„Šta opozicija u Rusiji može da učini tokom 2024.?“: Politikolog Aleksandar Finijarel u analizi za The Moscow Times

Sankcije ne samo da nisu uspele da zadaju nokaut udarac Rusiji, već su dovele do toga da se elite okupe oko režima, ocenjuje za The Moscow Times Aleksandar Finijarel, politikolog i saradnik na programu za Rusiju na Univerzitetu Džordž Vašington.

Zapad do sada nije uspeo da uspostavi dovoljnu proizvodnju oružja za snabdevanje Ukrajine, a pažnja sveta je sada preusmerena na sukob u Izraelu.

Kako upozorava američki Institut za proučavanje rata , ako Zapad nastavi da odlaže širenje pomoći Ukrajini, mogao bi da izgubi rat ove godine.

Čini se da je i ruska opozicija sve vreme u posebno beznadežnoj poziciji. Nakon što su vlasti brzo ugušile antiratne proteste u prvim mesecima invazije, nade sveta u domaći otpor ratu su skoro izbledele.

Prognana opozicija iznenadila je evropske političare, pa i same sebe, dubinom svojih unutrašnjih podela. U oktobru je Holandski institut za međunarodne odnose održao radionicu na kojoj se razgovaralo o mogućim scenarijima za budućnost Rusije nakon predsedavanja Vladimira Putina.

Akademici su zaključili da je daleko manje verovatno da će domaća opozicija u zemlji doneti ovu budućnost nego stanje Putinovog zdravlja, akcije ukrajinske vojske i međunarodne antiputinove koalicije, kao i uticaj Kine i globalne cene nafte.

Dok je opozicija fizički uklonjena iz Rusije, ona nije nemoćna. U svojoj studiji o arapskom proleću, američka sociološkinja Dana Mos identifikovala je pet ključnih načina na koje su dijaspore pomogle da podstaknu antivladine proteste koji su se proširili velikim delom arapskog sveta 2011.

Oni su dozvolili opoziciji da prevaziđe cenzuru prenoseći informacije domaćoj i stranoj publici. Povezivali su revolucionare jedni sa drugima, kao i sa stranim medijima i političarima, i delovali kao njihovi predstavnici u inostranstvu.

Oni su pružili materijalnu pomoć i podelili veštine stečene u inostranstvu, a neki su se vratili u svoje zemlje da i sami učestvuju u protestima.

Politikolog Josi Šain, koji proučava opozicione pokrete u egzilu, ističe da aktivisti takođe mogu da pomognu Rusima da pobegnu od režima, razviju strategije za antikremlj snage koje su još uvek u zemlji i artikulišu ideologiju koja ujedinjuje njene pristalice.

Ruska opozicija ispunjava sve gore navedene funkcije. Njihovi mediji nastavljaju da se bore protiv propagande Kremlja i povezuju Ruse među sobom i sa spoljnim svetom.

Platforma za antiratne inicijative, čiji rad dobija manje pažnje od velikih sukoba između opozicionih frakcija, koordinira rad opozicionih organizacija i predstavlja Ruse u Evropskom parlamentu.

Antiratne organizacije nastavljaju da podržavaju političke zatvorenike, evakuišu deportovane Ukrajince i progonjene aktiviste i pomažu ruskim muškarcima da izbegnu vojnu službu i dezertiraju sa prve linije fronta.

Antiratni Rusi su uspostavili svoju zastavu, pesme, literaturu, izložbe i kulturne prostore. Na primer, komemoracija „Vraćanje imena“ žrtvama sovjetske represije, ujedinila je zajednice Rusa, Belorusa i Ukrajinaca širom sveta 2022-23.

Čak i poražena i zbačena opozicija ostaje sposobna da utiče na svoju matičnu zemlju. Da bi to postigla, tvrdi Šain, treba da ubedi svoje domaće pristalice da ima moć među stranim vladama, pokazujući da može da zaštiti njihove interese bolje od sadašnjeg režima.

Međunarodnoj zajednici opozicija u egzilu mora pokazati da i dalje ima pristalice unutar zemlje koje može da mobiliše kada za to dođe vreme.

Ovde ruska opozicija u egzilu treba da pokaže uspeh. Potreba da se oni organizuju je hitna jer postoje oblasti u kojima bi oni mogli značajno uticati na tok rata.

Kao prvo, mogli bi da pomognu da se prebegima iz ruske vojske odobri azil u zemljama u kojima nema opasnosti da budu izručeni Rusiji.

Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će ljudi prebeći ako postoji sigurno utočište, što zauzvrat može da iscrpi vojsku i izazove nestabilnost među redovima.

Većina evropskih zemalja prihvata ukrajinske izbegavanje vojnog roka i odbija da ih izruči kući. Ali oni to ne rade za ruske begunce.

Ovo ide na ruku Putinovom režimu, koji ima mnogo veću populaciju za vojnike. Sistematska podrška prebezima bi pokazala Rusima umornim od rata da se Zapad ne bori protiv ruskog naroda.

Istovremeno, uključivanje dezertera u antiratne aktivnosti moglo bi čak omogućiti da se izgradi otpor ratu unutar ruske vojske.

Ono što malo podrške postoji za ruske prebege ostaje uglavnom simbolično, iako je više od 60 antiratnih organizacija iz celog sveta potpisalo apel u kojem se od Evropskog parlamenta traži da razvije mere zaštite za prigovarače savesti i prebege.

Nemačka i Francuska su izrazile spremnost da daju azil ruskim dezerterima i beguncima, ali njihovi postupci ne odgovaraju njihovim rečima. Nemačka je dala azil samo 131 podnosiocu zahteva od 4.074.

Ruska opozicija bi takođe mogla da smisli način da se ukinu lične sankcije onima koji pokazuju protivljenje ratu i Kremlju.

Političar Dmitrij Gudkov, investitor Andrej Movčan, ekonomista Maksim Mironov i Marija Pevčih, predsednica upravnog odbora Fondacije za borbu protiv korupcije, govorili su o potrebi za takvim mehanizmom.

Očigledno je da postoji interesovanje i ruske elite, pošto su političari Leonid Volkov i Maksim Kac govorili da su im se obratili sankcionisani biznismeni koji su tražili njihovu pomoć.

Ako bi opozicija mogla ovo da olakša, mogla bi da podeli rusku elitu pokazujući da imaju drugu opciju.

Međutim, u nedostatku takvih opcija, ove elite su prinuđene da se okupe oko Putina. Oligarsi lojalni režimu, kao što je Grigorij Berjozkin, vlasnik RBC (a ranije Komsomolskaja Pravda, propagandni glasnogovornik Kremlja), pokušavaju da ukinu sankcije protiv njih lobiranjem i kampanjama da se u zapadnoj štampi izbele njihov posao, a ne kroz pregovore sa antiratnim snagama.

Predsednički izbori u Rusiji u martu daju opoziciji priliku da ostvari neke uspehe. Naravno, rezultati izbora su unapred zaključeni — portparol Kremlja Dmitrij Peskov sam je rekao da će Putin biti izabran sa 90 odsto glasova.

Međutim, periodi uoči izbora su teška vremena za izborne autokratije kao što je Rusija. Oni moraju pridobiti građane ispunjavanjem obećanja da će poboljšati svoje živote.

Kako svane nova godina, građani Rusije i dalje pate od poskupljenja goriva, jaja i piletine. Ljudi takođe obraćaju veću pažnju na politiku pre izbora, što čini da je dobar trenutak za opoziciju da izgradi organizacije za organizovanje protesta.

Opozicija je ove izbore mogla da pretvori u punu antiratnu kampanju tako što je konsolidovala ono što je ostalo od svog pokreta unutar Rusije oko jednog kandidata.

Ali, kako je bilo predvidljivo, ruske vlasti su sprečile nezavisne kandidate čak i da prikupe potpise. U tom kontekstu, opozicija se suočava sa pitanjem kako da kapitalizuje period ranjivosti Putinovog režima.

Opozicija u egzilu ima ključnu ulogu u tome, jer može da skrene pažnju na potrebe svojih saveznika u zemlji.

Štaviše, opozicija treba da se pripremi za ono što će uslediti posle izbora. Analitičari veruju da je novi talas mobilizacije na proleće skoro neizbežan, zbog čega je neophodno da se razviju načini da se ruska armija spreči da nagomilava dalju snagu.

Dok je globalna koalicija saveznika Ukrajine u rasulu, ruska opozicija mora da iskoristi ovu priliku da pokrene unutrašnju kontraofanzivu i pokaže da su ljudi pogrešili što su je otpisali.