Šta preti LGBT pokretu u Rusiji?

Ruski Vrhovni sud je 30. novembra, na zahtev Ministarstva pravosuđa, klasifikovao međunarodni LGBTQ+ pokret kao ekstremističku organizaciju. S obzirom na to da je sastanak održan iza zatvorenih vrata, nije poznat potpuni tekst odluke. Eksperti navode da su pokreti za ljudska prava i aktivisti koji koriste LGBTQ+ simbole, doniraju ili na neki drugi način podržavaju „netradicionalne“ vrednosti, sada u opasnosti od progona.

Potez vlasti da zabrani sve kvir-aktivnosti ruski predsjednik Vladimir Putin bi mogao da iskoristi u svojoj predizbornoj kampanji. Prema navodima ruskih medija, predsednik bi uskoro mogao da objavi svoju kandidaturu za peti mandat. Očuvanje „tradicionalnih porodičnih vrednosti“ mogla bi da bude tema izborne kampanje.

Hoće li uskoro početi progon?

Odluka Vrhovnog suda stupa na snagu odmah, ali za sada utiče samo na aktivnosti LGBTQ+ zajednice. Deo koji se odnosi na „strukturne organizacije“, što bi moglo da znači sve organizacije u Rusiji povezane s LGBTQ+ pitanjem, stupiće na snagu 10. januara 2024, rekao je za DW Maksim Olenihev, pravni savetnik projekta za ljudska prava „Prvo odeljenje“.

On se plaši da na odluku verovatno neće biti žalbi, jer to nema ko da uradi. Nema takvog tužioca, kaže on i dodaje da aktivistima koji bi pokušali da preuzmu tu ulogu, to ne bi bilo dozvoljeno. To se u novembru dogodilo grupi aktivista za ljudska prava koji su registrovani pokret pod imenom “Međunarodni društveni LGBT-pokret“. Njihova žalba protiv zahteva Ministarstva pravosuđa Vrhovnom sudu jednostavno je ignorisana.

Olenihev kritikuje to što sednica Vrhovnog suda nije bila javna i to što tekst odluke nije objavljen. „Država želi da spreči ljude da se pripreme, a i da saznaju da li su njihove aktivnosti zabranjene ili nisu“, kaže. Zbog toga bi pogođeni, prema njegovim rečina, morali da očekuju maksimalnu kaznu koja je odavno propisana za ekstremističke organizacije, a to je zatvorska kazna do 12 godina.

U skladu s tim, aktivisti takođe mogu da snose i odgovornost. Prvo isticanje zabranjenih simbola kažnjava se novčanom kaznom od 1.000 do 2.000 rubalja (oko 10 do 20 evra) ili administrativnim pritvorom do 15 dana. U slučaju njihovog isticanja po drugi put, preti zatvorska kazna do četiri godine ili novčana kazna od 600.000 do milion rubalja (6.000 do 10.000 evra). „Ono što sada spada pod zabranjene simbole moralo bi da bude navedeno u sudskoj odluci. Zato je još uvek nejasno da li je zastava duginih boja zabranjena ili nije“, kaže Olenihev.

Bezbedno je samo u inostranstvu

Mnogi LGBTQ+ aktivisti odavno su napustili Rusiju, uključujući i one iz grupe „Centar T“ koja podržava transrodne osobe u Rusiji. Ipak, neki od njihovih aktivista koji ne mogu da rade onlajn, ostali su u Rusiji. O tome izveštava šef i osnivač „Centra T“ Jan Dvorkin. I ističe: „Reč je o hitnoj pomoći, recimo o hitnom smeštaju za ljude koji su progonjeni zbog svog identiteta ili orijentacije, ili koji su izbačeni iz svojih stanova. Iz bezbednosnih razloga sada više nećemo reklamirati takve usluge.“ Sastanci s članovima zajednice i psiholozima i dalje će se održavati onlajn, kaže Dvorkin, koji je takođe napustio Rusiju. „Verovatno ćemo održavati naše konferencije bez videa i samo s dobro proverenim učesnicima.“

Članovi tima „Sfera“, koji od 2011. godine vodi kampanju za LGBTQ+ prava u Rusiji, sada takođe vagaju rizike po sebe. Voditeljka projekta „Pravna pomoć“ Jekaterina Dikovskaja rekla je za DW da se većina njenog rada odvija u bezbednom internet-formatu, a deo njenog tima je u inostranstvu. Ali, prema njenim rečima, mnogi ljudi u Rusiji su u opasnosti. Reč je o onima koji daju donacije kvir-organizacijama i pretplaćeni su na kanale odgovarajućih mreža ili blogera. „Postoji rizik od krivičnih postupaka protiv članova našeg tima i ljudi koji rade s njima, ali i protiv naših donatora“, kaže Dikovskaja.

Fotografkinja Rosa iz Viborga, koja sebe vidi kao kvir, odlučila je da ostane u Rusiji. Ona pažljivo prati sva objašnjenja pravnika na društvenim mrežama kako je ne bi obuzela panika, a i kako bi procenila rizik od nove represije. „Još ne znam kako da zaštitim druge, jer u stranim medijima objavljujem priče o LGBT-osobama. Trenutno je nejasno da li bi njihova lica trebalo da budu retuširana na fotografijama“, kaže ona.

Početak Putinove izborne kampanje?

Progon LGBTQ+ osoba u Rusiji traje najmanje od 2013. godine, kada je Putin potpisao zakon o zabrani „propagande netradicionalnih seksualnih odnosa“ među maloletnicima. Sledeći represivni zakon donet je 2022. godine, a njime je zabranjena distribucija bilo kakvog materijala za koji ruske vlasti veruju da „promoviše netradicionalne seksualne odnose“. To je pod pretnjom novčanih kazni nateralo mnoge izdavače, knjižare, i onlajn-bioskope da uklone svako spominjanje istopolnih veza.

Lider ruske „Antikorupcijske fondacije“ (FBK) Alekseja Navaljnog, opozicionar Ivan Ždanov, napisao je na Telegramu da bi odluka Vrhovnog suda mogla da bude početak Putinove predizborne kampanje. Na taj način, kaže, vlast želi da skrene pažnju javnosti sa stvarnih problema, pre svega sve veće međunarodne izolacije zemlje, a i da „stvara mitske neprijatelje i diskriminiše stanovništvo iz raznih razloga“.

Kremlj ne prati proces u kojem Ministarstvo pravosuđa traži da se međunarodni LGBTQ+ pokret klasifikuje kao ekstremistički, rekao je pre odluke portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. Vladimir Putin takođe je nekoliko puta komentirao LGBTQ+ pokret. U novembru je na Kulturnom forumu u Sankt Peterburgu rekao da su LGBTQ+ osobe „takođe deo društva“. A u februaru je u govoru u parlamentu rekao da „niko ne zadire u privatnost LGBTQ+ osoba“. ali, dodao je i da „sveto pismo“ kaže da je porodica zajednica muškarca i žene.