Šta presuda NPD-u znači za Alternativu za Nemačku?

Nemački Savezni ustavni sud je, kako se i očekivalo, isključio stranku NPD (koja se danas zove „Die Heimat“, odnosno „Domovina“, prim.red.) iz sistema državnog finansiranja političkih partija. Odluka važi za narednih šest godina. Ustavni sud se tim predmetom bavio na zahtev Bundestaga, Bundesrata (Gornji dom nemačkog parlamenta) i savezne nemačke vlade.

Stranka „Domovina“ je tokom tog postupka ukazivala da bi eventualno ukidanje mogućnosti državnog finansiranja, odnosno primanja novca iz državne blagajne, značilo kršenje pravila po kojem sve političke stranke moraju da imaju iste uslove za rad.

Ali, Savezni ustavni sud je u toku postupka ustanovio da bivši NPD (i dalje) u svom političkom radu sledi isti cilj – a to je rušenje demokratskog poretka u Nemačkoj, rekla je kopredsednica Suda Doris Kenig. Ona je dodala da načelo jednakosti, odnosno jednakog pravnog tretmana političkih stranaka važi samo onda ako stranka priznaje i poštuje osnovna demokratska načela.
Simpatizeri NPD-a protestuju protiv smeštaja izbeglica u Berlinu (arhivska fotografija)

Protivustavno delovanje

Ključni deo presude koja obuhvata 129 stranica je upravo postupak provere činjeničnog stanja oko delovanja i ciljeva „Domovine“, odnosno to da li je ta stranka još uvek protivustavna, kako je Savezni ustavni sud naveo u svojoj presudi 2017. Tada su sudije Ustavnog suda odbacili zahtev za zabranom rada NPD-a, iako su smatrali da stranka sledi protivustavne ciljeve i radi na rušenju demokratskog pravnog poretka. Oni ipak nisu zabranili NPD, jer su bili mišljenja da ekstremni desničari nisu dovoljno snažni da bi svoje ciljeve sproveli u praksi.

„To se nije promenilo i to važi i dalje“, naglasila je sutkinja Kenig. Dodala je i da ta stranka još uvek ne poštuje slobodarski demokratski poredak u Nemačkoj, te da su njeni ciljevi, a i ponašanje njenih članova, usmereni ka rušenju tog poretka.

Srodnost s nacionalsocijalizmom

Bivši NPD i dalje se ne odriče etničkog načela koje bi, prema njihovim ubeđenjima, trebalo da važi u Nemačkoj. To po njima podrazumeva da je Nemačka zemlja Nemaca, a ne i zemlja doseljenika. Etničkom definicijom nemačkog naroda, stranka „Die Heimat“ krši načelo ravnopravnosti po pitanju prava, smatra Ustavni sud i precizira da bivši NPD po tom pitanju de fakto negira prava stranaca, migranata, ali i pripadnika manjinskih zajednica.

„Predočeni dokazni materijali otkrivaju da se u toj stranci ništa nije promenilo po pitanju rasističkog, posebno antimuslimanskog i anticiganističkog osnovnog stava, odnosno njihove averzije prema društvenim manjinama, recimo transseksualnim osobama“, objasnila je sutkinja Kenig.

Stranka je takođe, kako je dodala na osnovu analize dokaznog materijala, srodna s nacionalsocijalizmom. „Ona osim toga prezire postojeći parlamentarni sistem i poziva na njegovo prevladavanje“, rekla je Kenig.

S ovom presudom postaje dakle jasno da se neka politička stranka može „isključiti“ iz sistema državnog finansiranja, čak i kada ona nije formalno zabranjena. Takođe je jasno da Sud mora u potpunosti da proveri to da li neka stranka radi na rušenju ustavnog poretka i u slučaju da se tokom postupka radi o pitanju finansiranja, a ne samo kada se razmatra zabrana stranke.

Šta presuda znači za AfD?

Svi oni koji sada razmišljaju o mogućnosti pokretanja sličnog postupka i protiv Alternative za Nemačku (AfD) svesni su činjenice da se tokom takvog eventualnog procesa u svakom slučaju mora analizirati i rad stranke po pitanju protivustavnosti, za šta bi bilo potrebno prikupljanje obimnog dokaznog materijala.

Eventualno pokretanje takvog postupka u Karlsrueu, gde je sedište Saveznog ustavnog suda, teoretski bi moglo da rezultira odlukom da AfD ubuduće ne dobija državni novac za finansiranje svog rada ili da se ukinu poreske olakšice koje važe za političke stranke u Nemačkoj.

Jedan drugi sudski proces koji uskoro počinje, mogao bi, u zavisnosti od ishoda, da utiče i na buduće finansiranje AfD-a. Naime, 12. i 13. marta Viši upravni sud u Minsteru trebalo bi da raspravlja o tome da li Služba za zaštitu ustavnog poretka sme da nadzire rad AfD-a zbog sumnje u protivustavno delovanje?

Tokom tog postupka moći će da se stekne uvid u dokazni materijal, odnosno da se dobije slika o tome koliko u stvari postoji dokaza koji terete AfD. Na prvoj instanci, na Upravnom sudu u Kelun, u martu 2022. godine, zaključeno je da zaista postoji dovoljno naznaka za protivustavne aktivnosti AfD-a, odnosno dokaza da Alternativa za Nemačku deluje protiv slobodarskog i demokratskog osnovnog poretka u Nemačkoj.

Komplikovana pravna procedura

U međuvremenu je unutar samog AfD-a porastao uticaj ekstremnih struja. Teoretski bi dakle Služba za ustavni poredak mogla da ima olakšan posao u potkrepljivanju svoje teze oko protivustavnih aktivnosti i ciljeva u AfD-u. Za pokretanje postupka pred Saveznim ustavnim sudom taj dokazni materijal bi morao da bude uporediv s materijalom koji je Sud „proveravao“ u okviru aktuelnog postupka i donošenja odluke o NPD-u odnosno „Domovini“. To znači da nije relevantan samo program neke stranke ili govori stranačkih čelnika: odlučujući mogu da budu i javni nastupi, odnosno mišljenja i iskazi „običnih“ članova, tj. ljudi za koje se ustanovi da su deo te stranke.

Za očekivati je da analiza dokaznog materijala u slučaju AfD-a ne bi bila tako jednostavna kao u slučaju bivšeg NPD-a koji se u svom delovanju i dalje u velikoj meri orijentiše prema idejama nacionalsocijalista, a u stranačkom programu se može pronaći mnogo toga što je, prema mišljenju Službe za zaštitu ustavnog poretka, u suprotnosti s ljudskim dostojanstvom koje je zagarantovano Osnovnim zakonom (ustavom) SR Nemačke.