Šta očekivati od prvog sastanka američkog ministra odbrane u NATO-u?

Svi pogledi biće usmereni na novog američkog ministra odbrane Pita Hegseta.

Nakon što je nedavno preživeo potvrdu u američkom Senatu, uz potpredsednika Džei Di Vensea koji je dao odlučujući glas u njegovu korist, 31 članica NATO-a sada s nestrpljenjem očekuje Hegsetove stavove o brojnim pitanjima – posebno o ratu u Ukrajini, troškovima odbrane i američkoj posvećenosti Alijansi, piše RSE.

Hegsetova poseta dolazi u sedmici kada nekoliko američkih vladinih zvaničnika prvi put dolazi u Evropu u svom mandatu, u kontekstu značajnih transatlantskih napetosti.

Američki državni sekretar Marko Rubio trebalo bi da bude u Parizu 12. februara da bi se sastao sa svojim britanskim, francuskim, nemačkim, italijanskim, poljskim, španskim i ukrajinskim kolegama, pre nego što krene na Sigurnosnu konferenciju u Minhenu koja će okupiti svetske lidere, zvaničnike odbrane i stručnjake za spoljnu politiku.

Džei Di Vens i američki specijalni izaslanik za Ukrajinu i Rusiju Keit Kelog takođe će učestvovati na konferenciji od 14. do 16. februara, ali Hegset je jedini koji će se pojaviti u formalnom, ministarskom okruženju.

Šta se očekuje da Hegset kaže u Briselu?

U izveštaju američkog Ministarstva odbrane nakon njegovog prvog telefonskog poziva sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Rutem, 28. januara, navodi se da su obojica „delili posvećenost jačanju i stvaranju snažnijeg, smrtonosnijeg NATO-a“.

„Obojica lidera naglasila su važnost povećanja vojnih izdvajanja saveznika i proširenja kapaciteta odbrambene industrije sa obe strane Atlantika“, navodi se.

Izvor iz NATO-a koji je bio upoznat sa ovim razgovorom rekao je da je poziv prošao „bolje nego što se očekivalo“.

Pre stupanja na novu dužnost, Hegset je rekao da su saveznici Sjedinjenih Država u NATO-u „zastareli, nedovoljno naoružani, napadnuti i impotentni“, te je istakao da vojna organizacija nije „savez“, već „dogovor o odbrani Evrope, plaćen i podržan od Sjedinjenih Država“.

Članice NATO-a u Evropi će zanimati da li Hegset ostaje posvećen NATO-ovoj klauzuli o međusobnoj odbrani, petom članu, nakon što je američki predsednik Donald Trump ranije doveo u sumnju spremnost SAD-a da brani nacije koje ne ulažu dovoljno u odbranu.

Evropska izdvajanja za odbranu definitivno će biti tema na ministarskom sastanku.

Zvaničnici NATO-a s kojima sam razgovarao smatraju da će Hegset verovatno izneti snažnu poruku.

Tramp je prethodno spomenuo da bi se izdvajanja za odbranu mogla povećati i do pet posto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Samo Poljska se približava ovom cilju od pet posto iako su Estonija i Litvanija signalizirale da će takođe povećati izdvajanja na ovaj nivo.

Svi s kojima sam razgovarao u NATO-u slažu se da je trenutni nivo od dva posto previše mali i očekuju da će novi cilj, koji će biti dogovoren na samitu NATO-a u Hagu u junu, biti postavljen na oko tri do 3,5 posto.

Šta je s prisutnošću američkih trupa u Evropi?

Malo ko veruje da će Hegset spomenuti ovo na prvom ministarskom sastanku, ali sigurno će biti razgovora o tome kasnije na proleće.

Otprilike 100.000 američkih vojnika je stacionirano na Starom kontinentu, uglavnom u Nemačkoj, Italiji i Ujedinjenom Kraljevstvu.

U sedištu NATO-a u Briselu već neko vreme spekuliše se da bi američke trupe mogle biti premeštene na istok, posebno iz Nemačke, ili da bi veliki broj njih mogao biti potpuno preraspoređen izvan Evrope.

Tu je, naravno, i delikatno pitanje Grenlanda, danske teritorije za koju je Trump iskazao interes. Za sada nema naznaka da će se ovo pitanje pojaviti na ministarskom sastanku, ali mogući su razgovori na marginama.

Stav NATO-a je do sada bio da celi savez treba ojačati svoje prisustvo na krajnjem severu, što obuhvata Arktičku regiju i najsevernije delove Evrope i Severne Amerike, izbegavajući delikatno pitanje u kojem jedan saveznik NATO-a iskazuje interes za teritoriju drugog člana Alijanse.

I dok je Danska o ovom pitanju razgovarala i s Vašingtonom i sa svojim evropskim saveznicima, Kopenhagen očigledno okleva da službeno stavi ovo na dnevni red EU i NATO-a.

Ministar odbrane Ukrajine Rustem Umerov takođe će biti u Briselu, jer će jedna od dve sesije ministarskog sastanka biti Veće NATO-Ukrajina.

Umerov će, zapravo, dati najnovije informacije o stanju rata, ali će se većina razgovora na marginama verovatno fokusirati na povećano šuškanje u medijima među diplomatama o tome da bi mogli uskoro početi pregovori o miru s Moskvom.

Već neko veme od zvaničnika NATO-a čujem da je mirovni sporazum još prilično daleko.

Kako mi je jedan ambasador pri NATO-u rekao: „Nema naznaka sa ruske strane da su u ovom trenutku voljni da se dogovore o bilo kakvim ustupcima. Žele biti za stolom s Amerikancima, naravno, ali ne ulaze sada u pregovore jer se osećaju kao da pobeđuju“.

Hoće li Brisel povećati carine na rusko đubrivo?

Evropska komisija je konačno odlučila da cilja na belorusko i rusko đubrivo.

Komisija je 28. januara iznela predlog da se u periodu od tri godine uvedu postupno rastuće carine na proizvode kako bi se smanjila cena sa tržišta EU.

Međutim, nije sigurno hoće li predlog biti usvojen i u kojem obliku.

Ovo nije uobičajeni predlog sankcija, koji obično zahteva jednoglasnost među 27 članica EU.

Ovaj put, radi se o trgovinskoj regulativi koja zahteva odobrenje i Evropskog parlamenta (prostom većinom) i država članica (kvalifikovanom većinom).

S jedne strane, ovo olakšava usvajanje jer nijedna pojedinačna zemlja ne može blokirati predlog. S druge strane, to može zakomplikovati situaciju jer su sada uključene dve institucije.

To, pak, povećava mogućnosti za Moskvu i Minsk da lobiraju da bi aublažili predlog – posebno kroz moćni poljoprivredni lobi unutar EU.

Glavni razlog zašto je Brisel ove poprilično oprezan jesu evropski poljoprivrednici. Oni imaju snažan lobi u mnogim članicama EU, kao i u Briselu, a poslednje što sada žele je povećanje troškova, što bi ovaj predlog mogao izazvati.

Jedan diplomata EU, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman jer nema dozvolu da govori u ime Unije, priznao mi je da je predlog mogao doći i pre da se prestane koristiti kao udarni ovan na izborima za Evropski parlament u junu 2024.

Rusko i belorusko đubrivo je konkurentno zbog izobilja jeftinog gasa, koji se u tim zemljama koristi za proizvodnju đubriva.

Eu je u 2023. godini uvezla 14 miliona tona đubriva, od kojih je gotovo četiri miliona tona došlo iz Rusije – najveći izvoznik đubriva u EU u iznosu od 1,28 milijardi eura.

To je novac koji barem delimično ide u finansiranje ruskog rata u Ukrajini.

Trgovina đubrivima s Belorusijom vredi oko 30 miliona eura iako zvaničnici EU priznaju da često nisu sigurni gde je đubrivo proizvedeno zbog bliskih ekonomskih veza između Minska i Moskve.

EU bi u praksi mogla diversifikovati nabavku izvan Belorusije i Rusije. Egipat i Alžir mogli bi popuniti prazninu, ali bi ih najverovatnije mogli namamiti da povećaju cene, tvrdeći da je veliki igrač napustio tržište, čime bi se povećala potražnja.

Takođe, postoji kapacitet za popunjavanje praznine proizvodnjom unutar EU, što je u suštini svrha predloga sankcija Evropske komisije: jačanje domaće industrije Unije i osiguranje bolje sigurnosti hrane.

Francuska, Holandija i Poljska bile bi u mogućnosti povećati proizvodnju, ali bi tada cene gasa unutar EU trebale biti snižene.

Pitanje je hoće li ovaj predlog biti usvojen i, ako bude, koliko će biti izmenjen.

Diplomate iz nekoliko zemalja članica s kojima sam razgovarao su rekli da će neki glavni gradovi zahtevati od Evropske komisije da izradi procenu uticaja da bi se videlo hoće li ove mere naškoditi EU više nego Belorusiji i Rusiji. To bi moglo odgoditi proces – i to je znak da države članice nisu posebno zainteresovane za te mere.

Međutim, mere na početku nisu toliko drastične.

Rusko i belorusko đubrivo već se suočavaju s generalnom carinom od 6,5 posto.

Evropska komisija u predlogu predlaže dodatnu naknadu od 40 evra po toni od 1. jula.

Sledeće godine, ta naknada bi se povećala na 60 evra po toni, a potom na 80 evra po toni 2027. godine, pre nego što skoči na 315 evra u 2028. godini, što bi u suštini učinilo uvoz preskupim.

Faza postepenog uvođenja znači da Rusija i Belorusija u skorije vreme neće osetiti nikakvu ekonomsku štetu. S obzirom na to da se rat možda završi ili barem bude obustavljen ove godine, postavljaju se pitanja hoće li do ovih mera uopšte doći.

Postoji i mogućnost da uvoznici iz EU sada postave velike narudžbine dok su cene još uvek razumne, a zatim odgode nabavku kada cene porastu, čime bi se poništili neki od efekata.

Tu je i pitanje nestašice hrane u ostatku sveta. EU je uznemirena optužbama zemalja u razvoju da je nedostatak hrane u drugim delovima sveta uzrokovan sankcijama EU Rusiji otkako je izbio rat u Ukrajini u februaru 2022. godine.

Brisel je do sada bio odlučan u tvrdnji da sankcije Moskvi i Minsku nisu uzrok nestašice hrane. Predlog Evropske komisije jasno pokazuje da će tranzit preko EU i dalje biti moguć, a smanjenje kupovine ruskih proizvoda od strane EU će značiti da će na tržištu biti više đubriva dostupnih za kupovinu zemljama u razvoju.

Treća godišnjica ruske invazije i prva godišnjica ubistva Navaljnog

Evropski parlament se sastaje u Strazburgu ove sedmice i obeležiće treću godišnjicu ruske invazije punog obima, te 16. februara – prvu godišnjicu smrti ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog.

Na poslednjem danu plenarne sednice 14. februara očekuje se da će Parlament usvojiti neobavezujuću rezoluciju kojom se dovodi u pitanje legitimitet gruzijskog predsednika Mihaila Kavelašvilija, čiji mandat osporava opozicija te zemlje.đ