Grgić.
‘Evropi hitno treba ozbiljna odbrambena politika’
A, šta se može očekivati u Evropi, koja je nakon ruske invazije na Ukrajinu i zabrinjavajućeg jačanja desnice u brojnim državama izgubila na harmoniji?
Štaviše, blok grca u nesuglasicama, a mogući (i verovatni) odmak SAD-a od Evrope pod Trampom, najviše po pitanju odbrane i pristupa ratu u Ukrajini, mogao bi budućnost, karakter i ideale Unije dovesti pod znak pitanja, tim pre što u Evropi jačaju snage koje Trampa smatraju za prijatelja.
Niti za Kurta Basuenera iz Centra za demokratizaciju politike iz Berlina, Evropa nije u sjajnom stanju, a prvo čime bi se u svetlu Trampovog dolaska trebala pozabaviti je sopstvena kolektivna odbrana.
„Evropa ulazi u 2025. suočena s nepredvidivim Trampovim predsedavanjem i dubokim deficitom vodstva na nivou država članica“, stava je Basuener.
„Nemačka se suočava s izborima za dva meseca, a Francuska je takođe duboko podeljena. To daje prednost i kolektivnim institucijama i onim državama članicama, poput Poljske, koje imaju vodeći potencijal za druge u kontekstu EU-a i NATO-a.
No, čini se da je zamah kod reakcionarnih snaga u EU – među njima je mađarski šef Viktor Orban, sa svojim bliskim odnosom s Trampom, kao i onima u Nemačkoj.
Oni mogu biti nadjačani u EU-u, ali samo uz jasno vizionarsko vodstvo i blok solidarnosti koji obuhvata široku grupu članica sa istorijski različitim procenama pretnji i vizijama za Uniju.
Trenutni izazov mukotrpnog rata u Ukrajini i kako razviti ozbiljnu odbrambenu politiku za Evropu trebao bi biti na vrhu popisa zabrinutosti“, rekao je Basuener Al Jazeeri.
Bliski istok, trajno trusnu regiju, u 2024. godini je osim užasnih izraelskih zločina u Gazi i na okupiranoj Zapadnoj obali, obeležio izraelski napad na Liban, ali i jemenske Huse, dok je budućnost Sirije nakon pada Al-Asada još uvek teško predvideti.
Takođe, Izrael i Iran razmenili su nekoliko direktnih masovnih raketnih napada.
Nestabilni Bliski istok
Govoreći o ovoj temi, Grgić je konstatirala da je Bliski istok regija koju je Trampova prethodna administracija prioritisala, ali da je teško proceniti kako bi se stvari tamo mogle odvijati.
„Ključna pitanja su: kako će Iran odgovoriti na smanjenje svog regionalnog uticaja, vojne neuspehe i kolaps nekih od svojih glavnih saveznika?
Hoće li se odlučiti na neke ustupke prema SAD-u ili će ubrzati svoje nuklearne ambicije tražeći bližu saradnju s Rusijom i Kinom?
Kako će Izrael, osnažen nedavnim vojnim uspesima, pristupiti mirovnim pregovorima o budućnosti Gaze i oblikovati svoju politiku prema palestinskom pitanju?
Hoće li Sirija nakon Asada uspeti ujediniti podeljenu opoziciju ili će pod trenutnim vođstvom islamista nastaviti sa sukobima? Odgovor na ova pitanja odrediće i stabilnost regije“, rekla je.
Osim Bliskog istoka, Ukrajine i Evrope, još jedno žarište sigurno će biti u centru pažnje u 2025. godini – Tajvan.
„Povratak Donalda Trampa u Belu kuću donosi i prilike i rizike za Tajvan. Iako je Tramp obećao jačanje američkog strateškog takmičenja s Kinom što bi po definiciji značilo veću solidarnost sa Tajvanom.
Dok je Džo Bajden nagovjestio mogućnost vojne intervencije u slučaju kineske invazije, Tramp naginje ekonomskim merama, poput nametanja carina Kini“, rekla je Grgić.
„Sve veću zabrinutost izaziva kinesko delovanje u Južnom kineskom moru, koje se sve više ističe kao potencijalno žarište sukoba u Indo-Pacifiku. Tu se nameće pitanje Trampovog odnosa prema Filipinima kao američkom vojnom savezniku, te opšte njegovog pristupa prema raznim diplomatskim inicijativama jačanja međusavezničkih odnosa koje je započela Bajdenova administracija”, dodaje.
„Sve ove geopolitičke izazove dodatno će komplikovati zabrinjavajuće skretanje ka protekcionizmu.
Ponovno uvođenje carina Kini, ali i saveznicima i partnerima, kao i moguće protumjere prijete globalnoj trgovini i medudržavnim odnosima. A tu je i sukob između Trampa i Federalnih rezervi koji bi mogao eskalirati zbog pitanja inflacije i kamatnih stopa“, kaže Grgić.
Stabilni jedino dugoročni trendovi
Braden Alenbi, profesor na Arizona State University, naglašava da “u ovoj mećavi fantazije treba zapamtiti nekoliko dugoročnih trendova koji će verovatno ostati stabilni”.
“Na primer, može pouzdano predvideti da će se prelomne tačke – temeljne promene u ključnim institucijama i sistemima – umnožiti.
Međutim, ne mogu se sa sigurnošću predvideti određene promene ili razvoj događaja.
Razmotrite, naprimer, Bliski istok, koji je doživieo potpuno neočekivani i uspešan napad Hamasa na Izrael u oktobru 2023, što je dovelo do smrtonosnog sukoba u celoj regiji, i noviji pad Asada u Siriji.
Bilo je potpuno predvidivo da će se važne prekretnice dogoditi na Bliskom istoku, ali ne i specifičnost onoga što se zapravo dogodilo”, rekao je.
Alenbi je ipak istakao ono što je, prema njegovom mišljenju, najverovatnije u 2025. godini.
“Uzimajući širu perspektivu, može se pouzdano predvideti da će se svet nastaviti udaljavati od onoga što se zove zapadni univerzalizam, ideje da su zapadne ideje o ljudskim pravima i vrednostima jedine ispravne.
Ovu perspektivu sve više odbacuju mnoge kulture, naročito Kina, Rusija i sve više afričkih zemalja. U skladu s tim, može se očekivati sve veći geopolitički sukob i složenost budući da Zapad nastavlja insistirati na tome da su njegove vrednosti zaista univerzalne, dok drugi odbijaju ono što vide kao duboko imperijalistički pristup”, objašnjava.
“Ključ za razumevanje našeg vrlo složenog i brzo razvijajućeg sveta u nadolazećoj godini, dakle, nije fiksiranje na određena predviđanja, već uvežbavanje fokusiranja na šire trendove, koji su stabilniji i predvidiviji, kao i razvijanje sposobnosti agilnosti i prilagodljivosti u suočavanju sa sveprisutnim, nepredvidivim i ubrzanim promjenama”, zaključio je Alenbi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
