Šta propušteno upozorenje o terorizmu govori o američko-ruskim vezama i Putinovom razmišljanju

Iako je to bilo daleko od prvog puta da je Federalna služba bezbednosti tvrdila da je sprečila teroristički napad, objava je bila neobična zbog priznanja odakle je dobila dojavu: iz Sjedinjenih Država, pišu Tod Princ i Majk Ekel za Radio Slobodnu Evropu (RSE).

Kremlj je čak otišao toliko daleko da je primietio da se predsednik Vladimir Putin, i sam bivši časnik KGB-a, lično zahvalio tadašnjem predsedniku SAD Donaldu Trumpu. Mesec dana kasnije, direktori tri glavne ruske obaveštajne i špijunske agencije otputovali su u Vašington, što je bila vrlo neuobičajena pojava.

Slično se dogodilo samo dve godine kasnije.

Bile su to, možda, najsvjetlije tačke u američko-ruskoj razmjeni obaveštajnih podataka.

Pre tri sedmice, početkom marta, ruskim obaveštajnim agencijama poslato je upozorenje o „neposrednoj“ terorističkoj zaveri. Ambasada SAD takođe je izašla u javnost s upozorenjem američkim građanima.

Upozorenje, koje su prihvatile i druge ambasade, očigledno je razbesnilo Kremlj, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Na sastanku sa bezbednosnim zvaničnicima 19. marta, Putin je potvrdio da je Rusija primila dojavu obaveštajne službe, ali ju je odbacio kao „otvorenu propagandu“ i „ucenu“ s namerom „zastrašivanja i destabilizacije našeg društva“.

Tri dana kasnije, više od 140 ljudi u luksuznoj koncertnoj dvorani Krokus u predgrađu Moskve, ubijeno je kada su naoružani napadači otvorili vatru na posetioce koncerta a zatim zapalili dvoranu. Bio je to najgori teroristički napad u Rusiji u poslednje dve decenije.

Za neke bivše američke obaveštajne zvaničnike, krivica za lošu saradnju pada direktno na ramena Moskve: ruske bezbednosne službe vide razmenu obavještajnih podataka kao priliku za stratešku i političku dobit pre svega, kažu oni.

Ruske bezbednosne službe su „vrlo predatorske. Oni nisu zainteresovani za saradnju, ali koriste takve angažmane za razvijanje informacija o metama i za uznemiravanje“, rekao je Douglas London, penzionisani viši oficir CIA-e koji je bio uključen u razmenu informacija u decembru 2017. “ To je samo priroda njihove vere, njihov posao.“

Ruske agencije bi radije tražile pomoć američkih obaveštajnih službi o protivnicima Kremlja koji žive na Zapadu, označavajući ih teroristima ili kriminalcima, rekao je.

„Pogrešno je“ gledati na uspeh u Sankt Peterburgu kao na pokazatelj stanja obaveštajnih odnosa, rekao je za RSE.

„Angažman nikada nije bio dobar i nikad nije postao bolji. I kad god bi američka administracija rekla (da nedostatak saradnje) ‘nema smisla. Trebali bismo se više potruditi’, jednostavno bi eksplodiralo“, rekao je London, sada vanredni profesor na Univerzitetu Georgetown u Vašingtonu.

Sumnje, nedoumice i stare navike

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, dok su Moskva i Vašington nastojali zakopati sekiru Hladnog rata, dvije su strane nastojale potaknuti način razmene obaveštajnih podataka u nizu područja: terorizmu, trgovini drogom i ljudima te cyber kriminalu, između ostalih nedopuštenih aktivnosti.

Ti napori su pojačani nakon terorističkih napada na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. Putin je postao prvi lider koji je nazvao Belu kuću i ponudio rusku pomoć u onome što su Sjedinjene Države nazvale „globalni rat protiv terorizma“.

Međutim, nekim ruskim zvaničnicima i oficirima, naročito tvrdolinijašima u bzbednosnom i vojnom establišmentu, bilo je teško rešiti se starih navika. To uključuje Putina, 16-godišnjeg veterana KGB-a koji je bio na čelu Federalne službe bezbednosti (FSB) pre nego što je postao predsednik.

To je bila dvostruka istina kada su u pitanju islamski ekstremisti. Za jastrebove iz Kremlja, rat u Čečeniji, gde su islamski radikali s Bliskog istoka stekli uporište 1990-ih, bio je nulta tačka.

Bolna tačka za Kremlj bila je to što su neki čečenski politički čelnici, pa čak i militanti, potražili utočište u Sjedinjenim Državama i Evropi. Moskva ih je doživljavala kao teroriste. Vašington, ne toliko.

Rusiju je 2000-ih pogodio niz terorističkih napada i bombaša samoubica. Najgori je bio u septembru 2004., kada su čečenski i inguški napadači zauzeli osnovnu školu u južnom gradu Beslanu, držeći više od 1.100 ljudi kao taoce gotovo tri dana, sve dok sukob nije završio neuspelim pokušajem spašavanja. Nastradalo je više od 330 ljudi, većina dece.

Sve do napada na Krokus siti 22. marta, to je bio najsmrtonosniji teroristički napad za vreme Putinovog predsedništva, dok je Putin sugerisao da je Zapad djlimično kriv.

Deceniju nakon Beslana, američki obaveštajni zvaničnici žalili su se na nedostatak saradnje s ruskim kolegama uoči Olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine. Moskva je kasnije priznala pomoć SAD i drugih zapadnih zemalja u sprečavanju napada.

Jedna svetla tačka bila je ta da je FSB 2011. dojavio FBI-u i CIA-i o Tamerlanu Carnajevu (Tsarnaev), čoveku rođenom u Čečeniji koji je, zajedno sa svojim bratom Džoharom (Dzhokhar) i ostatkom porodice dobio azil u Sjedinjenim Državama 2000-ih. FSB je upozorio da je Carnajev prihvatio radikalni islamizam i da postoji mogućnost da se planira vratiti u Rusiju kako bi se pridružio militantnoj grupi.

Dve godine kasnije, Tamerlan i Džohar aktivirali su dve bombe ručne izrade tokom Bostonskog maratona, ubivši troje ljudi i ranivši 281. Tromesečna FBI-eva provera pozadine koju je pokrenula ruska istraga nije otkrila nikakve veze s terorizmom.

Izveštaj glavnog inspektora Ministarstva pravosuđa pronašlo je nedostatke u načinu na koji su američke agencije postupale s ruskim informacijama, ali je takođeristaknulo da FSB nije odgovorio na dodatni zahtev Amerikanaca.

FSB je redovno sarađivao s kolegama iz FBI-a po pitanju cyber kriminala. To je eksplodiralo 2016., kada su službenici FSB-ove cyber jedinice uhapšeni i optuženi za izdaju. Curenje informacija u ruske medije sugerisalo je da su službenici FSB-a bili meta zbog saradnje s američkim zvaničnicima, a istragu je možda orkestrirala konkurentska obaveštajna agencija.

‘Zapanjujuće’ ponašanje

Američke i ruske obaveštajne službe deluju na različitim sistemima vrednosti, što ozbiljno komplikuje saradnju, rekao je Steven Hall, koji se penzionisao 2015. nakon što je vodio ruske operacije u CIA-i.

Rusi povremeno vide razmenu obavještajnih podataka kao „trojanskog konja“, rekao je u izveštaju iz 2017. za Fondaciju Carnegie za međunarodni mir.

„Rusija razumije naš zapadnjački, optimističan pristup koji se zalaže za razmenu, i koristiće ga za ono što Putin smatra svojom prednošću, na način koji bi Sjedinjene Države i Zapad smatrali zapanjujućim“, rekao je.

Putin je ponovno osnažio sveobuhvatni ruski vojni i obaveštajni aparat, koji uključuje FSB, kao i Vojnu obaveštajnu agenciju poznatu kao GRU, Stranu obaveštajnu agenciju SVR, te druge subjekte sa zajedničkim prioritetima i proračunima.

To je rezultiralo nadmetanjem i gorkim rivalstvom, s nekim agencijama koje potkopavaju jedna drugu dok traže primat ili prava hvalisanja.

Korupcija je stalan problem, kao i spremnost nekih agencija da angažuju kriminalce ili organizovane kriminalne grupe.

U nekoliko navrata dve strane bi sarađivale na slučaju kada bi odjednom ruska strana prestala da deli informacije.

FBI je „ostavljen sa snažnim osećajem da se istraga previše približila pojedincima ili organizacijama u Rusiji s vezama s ruskom vladom“, napisao je Hall.

Napad na Krokus siti

U decembru 2016. američki zvaničnici izbacili su desetine ruskih diplomata, za koje se veruje da su mnogi obaveštajci koji su radili pod diplomatskim paravanom, i zatvorili dva ruska poseda navodno poznata kao objekti za prikupljanje obaveštajnih podataka. Rusija je uzvratila istom merom.

Američki zvaničnici kasnije su zaključili da su se ruske obaveštajne službe, uz Putinovo odobrenje, uključile u opsežnu kampanju uplitanja u predsedničke izbore 2016. godine.

Dugo tinjajuće napetosti oko Ukrajine izbile su u potpunosti s ruskom invazijom u februaru 2022., što je dovelo do naglog pada bilateralnih odnosa. Sjedinjene Države pojačale su razmenu vojnih obavještajnih podataka s Kijevom, od kojih su neki korišćeni za ciljanje ruskih snaga.

Pre tri sedmice, 7. marta, Ambasada SAD izdala je upozorenje o mogućem „neposrednom“ napadu u roku od 48 sati. Dan pre, prema pisanju The New York Timesa, zvaničnik CIA-e u Moskvi je prosledio upozorenje ruskim vlastima, zajedno s detaljima da je organizator IS-K, ogranak ekstremističke grupe „Islamska država“.

Napad na dvoranu Krokus dogodio se otprilike dvi sedmice kasnije, 22. marta. Odgovornost je preuzela grupa „Islamska država“, a četvorica muškaraca koje je Rusija teretila za njegovo izvršenje su iz Tadžikistana, jedne od centralnoazijskih zemalja čiji su građani ojačali redove IS-K-a od svog osnivanja u Afganistanu 2014.

Za ruske zvaničnike bilo je važno to što je javno upozorenje američke ambasade stiglo sedmicu pri ruskih predsedničkih izbora, na kojima je Kremlj bio odlučan da osigura visoku izlaznost kako bi se prikazala široka podrška Putinu.

„Mislim da su Amerikanci jasno dali ovo upozorenje u dobroj veri“, rekao je Mark Galeotti, britanski stručnjak za ruske bezbednosne agencije. „Mislim da se (Putin) naljutio i mislio da je ovo, zapravo, pokušaj Amerikanaca da uzdrmaju Ruse pre izbora.“

„Zapamtite, jedan od ključnih ciljeva Kremlja bio je upravo osigurati visoku izlaznost”, rekao je Galeotti u intervjuu za RSE. “Ako su ljudi zabrinuti da bi neko mesto gde se okupite moglo postati mesto terorističkog napada, onda bi to verovatno uticalo na odziv. Dakle, mislim da je Putin, imputirajući Amerikancima upravo onakve ciljeve koje je mogao imati, odlučio ljutito uzvratiti udarac.“

Nakon toga, Putin i direktor FSB-a Aleksandr Bortnikov, zajedno s drugim zvaničnicima, nastavili su insistirati na tome da su Ukrajina i Sjedinjene Države imale određenu ulogu, uprkos nedostatku dokaza.

Bortnikov je primio upozorenje američke obaveštajne službe, ali ga je odbacio, nazvavši ga „uopštene prirode“.

„Mi smo naravno reagovali na ovu informaciju i poduzeli odgovarajuće mere“, rekao je 26. marta.

Ipak, na dan kada je upozorenje američke ambasade izašlo u javnost, sam FSB je objavio da je osujetio, kako je rekao, zaveru ćelije „Islamske države“ za napad na moskovsku sinagogu.

Obaveštajni podaci i dezinformacije

Sjedinjene Države možda su ovog puta odlučile da javno objave pretnju jer je bila neizbežna, a Vašington nije imao dovoljno detalja koji bi omogućili ruskim službama da osujete napad, rekao je London.

Dodavanje novih nijansi je u tome da američka izvršna uredba koja datira iz 2015. nalaže američkim obaveštajnim agencijama da dele upozorenja o mogućim terorističkim napadima s drugim zemljama, čak i ako su te zemlje protivnici, poput Rusije ili Irana.

Dana 4. januara, u dvostrukim samoubilačkim napadima u iranskom gradu Kermanu poginulo je 95 ljudi, a odgovornost za napad preuzela je „Islamska država“.

Tri sedmice kasnije, američki zvaničnici rekli su da su unapred upozorili Iran o mogućem napadu „Islamske države“ unutar zemlje.

Teheran nikada nije potvrdio niti javno priznao upozorenje SAD-a.

Još jedan problem koji je potkopao američko-rusku razmenu obavjštajnih podataka, utvrdili su američki zvaničnici, jeste spremnost Rusije da informacije opiše kao propagandu ili direktnu dezinformaciju.

Ruski narativ je da su Sjedinjene Države stvorile „Islamsku državu“ kao izgovor za održavanje prisutnosti na Bliskom istoku, rekao je London. Tu tvrdnju već godinama ponavljaju iranski mediji pod kontrolom države, a čak su je prihvatili i neki pakistanski špijunski oficiri.

Glenn Corn, još jedan bivši agent CIA-e koji je služio u Rusiji, ocenio je u analizi od 26. mart za bilten Cipher Brief da je tvrdnja ruske obaveštajne službe o „Islamskoj državi“ takođe bila usmjerena na produbljivanje vojne prisutnosti Moskve u centralnoj Aziji.

Putin “projicira. Sve podlo (što) čini, pretpostavlja da mi radimo”, rekao je London.

U znaku da se neka vrsta deljenja poverljivih informacija nastavlja, rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova 28. marta objavilo je izručenje iz Sjedinjenih Država Rusa koji je bio optužen za zlostavljanje svoje kćerke na Floridi, gde je muškarac živeo..

Muškarca su uhapsile američke vlasti i izručile Rusiji „kao rezultat interakcije između agencija za provođenje zakona Ruske Federacije i Sjedinjenih Država“.