Šta predviđa sporazum o prekidu vatre Hezbolaha i Izraela i zašto je 18 godina stara rezolucija UN ključna za okončanje rata?

Premijer Benjamin Netanjahu je u prethodno snimljenoj izjavi rekao da postoje tri „glavna razloga“ zašto sada želi prekid vatre sa Hezbolahom: da se „fokusira na iransku pretnju“, da izraelskim trupama da oduška i da poveća pritisak na Hamas.

Hasan Fadlalah, visoki zvaničnik Hezbolaha i član parlamenta, rekao je da će grupa ostati aktivna nakon završetka rata sa Izraelom, uključujući pomaganje raseljenim libanskim ljudima da se vrate u svoja sela i obnovu područja uništenih izraelskim napadima, prenosi CNN.

Pre sporazuma izraelska vojska je bombardovala južna predgrađa Bejruta 20 puta za dva minuta, obeležavajući jednu od najintenzivnijih kampanja bombardovanja u blizini libanske prestonice od početka rata pre više od dva meseca.

Najmanje 25 ljudi je ubijeno, prema podacima Ministarstva zdravlja i još 55 ljudi u izraelskim napadima u Libanu u ponedeljak, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja.

Kancelarija izraelskog premijera saopštila je da je Netanjahu razgovarao sa predsednikom Džo Bajdenom i zahvalio mu se na njegovom asistiranju u sporazumu o prekidu vatre. Govoreći iz Bele kuće, Bajden je izneo neke detalje sporazuma o prekidu vatre:

– Libanska vojska će ponovo preuzeti svoju teritoriju nakon sporazuma o prekidu vatre koji su postigli Izrael i Liban;

– Dogovor će stupiti na snagu u 4 sata jutros po lokalnom vremenu u sredu.

Šta je Rezolucija 1701?

Sporazum se oslanja na Rezoluciju 1701 Saveta bezbednosti UN. Prekid vatre od 60 dana ima za cilj sprovođenje 18 godina stare rezolucije UN, sa nadom da bi ona mogla da bude osnova za trajno primirje. prenosi CNN.

Rezolucijom je predviđeno da Izrael mora da povuče sve svoje snage iz južnog Libana, a da jedine naoružane grupe prisutne na jugu reke Litani treba da budu libanska vojska i mirovne snage UN (UN Interim Force in Lebanon – UNIFIL).

Takozvanu plavu liniju postavile su UN 2000. nakon završetka izraelske okupacije južnog Libana i sada služi kao de fakto granica između dve zemlje. Rezolucija 1701 takođe zabranjuje Izraelu da zadire na teritoriju Libana kopnom, morem ili vazduhom.

Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti UN, koja je usvojena za okončanje 34-dnevnog rata između Izraela i Libana 2006. je skoro dve decenije održavala relativno mir u toj oblasti. To je trajalo sve do 7.oktobra prošle godine.

Sjedinjene Države, koje posreduju između Izraela i Libana u trenutnom sukobu, veruju da je povratak principima rezolucije u interesu obe strane, ali su insistirale na mehanizmu za strožiju primenu.

Izrael je tvrdio da je Hezbolah više puta prekršio rezoluciju delujući blizu njegove granice.

Liban kaže da je Izrael redovno kršio sporazum u poslednje dve decenije slanjem borbenih aviona u njegov vazdušni prostor.

Liban je, međutim, tvrdio da Izrael nije dovršio svoje povlačenje iz zemlje, nastavljajući da okupira farme Šeba, deo zemlje od 39 kvadratnih kilometara koji Izrael drži od 1967.

Izrael tvrdi da je oblast farmi Šeba deo Golanske visoravni, koju je zauzeo od Sirije i kasnije anektirao.

Međunarodna zajednica – sa značajnim izuzetkom Sjedinjenih Država – smatra Golansku visoravan okupiranom teritorijom koja pripada Siriji.

Izrael je ponovo izvršio invaziju na Liban 2006. nakon što je Hezbolah ubio tri vojnika i kidnapovao dvojicu – u pokušaju da iznudi oslobađanje libanskih zatvorenika.

Rat je trajao nešto više od mesec dana i rezultirao je smrću više od 1.000 Libanaca, uglavnom civila, kao i 170 Izraelaca, uglavnom vojnika.

Savet bezbednosti UN je 11. avgusta 2006. jednoglasno usvojio Rezoluciju 1701, kojom se poziva na „potpuni prekid neprijateljstava“ Hezbolaha i Izraela.

Rezolucijom se zahteva da Izrael povuče sve svoje snage iz južnog Libana, a da libanska vlada i Privremene snage UN u Libanu (UNIFIL) „zajedno rasporede svoje snage širom juga“. Drugom naoružanom osoblju nije bilo dozvoljeno ulazak u to područje.

Takođe se poziva libanska vlada „da ostvari svoj puni suverenitet, tako da neće biti oružja bez saglasnosti vlade Libana i drugih ovlašćenja osim vlade Libana“.

UNIFIL, mirovne snage UN-a od 10.000 vojnika, glavno je telo zaduženo za sprovođenje Rezolucije 1701 na terenu.

U razmeni zatvorenika između Izraela i Hezbolaha 2008. godine, uz posredovanje UN, razmjenjeni su posmrtni ostaci dvojice izraelskih vojnika zarobljenih 2006. za pet libanskih zatvorenika. Izrael je kasnije predao tela oko 200 Arapa.

Gde svaka stranka stoji u odnosu na Rezoluciju 1701?

SAD su prenele Libanu predlog koji je u okviru parametara Rezolucije UN 1701 i ima za cilj postizanje 60-dnevnog prekida neprijateljstava, rekao je libanski zvaničnik za CNN pre nego što je sporazum stupio na snagu.

Fokusira se na strožije mehanizme za sprovođenje Rezolucije 1701 na jugu zemlje i na ulogu libanske vojske u tome, rekao je zvaničnik i dodao da se bavi i rutama krijumčarenja preko međunarodnih granica zemlje.

Predlog takođe zahteva povlačenje izraelskih kopnenih snaga, koje deluju u južnom Libanu od oktobra.

Međutim, neki zvaničnici u Izraelu rekli su da jednostavno vraćanje na 1701. nije dovoljno, insistirajući da Izrael mora zadržati pravo da napada ciljeve Hezbolaha u Libanu ako dođe do kršenja nakon sporazuma o prekidu vatre.

Bezalel Smotrič, krajnje desničarski izraelski ministar finansija, rekao je da je „puna operativna sloboda“ za izraelsku vojsku u južnom Libanu „uslov o kojem se ne može pregovarati“.

„Mi menjamo bezbednosnu paradigmu i nećemo se vratiti decenijama koncepta obuzdavanja i pretnji bez odgovora. Ovo se više neće ponoviti“, rekao je on.

Libanski premijer Nadžib Mikati odbacio je izveštaje o zahtevima da se izraelskoj vojnoj operaciji da sloboda u južnom Libanu kao „spekulacije”, dodajući da nije video takvu klauzulu u predlogu.

Predsednik libanskog parlamenta Nabih Beri, koji predvodi stranku Amal savezničku Hezbolahu i sagovornik je u razgovorima sa Hezbolahom, rekao je da predlog koji je dobio od SAD ne uključuje pominjanje izraelske vojne operativne slobode u Libanu, dodajući da SAD znaju da bi takav zahtev bio „neprihvatljiv“.

Portparol Stejt departmenta Metju Miler rekao je da je „došlo do razmene različitih ideja kako vidimo ono što verujemo da je u interesu svih, a to je puna primena Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti UN“.

Kratak istorijat

Izrael je započeo invaziju na Liban 1982. poslavši tenkove sve do glavnog grada Bejruta. Zatim je okupirao južni Liban skoro dve decenije sve do 2000. kada ga je proterao Hezbolah, stvoren – uz podršku Irana – da se odupre izraelskoj okupaciji.

UN su 2000. uspostavile takozvanu Plavu liniju – „liniju povlačenja“ za izraelske snage iz Libana. Ta granica sada služi kao de facto granica između dve zemlje.

Šta se događa sa Gazom?

Bajdenova administracija veruje da sporazum ima potencijal da „promeni igru“ i vrati Hamas u pregovore sa Izraelom dok SAD obnavljaju napor da obezbede prekid vatre u Gazi, rekao je visoki zvaničnik administracije.

Od 7. oktobra 2023. u izraelskoj vojnoj akciji u Gazi ubijeno je 44.249, a povređeno je 104.746 ljudi, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Gaze.