Šta Putin zahteva od ljudi iz svog najužeg kruga?

Može oprostiti sve osim izdaje

Kada ga je novinar Andrej Kondrašov pritisnuo da elaborira što ne može oprostiti, Putinov je odgovor bio odlučan: „Izdaju.“

Za one koji su radili s Putinom kroz više od dve decenije nije iznenađenje da ruski predsednik ceni i zahteva lojalnost u svom unutrašnjem krugu, od kojih je mnoge zadržao u svojoj okolini otkako je napredovao u sovjetskoj bezbednosnoj službi KGB-u, pre uspona na mesto predsednika krajem 1999. godine.

„Ni u našoj zemlji, ni u inostrasnstvu nisam video lidere koji oko sebe drže nelojalne ljude. Ali za Vladimira Putina samo lojalnost nije dovoljna. Potrebne su tri kvaliteta: 1. profesionalnost; 2. efikasnost; 3. odanost“, rekao je Dmitrij Peskov, Putinov sekretar za medije, za CNBC.

Peskov je visoki zvaničnik Kremlja i smatraju ga pripadnikom Putinova najužeg kruga. Već 23 godine radi kao sekretar za medije. Isto tako, većina ljudi unutar Putinova najužeg kruga – najbližih ministara i ljudi od poverenja koje se često naziva „siloviki“, što se posebno odnosi na više zvaničnike koji imaju iskustvo u vojsci ili bezbednosnim službama – već godinama služi ruskom vođi, provodeći ućutkivanje opozicionih ličnosti i pokreta koji bi mu se suprotstavili.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na dužnosti je od 2004. godine, dok je ministar odbrane Sergej Šojgu na toj poziciji od 2012. godine, a prethodno je i sam smatran potencijalnim kandidatom za lidersku poziciju.

Putinov najuži krug takođe uključuje premijera Mihaila Mišustina i gradonačelnika Moskve Sergeja Sobjanina, kao i čelnike ruskih državnih bezbednosnih službi, FSB-a i SVR-a. Tu su i ideološki uticajniji propagandisti poput Vladimira Solovjeva i Nikolaja Patruševa, sekretar ruskog Veća bezbednosti.

Zamenik Veća je nacionalista Dmitrij Medvedev, koji je takođe bivši ruski premijer i predsednik do 2012. godine. Na spomenutim se pozicijama izmenjivao s Putinom. Medvedev je uvek bio podređen Putinu u obe uloge, ali ostaje blizak predsedniku i glasno podržava ruski rat protiv Ukrajine i ideološko neprijateljstvo sa Zapadom.

Lojalnost uvek važnija od kompetentnosti

Ruski analitičari nisu uvereni da se kvaliteti poput kompetentnosti i lojalnosti jednako cene u Kremlju, a ruski istoričar i pisac Sergej Medvedev primećuje da je u Rusiji „lojalnost uvek bila važnija od kompetentnosti“.

„Rusija nije kao meritokracija orijentisana na efikasnosti i kompetencije. To je vrlo arhaičan i srednjovekovni, na neki način bizantski sistem lične lojalnosti, a Putin će zadržati bilo koga, čak i najneefikasnije lidere poput bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva, sve dok pokazuju svoju lojalnost“, kaže Medvedev, autor knjiga „Rat pripremljen u Rusiji“ i „Povratak ruskog Levijatana“.

Ruski opozicioni političar Vladimir Milov radio za Putina u ruskom ministarstvu energetike. Razočaran putem kojim je Rusija krenula za vreme Putinova mandata, međutim, Milov se sada čvrsto ubraja u ruski većinom prognani ili zatvoreni opozicioni pokret i živi u inostranstvu.

Poznavajući dobro Putina, Milov je rekao da ruski predsednik 100 odsto ceni lojalnost iznad kompetentnosti te dodao da su profesionalizam i efikasnost takođe naličje sposobnosti da izazove određene događaje.

Putin je paranoičan?

„Ne sviđa vam se što se događa? Želite nešto učiniti boljim i primenjujete svoje talente i svoju odlučnost da pokušate popraviti i promenili stvari. Ovo nije način na koji Putin želi da se to dogodi. On je jedini koji ima pravo menjati ili održavati stvari kako treba“, rekao je Milov.

Dodaje da je Putinov zahtev za apsolutnom lojalnošću proizašao iz duboke nesigurnosti i straha od konkurencije.
„To je jedan od najvećih problema. Moje iskustvo je da je on izuzetno neupadljiva osoba. Sviđaju mu se sasvim prosečne osobe, tako da je izuzetno nesiguran kada postoji otvorena konkurencija ili otvoreni talenat koji je sposoban postići bolje od njega“, rekao je Milov za CNBC.

Milov veruje da je Putin paranoičan u pogledu zavere da ga se svrgne s vlasti, rekavši da je neizgovoreno pravilo među onima oko njega da ne budu previše upadljivo talentovani ili da ne narušavaju status kvo.

Privrženost lojalnosti može dovesti do problema, primećuju analitičari, što se nedavno videlo u zlosrećnoj invaziji na Ukrajinu i usponu moći, statusa i uticaja Jevgenija Prigožina pre njegovog pada u nemilost.

Kada je Rusija pokrenula svoju invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, analitičari su istakli kako su Putinu njegovi najbliži vojni zvaničnici verovatno rekli da će invazija ići glatko i da će Ukrajina biti lako osvojena. Ali unutar prvih nekoliko nedelja rata postalo je očito da Ukrajina pruža daleko veći otpor, a njeni saveznici daleko veću podršku Kijevu nego što se očekivalo u Rusiji.

Kolona ruskih vojnih vozila duga 60 kilometara sporo se kretala prema glavnom gradu Ukrajine, da bi se zaustavila zbog izveštaja o logističkim problemima poput nestašice hrane i goriva, a zatim je doživela sramotu povlačenja.

Od tada je ruska vojska koncentrisala svoje ljudstvo na jugu i istoku zemlje, zauzimajući deo teritorije koji čini kopnenu poveznicu između Rusije i okupiranog Krima. Devetnaest meseci od početka rata, američki zvaničnici procenjuju da je oko 500.000 vojnika na obe strane ubijeno ili ranjeno.

Tokom „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini, kako ruske vlasti nazivaju invaziju, postavila su se pitanja o strategiji i sposobnosti ruskog vojnog vođstva. Šojgua je otvoreno ismevao i kritikovao deo vojnih blogera u Rusiji, posebno oni lojalni Prigožinu, biznismenu koji je postao vođa paravojne Vagnerove grupe plaćenika i koji je takođe uživao Putinovu naklonost.

Međutim, kad je oštrina retorike između Prigožina i ministarstva obrane u leto prerasla u otvorenu pobunu, Putin je konačno stao na stranu svog dugogodišnjeg i dokazano lojalnog ministra obrane i podržao ministarsku uredbu da Vagnerovi borci moraju potpisati ugovore s ministarstvom.

Kiril Šamijev, ruski politolog i saradnik u Evropskom veću za spoljne odnose, rekao je za CNBC da je lojalnost vrlo ključna prednost u autoritarnim okruženjima jer se takvo poverenje razvija tokom godina. A ako osoba dokaže svoje poverenje u ratnom okruženju, to je vrlo važno za autoritarnog vođu.

Prigožin se dogovorio pa poginuo

Prigožin je ovog leta poginuo u avionskoj nesreći, nekoliko meseci nakon što je poveo pobunu protiv ruskog ministarstva obrane i pokušao pohod na Moskvu.

Kad je pobuna zaustavljena, Putin se pojavio na televiziji, obećavši da će kazniti „izdaju iznutra“, rekavši da „nerazumni interesi i osobne ambicije vode izdaji“.

Nakon što su prvobitno postigli dogovor kojim je naizgled dopušteno da Prigožin i Vagnerovi borci budu proterani u Belorusiju, Prigožin i brojni visoki zapovednici Vagnera poginuli su u avionskoj nesreći iznad Rusije u avgustu.

Kremlj je oštro demantovao da je naredio Prigožinovu smrt i rekao da će se provesti istraga o nesreći. Zapadne spekulacije da je Putin naredio Prigožinovu smrt kao osvetu za njegovu pobunu Kremlj je nazvao „apsolutnom laži“.

Prigožin je navodno obećao svoju lojalnost Putinu na sastanku u četiri oka nakon pobune, ali analitičari kažu da je njegova sudbina bila zapečaćena kada je otvoreno izazvao državu i u konačnici samog Putina.

„Mislim da je to bila snažna poruka eliti da Putin ima kontrolu“, primetio je Sergej Medvedev, rekavši da je ruski predsednik pedantno čekao nekoliko meseci pre nego što je izvršio svoju osvetu.

Liku poput Prigožina – koji se smatra anomalijom s obzirom na njegov bliski savez s Putinom te neformalan i neprijateljski odnos s državnim institucijama – neće se više dopustiti da se pojavi, napominju analitičari.

„Prilično sam siguran da Kremlj više nikad neće dopustiti nikome da izgradi vojnu moć kakvu je Prigožin imao, ili društveni, politički i medijski uticaj koji je Prigožin imao“, rekao je Šamijev, prenosi Indeks.