Šta naučnici kažu o uticaju soničnog oružja na zdravlje: Analiza slučaja Havana, gde je sve upotrebljavano…

On u uvodu teksta podseća da se čini da je američko osoblje u ambasadi u Havani, koje je iskusilo pojavu simptoma posle misterioznih zvučnih napada, pretrpelo široko rasprostranjenu disfunkciju mozga, ali da uzrok za to ostaje nepoznat.

Novi recenzirani medicinski izveštaj koji je objavio Journal of the American Medical Association, prvi je te vrste o pitanju koje muči američke zvaničnike više od godinu dana, budući da 24 Amerikanca pati od medicinski potvrđenih simptoma, prema State Departmentu, a autori novog izveštaja to opisuju kao neurotraumu izazvanu „neprirodnim izvorom“, navodi se u tekstu objavljenom na specijaliovanom portalu oatext, prenosi N1.

Stejt department je omogućio lekarima sa Medicinskog fakulteta Perelman Univerziteta Pensilvanija pristup 21 osobi. Od tih 21, njih 18 je prijavilo da su čuli zvuk – i to novi, lokalizovan zvuk koji se pojavio u trenutku kada su se simptomi razvili, u njihovim domovima i hotelskim sobama. Opisali su ga kao usmeren, izuzetno glasan, sa čistim i kontinuiranim tonom. Dvanaestoro od tih 18 izjavilo je da je zvuk bio povezan sa osećajem pritiska ili vibracija, dok su dvojica od trojice koji nisu čuli zvuk takođe iskusili te osećaje.

Ukupno 20 osoba imalo je istog trenutka nakon ovog fenomena početak neuroloških simptoma, dok je jedna osoba doživela nagle simptome posle buđenja, ali nije imala prethodno osećaje koje su imali ostali.

Kako se čini, ključna reč ovde izgleda da je usmerenost – jasan pravac iz kojeg je senzacija dolazila. Zapravo, 12 osoba je izjavilo da je, nakon promene lokacije, senzacija nestala, a prateći simptomi su se smanjili.

Najčešće prijavljeni simptomi, po učestalosti, bili su:

Uporna nesanica
Problemi sa vidom, poput abnormalnosti u pokretima očiju
Kognitivne poteškoće, uključujući gubitak pamćenja i nemogućnost koncentracije
Glavobolje
Problemi s ravnotežom
Slušni simptomi, poput tinitusa (zujanja u ušima) i gubitka sluha

Prema izveštaju, neki pojedinci razvili su simptome u roku od 24 sata nakon dolaska u Havanu, a gotovo svi su prijavili uporne simptome koji su trajali duže od tri meseca. Kod 18 osoba primećeni su objektivni klinički znaci tokom medicinskih pregleda.

U proseku, pregledi su obavljeni 203 dana nakon izlaganja, jer Stejt department nije sazvao stručni medicinski panel sve do jula 2017. godine.

Troje pojedinaca pretrpelo je gubitak sluha i dobili su slušne aparate, ali su kod dvoje od njih simptomi bili prisutni samo na jednoj strani. U stvari, unilateralni simptomi – gde je pogođena samo jedna strana tela – bili su česti u nekoliko slučajeva, navodi se u izveštaju.

Iako su simptomi ukazivali na široko rasprostranjenu disfunkciju mozga, sličnu onoj kod blage traumatske povrede mozga ili potresa mozga, nije pronađen dokaz oštećenja bele mase mozga. MRI snimci svih 21 ispitanika bili su uglavnom normalni.

Kod pogođenih osoba primećena su poboljšanja nakon terapije – 13 ih je upućeno na kognitivnu rehabilitaciju, 17 na rehabilitaciju za poboljšanje ravnoteže, a 14 na terapiju za poboljšanje funkcije očiju. Međutim, od 14 osoba koje su bile privremeno odsutne s posla u trenutku procene, sedmoro se nije vratilo ni na skraćeno radno vreme čak ni nakon početka terapije.

Autori priznaju da studija nije savršena.

Problematični ultrazvuk izazvao je spekulacije među nekim američkim zvaničnicima da bi napadi mogli biti delo odmetnutih elemenata unutar kubanske vlade ili vojske, ili pak agenata neidentifikovane treće zemlje.

Članak objavljen u JAMA navodi da su pogođene diplomate opisale zvuk kao usmeren, izuzetno glasan, sa čistim i kontinuiranim tonom. Međutim, zaključak iz ovog članka je potpuno neprihvatljiv kada se dovodi u pitanje mogućnost postojanja „kolektivnog deluzionog poremećaja“. Naime, nekoliko objektivnih manifestacija pronađenih u ovoj grupi, uključujući abnormalnosti vida i ravnoteže, ne može biti svesno ili nesvesno izmanipulisano.

Profesor Kevin Fu i članovi Grupe za istraživanje bezbednosti i privatnosti na Univerzitetu u Mičigenu kažu da imaju objašnjenje za ono što se moglo dogoditi u američkoj ambasadi u Havani: dva izvora ultrazvuka – kao što su uređaji za prisluškivanje – postavljena preblizu jedan drugom mogu da generišu smetnje i izazovu intenzivne zvukove slične onima kod žrtava Havane.

Međutim, moje stanovište je da simptomi poput gubitka sluha, glavobolja, kognitivnih problema i problema s ravnotežom ne mogu biti strogo povezani sa slučajnim i ponovljenim pojavama postavljanja ultrazvučnih generatora preblizu jedni drugima u kancelariji, kod kuće i na drugim različitim mestima. To je apsolutno nemoguće i to s nultom verovatnoćom, ističe ovaj istraživač.

„Po mom mišljenju, ovo važi za sve teorije zasnovane na ultrazvuku“, navodi Robert Skopek.

Mnogi stručnjaci i američki političari ukazali su, kako dodaje, na mogućnost da su napadi izazvani mikrotalasnim zračenjem koje je izazvalo oštećenje mozga, a kao moguće počinioce naveli su Rusiju. Ovo bi podrazumevalo da je kubanska vlada morala znati da li su strani akteri bili umešani. Druge teorije sugerišu da je određena frakcija unutar kubanske vlade mogla delovati samostalno, ali mnogi posmatrači smatraju da je to malo verovatno.

Infrasonični talasi kao uzrok problema kod diplomata

Zvuk može uticati i na fizički svet, na primer kao što pevač može svojim glasom razbiti vinsku čašu.

Mikroelektromehanički senzorski čipovi – poput akcelerometara koji se koriste u vazdušnim jastucima automobila i pametnim telefonima, kao i žiroskopa u dronovima – podložni su istim vrstama interferencije. Ovi sistemi mogu biti napadnuti zvukom, što može dovesti do pada drona tokom leta ili do obmanjivanja pametnog telefona o njegovom položaju i kretanju.

Dobro je poznato da previše glasan zvuk može oštetiti ljudske uši i sluh. Međutim, malo je dokaza da ultrazvuk može izazvati telesna oštećenja bez dugotrajne, direktne fizičke izloženosti visokim intenzitetima. Stoga je infrazvuk prihvatljivije objašnjenje za ovu pojavu.

Ukoliko ste slučajno izloženi izuzetno jakom ultrazvuku (na primer, dok rukujete ultrazvučnim aparatima za zavarivanje), možete osetiti nelagodu, poput glavobolje ili privremenog gubitka ravnoteže.

Istraživači se ne slažu oko bezbednih nivoa ultrazvuka u vazduhu. Američka Agencija za bezbednost i zdravlje na radu (U.S. Occupational Safety and Health Administration) upozorava na potencijalne zdravstvene rizike izazvane čujnim nusproizvodima ultrazvuka, čak više nego na sam ultrazvuk.

Mnoge životinje mogu čuti više frekvencije od ljudi. Psi, na primer, mogu čuti zvižduke visokih tonova. Kućne kornjače su čak počele da se ritmično kreću dok su učestvovale u eksperimentima sa ultrazvukom…

Jedan od mogućih, ali ne i jedini uzrok mogli bi biti i prislušni uređaji kojim su pokušavali da snimaju razgovore diplomata i posetilaca.

Loše vibracije: Istraživanje zvuka kao sredstva terora

Stiv Gudman kaže da zvuk ima posebnu moć da stvara iritaciju i neprijatne vibracije. Kao naučnik, Gudman proučava kako zvuk može odbiti ili naneti štetu slušaocima.

Na jednoj od svojih izložbi predstavio je svoj koncept Audio Intelligence (AUDiNT), u kojem je govorio o različitim vojnim primenama zvuka.

Godine 2009, MIT Press objavio je njegovu knjigu pod nazivom Sonic Warfare (Soničko ratovanje). U njoj istražuje sve – od vojne upotrebe zvučnog oružja, preko načina na koji se zvuk koristi u brendiranju i oglašavanju, do upotrebe intenzivnog zvuka u različitim muzičkim kulturama širom sveta radi stvaranja kolektivne svesti, objašnjava Gudman.

Njegov rad sa AUDiNT istražuje načine na koje je zvuk korišćen u cilju razaranja. Ova grupa se bavi detaljnim istorijskim istraživanjima povezanima sa njegovim akademskim radom.

Ono što radimo je praćenje ili mapiranje tri faze istorije akustičnog oružja, kaže Gudman.

Prva faza počinje tokom Drugog svetskog rata, kada je postojala posebna jedinica američke vojske poznata kao Ghost Army (Armija duhova). Njihova strategija je uključivala zvučnu obmanu – postavljanje zvučnika na bojnom polju kako bi stvorili lažni utisak o prisustvu velikih vojnih snaga.

Druga faza vodi nas od Drugog svetskog rata do američke vojske u Vijetnamu, gde je posebna psihološka operativna jedinica poznata kao Wandering Soul (Lutajuća duša) koristila zvuk kao sredstvo psihološkog ratovanja. Njihova strategija uključivala je helikoptere opremljene zvučnicima koji su emitovali simulirane budističke molitve i fabrikovane glasove mrtvih predaka boraca Vietkonga, koji su ih iz „zagrobnog života“ pozivali da se predaju.

Treća faza se manje oslanja na psihološki efekat i istražuje zvuk kao konvencionalno oružje, sa potencijalom da direktno nanese fizičku štetu.

Savremena upotreba zvučnog oružja

Gudman ističe da se sada sve više koristi ultrazvukom pokretana usmerena zvučna tehnologija. Ovi zvučnici imaju sposobnost da izazovu pucanje bubne opne na daljinu.

Iako su tehnološki napreci u oblasti zvučnog oružja značajni, stare psihološke taktike i dalje se koriste. Tobi Hejs (Toby Heys), istraživač u okviru AUDiNT-a, navodi da je dobro dokumentovana upotreba zvuka u metodama ispitivanja zatvorenika u Gvantanamo Beju od strane američke vojske.

„Mnogi bivši zatvorenici koji su bili intervjuisani nakon pritvora izjavili su da je zvučna tortura bila najgora stvar kroz koju su prošli,“ kaže Hejs. „Gore od seksualnog poniženja, gore od prebijanja – najgore je bilo mučenje zvukom.“

Zvuk i njegov uticaj na ljudski mozak

Nina Kraus, neurobiološkinja sa Univerziteta Nortvestern, koja proučava ljudski auditivni sistem, objašnjava kako zvuk može pokrenuti emocionalne reakcije poput straha u ljudskom mozgu.

„Znamo da naš auditivni sistem ima direktne veze sa limbičkim sistemom, koji moduliše emocije poput straha i jača te neuronske krugove,“ kaže Kraus.

Dodaje da su te veze jedinstvene za svaku osobu, što znači da niko ne doživljava zvuk na potpuno isti način.

„Zbog iskustava koje osoba stiče tokom života koristeći sluh, svaki novi zvuk – posebno onaj sa emocionalnom važnosti – izazvaće odgovor nervnog sistema koji će dodatno naglasiti informacione elemente tog zvuka.“

Za dete odraslo u urbanom okruženju, zvuk kamiona sa sladoledom može izazvati želju za slatkišima, dok oni koji nikada nisu čuli takav zvuk mogu smatrati njegovu ponavljajuću melodiju iritantnom.

Tobi Hejs (Toby Heys) navodi da su američke trupe koristile pojačanu verziju ovog koncepta u Avganistanu.

„Pre nego što krenu u akciju, oni ‘čiste’ teren – ali to je više kulturno čišćenje,“ kaže Hejs. „Puste glasno hevi metal, rep muziku i slične zvukove.“

U zavisnosti od kulturnih iskustava pojedinca, moćni basovi muzike Kode9 mogu delovati ili preteće ili privlačno.

Gudman u svojoj prvoj knjizi naziva ovo „politikom frekvencije“, objašnjavajući da određene frekvencije mogu promeniti način na koji se osećamo – one rezoniraju sa različitim delovima tela i utiču na fiziološke i psihološke aspekte našeg iskustva.

„Potrebno je otvoriti ovu drugu dimenziju i podstaći ljude da razmišljaju o zvučnoj kulturi,“ zaključuje Gudman.

Ljudi često slave isceliteljsku moć muzike – ona može odvratiti pažnju i umiriti nas. Međutim, rad Stiva Gudmana pokazuje da zvučna kultura može biti mnogo više od ugodnog iskustva. Vredi razumeti pun obim njene moći, čak i kada ima štetne efekte.

Izloženost infrazvuku pokazala je da može izazvati simptome poput straha, tuge, depresije, anksioznosti, mučnine, pritiska u grudima i halucinacija. Takođe, može izazvati pomicanje predmeta kroz vibracije i uticati na unutrašnje organe tela.

Pojam infrazvuk odnosi se na zvučne talase čija frekvencija je ispod granice čujnosti. Nominalno obuhvata frekvencije ispod 20 Hz.

Prirodni izvori infrazvuka uključuju:

Vulkane
Lavine
Zemljotrese
Meteorite

Uticaj zvuka na ljudsko zdravlje i primena u oružju

Zdravo ljudsko uho može čuti frekvencije u rasponu od 20 Hz do 20.000 Hz. Tokom vremena, stereocilije (dlačice u unutrašnjem uhu) mogu biti oštećene ili slomljene. Ako se dovoljno njih ošteti, dolazi do gubitka sluha. Visokofrekventna oblast kohlee često biva oštećena usled izloženosti glasnim zvukovima.

Infrazvuk se odnosi na zvukove ispod granice ljudske čujnosti (od 20 Hz do 0.001 Hz) i može poticati iz različitih prirodnih i veštačkih izvora. Na primer, određene životinje, poput kitova, slonova i žirafa, koriste infrazvuk za komunikaciju na velikim udaljenostima.

Soničko i ultrasonično oružje (USW)

Soničko i ultrasonično oružje (USW) su različiti tipovi oružja koja koriste zvuk kako bi povredili, onesposobili ili usmrtili metu. Prema novim istraživanjima, infrazvuk može izazvati vibracije u telu, pri čemu rezonantna frekvencija od oko 7 Hz može uticati na unutrašnje organe i izazvati bolesti poput raka debelog creva i pankreasa.

Neka od ovih oružja opisana su kao:

Zvučni meci (sonic bullets)
Zvučne granate (sonic grenades)
Zvučne mine (sonic mines)
Zvučni topovi (sonic cannons)

Neka USW oružja stvaraju fokusirani snop zvuka ili ultrazvuka, dok druga šire zvuk u određenoj oblasti, izazivajući fizičke i psihološke efekte kod pogođenih osoba.

Primer upotrebe zvučnog oružja: LRAD zvučni top

Jedan od primera korišćenja zvučnog oružja je LRAD Sound Cannon (Long Range Acoustic Device – LRAD), koji služi i kao akustično oružje i kao komunikacioni uređaj.

Razvila ga je kompanija LRAD Corporation s ciljem prenošenja poruka i emitovanja bolno intenzivnih tonova na velikim udaljenostima. LRAD uređaji postoje u različitim verzijama sa različitim nivoima jačine zvuka. Mogu biti montirani na vozila ili prenosivi.

Upotreba LRAD-a u Fergusonu

Tokom protesta u Fergusonu, Misuri, situacija je dostigla kritičnu tačku, a policija Fergusona koristila je različita sredstva za razbijanje mase, uključujući suzavac, šok-granate, gumene metke – ali jedno od najkontroverznijih sredstava bila je upotreba LRAD zvučnog topa.

LRAD uređaj emituje usmereni zvuk u snopu širine do 30 stepeni, dok vojna verzija LRAD 2000X može prenositi glasovne komande jačine do 162 dB na udaljenost do 5,5 milja (8,8 km).

Kompanija LRAD Corporation navodi da svako ko se nađe unutar 100 metara od zvučne putanje uređaja može osetiti ekstremnu bol.

Verzija koju najčešće koriste policijske jedinice (LRAD 500X) omogućava komunikaciju do 2000 metara u idealnim uslovima. U standardnim spoljašnjim uslovima, može se čuti do 650 metara daljine.

Model 500X može takođe emitovati kratke, usmerene zvučne impulse, koji izazivaju glavobolje kod ljudi u krugu od 300 metara.
Trajne posledice upotrebe LRAD-a

Osobe koje se nalaze unutar 15 metara od audio-putanje LRAD-a mogu doživeti trajni gubitak sluha.

Iako kompanija LRAD tvrdi da uređaj nije oružje, već sredstvo za usmerenu zvučnu komunikaciju, mnogi stručnjaci ga vide kao moćno sredstvo zvučnog ratovanja.

Zaključci

LRAD uređaj je više puta korišćen protiv aktivista u SAD-u. Prva dokumentovana upotreba bila je tokom G20 samita u Pitsburgu 2009. godine. Policija Pitsburga ga je ponovo koristila nakon Superboula 2011. godine.

LRAD je, prema izveštajima, korišćen i protiv Occupy Oakland demonstranata, kao i protiv Occupy Wall Street demonstranata u Zukoti parku.

Potencijalni dugoročni efekti LRAD infrazvučnog uređaja:

Trajni gubitak sluha – LRAD može izazvati permanentno oštećenje sluha.
Ljudska nelagodnost počinje pri 120 dB, što je daleko ispod praga LRAD-a.
Trajni gubitak sluha dešava se pri 130 dB, a kada uređaj dostigne 140 dB, osobe u njegovoj zoni uticaja ne samo da gube sluh, već i ravnotežu, što ih čini nesposobnim da sebe izmeste iz zvučnog udara.

Upotreba LRAD sistema u drugim sektorima

LRAD sistemi se koriste i na aerodromima kako bi zvučno odbili ptice od staza aviona, smanjujući rizik od sudara ptica i letelica.

Ova bioakustična tehnologija dostupna je ne samo vojsci, policiji i tajnim službama, već i poljoprivrednim kompanijama za odbijanje ptica.

Globalna upotreba bioakustičnih odvraćajućih sistema i sumnjivi slučajevi smrti diplomata

Iz prethodno navedenih informacija može se zaključiti da su slični bioakustični sistemi razvijeni i u drugim zemljama, posebno u velikim svetskim silama kao što su Rusija, Kina i Indija.

Prema određenim izveštajima, ruske organizovane kriminalne grupe (RBOC), kao i druge lokalne kriminalne organizacije, mogu koristiti ove bioakustične sisteme u svojim aktivnostima.

Misteriozne smrti ruskih ambasadora

Prema pisanju zapadnih medija, ruski ambasadori umiru pod nerazjašnjenim okolnostima.

Na primer, Vitalij Čurkin, bivši ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama, preminuo je u februaru 2017. u Njujorku.

Američki Stejt department je navodno tražio od patologa u Njujorku da ne objavi izveštaj o njegovoj autopsiji.

Prema nekim izvorima, sedam ruskih ambasadora umrlo je na misteriozan način u poslednje dve godine.

Bivši šef kontraterorističkog odeljenja Scotland Yarda, Ričard Volton (Richard Walton), izjavio je da Rusija poseduje sofisticirane metode prikrivanja, verovatno koristeći biološke ili hemijske agense koji ne ostavljaju tragove.

Rolf Mowatt-Larsen, stručnjak za obaveštajne poslove sa Harvard Kennedy School, rekao je za medije:

„U našem svetu postoji jednostavno previše čudnih slučajnosti.“

„Radio sam u Ambasadi Slovačke Republike u Rusiji, u Moskvi, u periodu 2002-2006 kao prvi sekretar i imao sam slične probleme sa soničnim napadima. U decembru 2017. godine, podneo sam zvaničan zahtev Ministarstvu spoljnih poslova Slovačke Republike (MoFA SR) u Bratislavi, tražeći istragu mog slučaja soničkih zdravstvenih problema. Zvaničnici MoFA SR su mi potom poslali odgovor u kojem odbijaju moj zahtev, uključujući i minimalnu finansijsku rehabilitaciju za pretrpljenu štetu tokom moje diplomatske misije u inostranstvu“, navodi Skopek.

„Nadam se da će istraga slučaja Havana, koju sprovodi Stejt department SAD-a, potvrditi moja iskustva.

Smatram da je časopis JAMA, koji izdaje Američka medicinska asocijacija (AMA), loš izbor za analizu novih tipova soničnog oružja.

Godinama objavljujem naučne radove u američkim naučnim časopisima u oblasti biologije, i uveren sam da je JAMA previše konzervativan, staromodan i zastareo časopis.

Njihove informacije o novim vojnim i bezbednosnim tehnologijama su veoma ograničene.

Iz tog razloga, odbijam zaključke JAMA izveštaja o slučaju Havana, jer ih smatram stručno nedovoljno kvalifikovanim“, naveo je.

Naučno rešenje za konstantno zujanje u ušima (tinitus)

Približno 2 miliona Amerikanaca nije u mogućnosti da radi zbog tinitusa, a ovaj problem je takođe najčešće prijavljena invalidnost povezana sa vojnom službom kod veterana.

Trenutno ne postoji lek za tinitus, ali zahvaljujući uređaju koji su razvili istraživači sa Univerziteta Mičigen, oni koji pate od ovog stanja možda neće morati da trpe stalno zvonjenje, kliktanje i šištanje do kraja života.

Kako funkcioniše novi tretman tinitusa?

Ovaj uređaj koristi precizno tempirane zvučne impulse i slabe električne pulseve, koji su dizajnirani da podstaknu oštećene nerve u dorzalnom kohlearnom jezgru mozga (dorsal cochlear nucleus) da ponovo pravilno funkcionišu.

Vođa tima, profesorka Suzan Šor (Susan Shore) sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Mičigen, objasnila je:

„Kada glavni neuroni u dorzalnom kohlearnom jezgru, poznati kao fuziformne ćelije, postanu hiperaktivni i sinhronizuju se jedni s drugima, lažni signal se prenosi u druge moždane centre odgovorne za percepciju zvuka. Ako uspemo da zaustavimo ove signale, možemo zaustaviti tinitus.“

Rezultati testiranja

Tim istraživača je prvo testirao uređaj na morskim prasićima, a zatim ga koristio tokom 20-minutnih testova na pacijentima.

Kod nekih pacijenata, jačina fantomskih zvukova smanjila se za 12 decibela (što je otprilike jačina zujanja sijalice).
Kod pojedinih pacijenata, tinitus je potpuno nestao.Kod pacijenata koji su primili samo zvučne impulse, nije bilo značajne promene u njihovom stanju.

Ovi rezultati ukazuju da kombinacija zvuka i električnih impulsa može biti ključ za novi tretman tinitusa.

Zbog načina na koji ovaj uređaj funkcioniše, može se koristiti samo za lečenje somatskog tinitusa.

Osobe koje imaju somatski tinitus mogu modifikovati zvonjavu ili šištanje u ušima pritiskom na određene delove lica, čela ili stezanjem vilice.

Istraživanja pokazuju da dve trećine pacijenata sa tinitusom pati od somatskog oblika, što znači da bi ovaj uređaj mogao biti obećavajući tretman za većinu obolelih.

Tim sada pokušava da pronađe način da uređaj deluje i kod pacijenata sa nesomatskim tinitusom, koji ne mogu da modulišu simptome pokretima glave i vrata.

Takođe, istraživači rade na produženju trajanja efekata, jer su se simptomi kod pacijenata vratili nakon nekoliko nedelja.

Za osobe sa tinitusom, uporno zvonjenje u ušima može biti blago iritantno u najboljem slučaju, a onesposobljavajuće u najgorem.

Ovaj novi uređaj bi mogao pomoći u ublažavanju fantomskih zvukova, koristeći precizno tempirane zvučne impulse i stimulaciju kože kako bi ciljao aktivnost nerava u mozgu.

Istraživanja na životinjama su identifikovala specifične nervne ćelije u mozgu – fuziformne ćelije, koje prenose fantomske zvukove ostatku mozga.

S. Šor (Susan Shore) je istakla da je istraživački tim ohrabren postignutim rezultatima, ali je potrebno:

Optimizovati dužinu tretmana

Identifikovati podgrupe pacijenata koje će najviše imati koristi od terapije
Proveriti da li ovaj pristup može delovati i kod nesomatskog tinitusa.