„Proruski narativ se povlači, sve ima više kritike“: Kako izveštavaju mediji u Srbiji o ratu u Ukrajini?

Takođe, prikazano je u kojoj meri medijsko izveštavanje utiče na stavove građana.

Od početka marta, kada je organizacija Novi treći put počela sa analizom portala i uticajem medijskog izveštavanja na stavove građana, primećeno je pozitivno izveštavanje o Vladimiru Putinu i ruskoj vojci u prvoj polovini godine, dok se to kasnije menjalo.

Kako je rekao Dimitrije Milić iz ove organizacije, pozitivnije izveštavanje o Rusiji i negativnije o Ukrajini trajalo je do jula meseca 2022. godine.

„Prvi deo je od početka invazije pa do jula kada se negativno govori o lideru Ukrajine, Volodomiru Zelenskom, a od jula pa nadelje imamo situaciju da je on bio pozitivno predstavljen“, rekao je Milić, istakavši da ista dva ključna momenta postoje i kada je reč o Rusiji, te da je od početka napada ova zemlja dominantno predstavljana pozitivno, dok od juna i jula beleži pad pozitivnih i porast negativnih članaka.

„Kada je reč o Vladimiru Putinu, imamo isti obrazac. Ta predstavljenost od juna drastično je pala dok je broj negativnih članaka ostao u kontinuitetu“, kaže Milić, ukazujući da su se kritike odnosile na račun njegovog zdravlja, njegovih odluka i odgovornosti zbog rata.

Dragoslav Rašeta, takođe član grupe koja se bavila ovom temom, kazao je da se kroz vreme primetilo sve umerenije izveštavanje o sukobu Rusije i Ukrajine.

Kada se govori o narativima vezanim za Rusiju, „ova zemlja je amnestirana i predstavljena kao žrtva, a ne kao agresor. Rusija je primorana da napadne Ukrajinu, ali nije isprovocirana od strane Ukrajine već od strane Zapada“, kaže Rašeta, navodeći da je Rusija predstavljena kao energetska super sila od koje zavise, ne samo Evropa nego ceo svet.

„Kada pogledamo ukrajinske narative oni su fokusirani na relativizaciju ukrajinske države i indetiteta. Ukrajina se u prvim nedeljama rata koncipira kao država-marioneta. Sam Volodomir Zelesnki i Vlada nisu predstavnici ukrajinskog naroda“, kazao je Rašeta.

On je objasnio da su napadi na Putina vezani za njegovo zdravlje.

„Od početka sukoba bio je polarizujuća ličnost, dok su napadi na njega u početku bili fokusirani na njegovo zdravlje i mentalne kapacitete. Tek od prvih neuspeha na bojnom polju mediji počinju da mu pripisuju veću odgovornost, na jedan način štiteći delovanje ruske vojske i ruske države“, kaže Rašeta dodavši da je od tada Putin predstavljan kao prosečan političar i kao političar koji se našao u situaciji kojoj nije dorastao.

Prelomni momenat za srpske medije, prema analizi ove grupe, jeste ukrajinsko oslobađanje Hersona i Luganske oblasti.

„Proruski narativ se povlači, sve ima više kritike, dok se o Ukrajini izveštava neutralnije. Odgovornost se prebacuje na Putina i Šojgua, a mediji počinju da izveštavaju o Ukrjaini kao što su o Rusiji ranije. Ukrajinska vojska postaje savremena, obučena po NATO standardima, a Zelenski poprima epitete koji su do tada davani samom Putinu“, kaže Rašeta.

Analiza o sukobu Rusije i Ukrajine urađena je u više većih gradova u Srbiji a fokus grupa uključivala je ispitanike različite starosne dobi, oba pola kao i različitih nivoa obrazovanja.

„Možemo videti poklapanje stavova građana i onoga što je predstavljeno u medijima. U velikoj meri mediji formiraju stavove građana“, kaže Mijat Kostić iz ove organizacije.

„Najbitniji zaključak je da postoji inverzija zrtve i nasilnika. Veliki broj ispitanika u fokus grupama veruje da je Rusija isprovocirana agresivnim ponašanjem Ukrajine“, kaže Kostić dodavši da je predominantan anti-ratni sentiment.

„Najveći deo ispitanika mišljenja je da je neutralna pozicija Srbije neodrživa i da će morati da se opredeli na koju će stranu. Ono oko čega se ne slažu jeste na koju stranu Srbija treba da ode. Većina njih vezuje se za kulturološu povezanost sa Rusijom. Jedan od bitnih racionalnih argumenata zašto bi Srbija trebalo da se svrsta na rusku stranu jeste argument energetske zavisnosti od Rusije“, kaže Kostić, zaključivši da je manji deo njih za pripajanje Evropskoj uniji.

Ovo istraživanje uključivalo je više od 67.000 članaka iz 15 medija.

Konferenciji je prisustvovao i ambasador Ukajine u Beogradu Volodomir Tolkač.