Šta Politico piše o rezoluciji o Srebrenici pred glasanje u UN: U Srbiji srebreničko pitanje ne služi da se oda počast žrtvama 1Foto: FoNet/AP

Dok se Generalna skupština UN priprema da u četvrtak glasa o rezoluciji kojom se priznaju žrtve genocida u Srebrenici 1995. godine, Srbija je pokrenula punu diplomatsku ofanzivu da blokira tu inicijativu.

“Ovo će biti najteži dan od kada sam postao predsednik i bio premijer“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u video snimku na Instagramu u sredu, sa obrisom Menhetna u pozadini, piše Politico.

„Sutra ćemo videti ko su nam pravi prijatelji”.

Rezolucija, koju su sponzorisale Nemačka i Ruanda, daje priznanje UN za ono što mnogi smatraju najgorim zločinom koji se dogodio u Evropi od Drugog svetskog rata: pokolj preko 8.000 Bošnjaka od strane snaga bosanskih Srba u istočnoj Bosni i Hercegovini, na i oko nje 11. jula 1995. za vreme brutalnih jugoslovenskih ratova.

S obzirom na broj savremenih sukoba kojima se već žonglira, rešenje o istorijskom događaju moglo je da prođe ispod radara.

Ali u Srbiji se pitanje Srebrenice i dalje uzima kao prilika da se ne oda počast žrtvama, već da se razviju nacionalistički i diplomatski mišići zemlje.

Vlada bosanskih Srba pozvala je u sredu građane zemlje da „iskače zastave Srbije i simbolično izraze svoje protivljenje tom dokumentu“.

Najviša kula na beogradskoj rivi, stakleni falus na reci Savi, isticala je rotirajuću poruku: „Mi nismo genocidni narod“.

Tokom prošlog meseca, srpski lideri su organizovali više konferencija za novinare i nekoliko puta posetili sedište UN kako bi se sastali sa ključnim akterima u pokušaju da utiču na glasanje.

„Nije tako teško dekonstruisati narativ koji dolazi od Vlade Srbije – da ne postoji nijedan deo dokumenta ili bilo koji drugi dokument koji bi bio dozvoljen u UN a koji bi stigmatizovao čitav jedan narod“, objasnila je Sofija Todorović, programska menadžerka u Inicijativi mladih za ljudska prava.

Inicijativa mladih, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva u Srbiji i širem regionu, podržava rezoluciju Ujedinjenih nacija jer tvrde da ona podržava obeležavanje sećanja – kao što je proglašenje 11. jula Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine – umesto da kolektivno okrivljuje bilo koju naciju ili etnička grupa.

Susponzori rezolucije UN su nekoliko zemalja članica EU, kao i SAD.

Međutim, prema njenim rčima, žestoko protivljenje Srbije rezoluciji ima složenije korene od pukog nacionalističkog pika.

Beograd, objasnila je ona, želi da poveća svoj međunarodni uticaj tako što će izgledati da se svađa sa svojim susedima, a zatim da brzo smiri sporove, čime će steći reputaciju sile stabilnosti i glavnog regionalnog igrača.

„To je spoljna politika koju je Srbija sama izabrala, posebno nakon što je pokrenuta invazija na Ukrajinu u punom obimu“, nastavila je Todorović.

„Želi da bude relevantna u svetu izazivanjem tenzija, a zatim prihvatanjem pohvala međunarodne zajednice kada se one reše”.

Genocid na suđenju

Bosanski rat 1992-1995 bio je krvavi rezultat raspada socijalističke Jugoslavije i uključivao je četvorogodišnju opsadu njenog glavnog grada, Sarajeva, koja se smatra najdužom u modernom ratovanju.

Do sukoba je došlo u vreme relativne stabilnosti i euforije u ostatku Evrope, u kome su se bivše komunističke države radovale svojim novootkrivenim demokratskim pravima i nezavisnosti.

Kao takav, oštrina jugoslovenskog sukoba je privukla veliku pažnju, a zločini koji su ga pratili doveli su do formiranja specijalnog suda, Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Sud je imao za cilj da pokaže da bi novoujedinjena Evropa i posthladnoratovski svet koji je više sarađivao mogao da se bavi ratnim zločinima na način koji je u skladu sa zapadnim pravnim tradicijama i najvišim standardima dokazivanja.

Upravo je ovaj sud, kao i Međunarodni sud pravde u Hagu, proglasio pokolj u Srebrenici genocidom.

Sadašnja rezolucija Ujedinjenih nacija, o kojoj će Generalna skupština glasati danas, samo potvrđuje jedinstvenu prirodu počinjenih zločina.

Očekuje se da će suđenja u MKSJ-u, koja su trajala od kasnih 1990-ih do 2017, zajedno sa rezolucijom UN-a, postaviti standard za buduća suđenja za genocid i počinioce zločina.

„Nažalost, u Srbiji je još uvek teško govoriti o bilo kojoj temi koja se odnosi na rat, jer se država nikada zvanično nije ogradila od zločina i nikada nije zauzela jasan stav o sukobu“, zaključila je Todorović.

Ambasador Bosne i Hercegovine u UN Zlatko Lagumdžija pozvao je Srbiju tokom nedavnog govora u UN da „ne raspiruje vatru nacionalizma i namerno seje seme mržnje“, rekavši da je očigledno da je zemlja promašila suštinu rezoluciju.

„Rezolucija o genocidu u Srebrenici nije prijetnja srpskom narodu već pojedincima sa imenima, a posebno osam presuda MKSJ-a koje sadrže osuđujuće presude za zločin genocida“, objasnio je Lagumdžija. „Nema genocidnih nacija. Za genocid su odgovorni samo zločinci.”

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari