Šta Rusi misle o ratu u Ukrajini?

Rat Rusije protiv Ukrajinenije samo rat Vladimira Putina. Za tu spoznaju valja velikim delom zahvaliti Levu Gudkovu, naučnom rukovodiocu Centra Levada. To je sada jedini nezavisni institut za istraživanje javnog mnjenja u Rusiji. Od početka rata 24. februara 2022. oko 1.000 saradnika Centra obilazi kuće i stanove širom Rusije i postavlja ljudima pitanja poput ovoga: „Da li Vi lično podržavate delovanje ruske vojske u Ukrajini ili ne?“

Rezultat je iznenađujući. I nakon 20 meseci brutalnih borbi i velikih gubitaka u sopstvenim redovima na to pitanje sa „da“ odgovara 73 odsto Rusa. Pozadina takvih odgovora je kompleksna. Mnogi ljudi verovatno misle da otvoreno odbacivanje „specijalne vojne operacije“, kako se u Rusiji zvanično naziva rat u Ukrajini, može biti kažnjivo. Osim toga, brojni Rusi smatraju da je njihova patriotska obaveza da podržavaju svoje vojnike.

Teško je istraživati zbog represije

Sunčan je dan u centru Moskve. Ljudi šetaju ulicom Nikolskaja, koja je ukrašena cvetnim lukovima. Za to vreme, u svojoj kancelariji sedi Gudkov u košulji i sakou. Tu je više radnih stolova, polica sa knjigama i slike jedrenjaka. Gudkov govori polako i promišljeno. Povremeno ustane i donese odštampane rezultate najnovijeg istraživanja. „Da ne bih nešto pogrešno rekao“, kaže. Sa svojih 76 godina Gudkov bi već odavno mogao da bude penzioner, ali institut Levada je njegovo životno delo.

Godine 2003. Gudkov je, zajedno sa sociologom Jurijem Levadom, koji je u međuvremenu umro, osnovao Centar Levada. Obojica su tada napustili ruski državni institut za istraživanje javnog mnijenja „Vziom“, protestujući na taj način protiv sve jačeg uticaja Kremlja na istraživanja. Danas, dvadeset godina kasnije, nezavisni stručnjaci smatraju da je „Vziom“ kompromitovan, dok Levada uživa ugled i na međunarodnom nivou.

Istina, ima i kritike. U zemlji kao što je Rusija, u kojoj recimo za „diskreditaciju“ sopstvene vojske prete drakonske kazne, gotovo je nemoguće sprovesti nezavisno istraživanje javnog mnjenja, kažu neki. Mnogi Rusi se boje da odgovore iskreno, kaže sociolog Grigorij Judin, jedan od najžešćih kritičara Levade u jednom intervjuu za portal „The Insider“. Uz to, mnogi ljudi koji su se tiho distancirali od političkih događanja kažu da nemaju nikakvo mišljenje. Sve to iskrivljuje rezultate, smatra Judin.

Imperijalistička ideologija i propaganda

Pa ipak, rad Centra Levada mnogi cene, jer on pruža bar malo uvida u raspoloženje jednog društva, koje se zbog nedostatka slobode mišljenja i snažne represije sve više pretvara u neku vrstu „crne kutije“.

Proteklih meseci Gudkov i njegove kolege došli su do niza saznanja – recimo da mnogi Rusi zapravo ne žele rat, ali ga smatraju neizbežnim. Tako na primer više od 70 odsto ispitanika navodi da podržava postupke Rusije u Ukrajini, a istovremeno, u istom ispitivanju, oko 50 odsto se izjašnjava za početak mirovnih pregovora odmah. Osim toga, mnogi kažu da zbog rata osećaju očaj, strah i depresiju.

„To znači da se ovde reprodukuje struktura dvostrukog mišljenja“, kaže Gudkov. „Reč je o različitim nivoima. Jedan je ono što čovek sam doživljava, a drugi je kolektivno opažanje.“ Taj drugi je, kaže naučnik, u Putinovoj Rusiji snažno obeležen imperijalističkom ideologijom i državnom propagandom.

Putina bi poljuljao samo poraz u Ukrajini

Propagandni narativi su mnogim Rusima bliski još iz sovjetskih vremena, kaže Gudkov. Tako se na televiziji stalno govori da je Rusija ugrožena ili da se neprijatelj nalazi na Zapadu. „Ljudi to upijaju još od školskih dana. Za to im nisu potrebni nikakvi dokazi.“ Onaj ko se suprotstavi tim navodnim istinama, brzo počinje da se oseća izopšteno, kaže Gudkov. „Predubeđenje da će se biti izopšte iz zajednice, ljudima uliva strah.“ Na kraju, to je Gudkovljev zaključak, mnogi Rusi podržavaju rat protiv Ukrajine pre svega zbog straha od gubitka kolektivnog identiteta.

Još jedna važna Gudkovljeva teza jeste da bi moć šefa Kremlja Putina bila poljuljana samo kada bi ruske trupe doživele nepopravljiv poraz u Ukrajini. Kad je svoje sunarodnike krajem 1990-ih, malo pre ostavke prvog ruskog predsednika Borisa Jeljcina, Gudkov pitao šta očekuju od sledećeg predsednika, odgovori su, seća se, bili jasni. Zahtevao se izlaz iz ekonomske krize i da Rusija ponovo igra važnu ulogu u svetu.

„To ubeđenje da je Rusija velika država funkcioniše kao neka vrsta kompenzacije za osećaj da je zemlja siromašna, zaostala, nerazvijena i da je bankrotirala“, kaže Gudkov. „Putinov autoritet počiva pre svega na tome da je stvorio snažnu vojnu mašineriju.“

Sve više hapšenja kritičara režima

Dok priča, Gudkov deluje opušteno, ponekad gotovo rezignirano. Ponekad se pritom osmehne, pa se onda opet uozbilji. „Situacija je veoma teška i ona će se još pogoršati, jer je sasvim jasno da se represivna politika pojačava“, kaže on imajući pritom u vidu rad svog Centra koji je Rusija 2016. označila kao „stranog agenta“ i koji zbog te stigmatizacije mora da se bori za poslovne naloge. Osim toga, Gudkov uočava da se hapsi sve više ljudi oko njega, oni koji kritikuju. Ipak, kaže da se ne boji.

A da li je od početka rata bilo rezultata istraživanja koji su ga šokirali? Teško, odgovara Gudkov. Uz jedan izuzetak: odgovori ljudi na pitanje da li osećaju ličnu odgovornost za napade na Ukrajinu. „Samo deset odsto je odgovorilo sa ’da’“, kaže. „Apsolutna većina to pitanje uopšte nije ni razumela.“