Šta NATO-ova vežba "Steadfast Defender 24" znači za Evropu? 1Foto: EPA-EFE/GIUSEPPE LAMI

NATO će kasnije ovog meseca započeti svoju najveću vojnu vežbu od kraja hladnog rata, Steadfast Defender 24.

Učestvovaće 90.000 vojnika svake 31 članice Alijanse, kao i Švedska, koja je pozvana u NATO, u različitim manevrima – na kopnu, moru i u vazduhu – u trajanju od četiri meseca, piše Rikard Jozwiak, urednik Radija Slobodna Evropa u Pragu.

Iako se u zvaničnim dokumentima NATO-a direktno ne navodi da se vežba za potrebe potencijalne ofanzive Rusije na savezničkoj teritoriji, prilično je očigledno da članice Alijanse žele da testiraju kako se nose „sa bliskim protivnikom u simuliranom scenariju sukoba u nastajanju“.

Privatno, izvori NATO-a bez oklevanja priznaju „da je, naravno, reč o Rusiji“.

No, pogledajte li geografiju i šta će savez sve isprobati, stvar postaje i više nego očita.

Ukratko, vežba Steadfast Defender 24 podrazumeva dve faze.

Prva, koja počinje krajem januara, uključuje transatlantsko pojačanje snaga.

Ona je, zapravo, ključna jer bi se tada utvrdilo da li mogu Sjedinjene Države da rasporede brojne vojnike i opremu u kontinentalnoj Evropi u cilju uspostavljanja odbrane.

Samu simboliku ne potcenjujte, budući da Sjedinjene Države ulaze u predizbornu predsedničku kampanju, koja će kulminirati u novembru.

Uz to, naravno, velika je šansa da će američki glasači u Beloj kući vratiti predsednika koji je doveo u pitanje NATO-a, posebno njegov ključni član, koji kaže da je napad na jednu članicu – napad na sve.

Bez američke posvećenosti tome, pitanje nije li vojni savez mrtav.

I to je pitanje koje još neće nestati.

Dakle, dok slike američkih trupa – kako treniraju sa vojskom drugih članica različitih amfibijskih napada na Atlantiku i obalama Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške i Španije u iduća dva meseca – možda neće u potpunosti ublažiti evropski strah od manje predanosti Sjedinjenih Država u bliskoj budućnosti, da bi ipak biti impresivan prizor s više od 50 pomorskih brodova poput nosača aviona, fregata i razarača.

Druga faza vežbe je jednako važna i verovatno će biti ta koja će zaista pokazati da li NATO može odbraniti svoje rano istočno krilo.

Tu je svrha, prema navodima Alijanse, da se vidi može li savez „voditi i održavati složene operacije s više domena tokom nekoliko meseci, na hiljadama kilometara, od krajnjeg severa do centralne i istočne Evrope, i u bilo kojim uslovima“.

Podsećam, rat kakav se može očekivati ako Rusija napadne.

Počevši od sredine februara do kraja maja, imaćete brojne elemente vežbi uglavnom na kopnu i na nebu koji uključuju do 80 vazdušnih prizora poput borbenih aviona F-35, helikoptera i dronova, te više od hiljadu borbenih vozila, uključujući 166 tenkova.

Centar vežbi bi trebalo da bude u Poljskoj i baltičkim državama, kao u Nemačkoj, koje će delovati kao središte za pojačanje i koordinaciju.

Elemente vežbi očekujte i u cijeloj nordijskoj regiji, uključujući Švedsku, kao i Češku, Mađarsku, Sjevernu Makedoniju, Rumuniju te su u nečlanici NATO-a i ustavno neutralnoj – Moldaviji.

Poslednja vežba, koja je bila većeg obima od ove, održana je 1988. godine sa 125.000 vojnika. Samo se „Trident Juncture” u 2018. donekle približio sa učešćem od 50.000 ljudi.

Dakle, i razmera i brojevi su impresivni i simbolični.

Međutim, pitanje je da li će vežba zaista ublažiti strahove u Evropi.

Isporuke oružja Ukrajini su alarmantno pale poslednjih meseci, a šef vojnog komiteta NATO-a Rob Bauer rekao je prošle jeseni da zapadna industrija oružja treba da se pojača jer se „dno cevi već nazire“.

Nedavno je bilo mnogo zvaničnih upozorenja da evropski saveznici moraju da se pojačaju i pripreme u slučaju da se rat koji je u toku ne tiče samo Ukrajine.

Upozorenja stižu i iz zemalja koje nisu blizu fronta.

Šef belgijske vojske Mišel Hofman nedavno je primetio da nije isključeno da ruski predsednik Vladimir Putin otvori drugi front u Moldaviji ili baltičkim državama.

Njegov švedski kolega Mikael Bajden je, pak, nedavno upozorio da se svi u njegovoj zemlji „moraju psihički pripremiti za rat“, što je izazvalo paniku u ovoj skandinavskoj zemlji, pa su neki ljudi pohrlili u prodavnice da kupe dodatno gorivo i opremu za preživljavanje.

Kakav će efekat Steadfast Defender imati na kraju ostaje da se vidi.

Ovog proleća videćemo scene koje će, možda, i uplašiti i umiriti Evropljane.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari