Šta rade plaćenici grupe Vagner u Belorusiji?

Plaćenike ruske grupe Vagner koji se nalaze u Belorusiji posle neuspele pobune u junu 2023. godine, snažno podržavaju beloruske snage bezbednosti i tamošnji propagandisti. Pored zastave Belorusije i zastava beloruskih organa reda, zastava Vagnerovaca često se može videti na televizijskim snimcima sa njihovih zajedničkih vežbi. Zamenik ministra unutrašnjih poslova Nikolaj Karpenkov čak nosi i značku sa Vagnerovim simbolima.

Krajem juna 2023, šef Vagnerove trupe Jevgenij Prigožin, za koga se veruje da je poginuo u avionskoj nesreći, poveo je oružanu pobunu protiv ruskog vojnog vrha. S delom svoje privatne vojske krenuo je na Moskvu, ali je, nakon posredovanja beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka, otkazao marš. Priožinu je tada obećano da neće biti krivično gonjen ako ode u Belorusiju.

Logor Vagnerovih plaćenika u okrugu Osipovič u Belorusiji

Danas u Belorusiji nije ostalo više od hiljadu pripadnika grupe Vagner. Većina i dalje živi u logoru u okrugu Osipovič u Mogiljovskoj oblasti, što je u intervjuu za DW potvrdio Valerij Sačaščik, predstavnik Jedinstvenog prelaznog kabineta beloruske opozicione liderke Svetlane Tihanovske, koja živi u egzilu u Litvaniji.

Prema rečima tog stručnjaka za odbranu i bezbednost, desetine plaćenika „koji traže stabilnost i sigurnost, i koji su spremni da žrtvuju prihode, dobili su beloruske pasoše sa novim imenima i datumima rođenja, i prijavili se u beloruske jedinice. Ali, Sačaščik veruje da Lukašenko „nema ništa posebno da ponudi, ništa čime bi mogao da namami Vagnerove plaćenike“. Beloruske plate znatno su ispod onih na koje su navikli u Rusiji.

Od Belorusije, do Rusije i Afrike

Sačaščik zato pretpostavlja da će još Vagnerovih plaćenika napustiti Belorusiju. „Belorusija je za njih samo privremeno rešenje. Mnogi su potpisali ugovore s raznim službama u Rusiji, a neki su otišli i u Afriku. U Belorusiji više nema toliko plaćenika da bi mogli da utiču na tok događaja u toj zemlji“, rekao je Sačaščik.

Opozicioni političar smatra da je primanjem Vagnerovih trupa Lukašenko samo želeo da se istakne kao „mirotvorac koji je spasao Rusiju“. Ali, od toga on ništa nije dobio – samo su se, smatra, pogoršali odnosi sa šefom ruske države Vladimirom Putinom, koji nije mogao da toleriše da neko pokušava da se pravi jači i pametniji od njega. „Dolazak Vagnerovih plaćenika u Belorusiju izazvao je veliku napetost u društvu i otpor čak i među oružanim snagama“, naglašava Sačaščik.

Što se tiče beloruskih jedinica koje aktivno podržavaju Vagnerove plaćenike, Sačaščik kaže da oni dele njihovu ideologiju „ruskog sveta“. Taj istorijski koncept, prvobitno zasnovan na ideji jezičkog i etničkog jedinstva, postao je deo ideologije Kremlja u deformisanom obliku i iskorišćen je kao izgovor za napad Rusije na Ukrajinu.

„Korisno političko oruđe“

Ekspert Finskog instituta za međunarodne poslove Grigorij Nižnikov ističe da Minsk Vagnerove plaćenike vidi kao „korisno političko oruđe“. Lukašenkov režim bi mogao da ih iskoristi za obuku sopstvenih snaga bezbednosti, ali i kao „faktor zastrašivanja“ u predizbornoj kampanji.

Ali, i Kremlj ima koristi od prisustva plaćenika u Belorusiji. Pošto su skoro sve ruske jedinice koje su tamo stacionirane od kraja 2021. povučene i premeštene na ukrajinski front, Putin se oslanja na Vagnerove plaćenike kao moguće borbene jedinice u hitnim slučajevima.

„Putinu je važno da za svaki slučaj zadrži bar izvesno prisustvo u Belorusiji. Mislim da ga proganja paranoja obojenih revolucija i pomisao da Zapad može da sruši svaku prorusku vladu u regionu“, kaže ekspert. On smatra da su plaćenici „naučili lekcije“ iz leta 2023: jasno im je da ih čeka smrt, ako se ne povinuju naređenjima Kremlja.

U Lukašenkovom interesu

Politikološkinja Roza Turarbekova takođe smatra da Vagnerovi plaćenici koji su ostali u Belorusiji više ne veruju da mogu da „učestvuju u velikoj političkoj igri“. U jednoj su već učestvovali i jedva su preživeli, kaže.

Turarbekova takođe naglašava da Aleksandra Lukašenka interesuje vojno iskustvo tih ljudi, ali pre svega „njihovo iskustvo sa terorom“. Ona veruje da beloruski vladar želi „vojsku i policiju s boljim iskustvom“, jer se plaši ponavljanja masovnih protesta kao posle predsedničkih izbora 2020. koje je lažirao, kaže Turarbekova.

S ideološke tačke gledišta, kako dodaje, Vagnerova trupa služi Lukašenkovom režimu kao kontrast demokratskoj opoziciji, koja je za cilj proglasila pristupanje Belorusije Evropskoj uniji. Turarbekova ukazuje da u Belorusiji ima „otvorenih pristalica ruskog sveta“, uključujući i zamenika ministra unutrašnjih poslova Nikolaja Karpenkova. To su, objašnjava, ljudi koji „razmišljaju o budućnosti nakon Lukašenka i, naravno, budućnosti koja je povezana s Rusijom“.