Šta rusko povlačenje iz Hersona znači za Putinov rat u Ukrajini?

Kako piše En-Bi-Si njuz, ukrajinski zvaničnici su pozdravili ovu vest pre sa oprezom nego slaveći, upozorivši da ruske snage planiraju da pretvore Herson u “grad smrti” ispunjen minama i bombardovan artiljerijskom vatrom.

Ali, svi znaci ukazuju da se radi o ponižavajućem povlačenju a ne o zamci – rusko ministarstvo odbrane je danas saopštilo da je “preraspoređivanje”, odnosno povlačenje, iz Hersona okončano.

Zapadni zvaničnici i vojni analitičari kažu da to što Ukrajina ponovo preuzima kontrolu nad lučkim gradom predstavlja “odlučujući trenutak”.

Zašto se Rusija povlači?

Analitičari tvrde da je bilo gotovo nemoguće da ruske snage zadrže kontrolu nad gradom.

“S obzirom na činjenicu da Ukrajina ima kontrolu nad glavnim mostovima na reci Dnjepar, bilo bi veoma teško snabdevati oko 3.000 ruskih vojnika, naročito sad kad dolazi zima”, rekao je Rajan Menon, direktor istraživačkog centra Odbrambeni prioriteti sa sedištem u Vašingtonu.

Uprkos tome što je u Ukrajini vladao oprez, glavnokomandujući ukrajinske vojske Valerij Zalužni je u četvrtak rekao da je jasno da je uspeh njegovih trupa primorao Ruse da se povuku pošto su im uništene rute za snabdevanje.

“Neprijatelj nije imao drugog izbora nego da pobegne”, napisao je on na Telegramu.

Analitičari i lokalni zvaničnici koje je postavio Kremlj su već nedeljama unazad tvrdili da je povlačenje neizbežno, a pitanje je zašto je do njega došlo baš sada.

“Mislim da je zanimljivo to što su čekali do posle izbora da donesu tu odluku, za koju smo već neko vreme znali da će morati da se donese”, rekao je američki predsednik Džozef Bajden, dodajući da je to “dokaz činjenice da ruska vojska zaista ima problema”.

Njegovu teoriju je podržao i jedan od glavnih propagandista Kremlja.

Popularni voditelj na ruskoj državnoj televiziji Vladimir Solovojv je izjavio: “Da smo otišli pre 8. novembra, to bi pomoglo demokratama da pobede i bilo bi poklon Bajdenu”.

Šta dalje?

Ukrajinske snage već napreduju u ponovnom osvajanju prethodno okupiranih terotirija.

Analitičari kažu da, bar na kratke staze, povlačenje ima smisla.

“Ruska vojska je postajala sve izolovanija na desnoj obali reke Dnjepar zbog čega im je bilo teško da održe svoje pozicije uprkos pristizanju novomobilisanih vojnika”, rekao je Majkl Horovic, šef obaveštajnog odeljenja u konsultantskoj kompaniji za bezbednost i upravljanje rizicima Le Bek.

“Reka Dnjepar pruža prirodnu barijeru koju je lakše odbraniti. Rusi već nekoliko nedelja rade na postavljanju odbrambenih položaja na drugoj strani reke”, dodaje on.

Ukrajina i dalje ima veliku podršku zapada – koja će verovatno dodatno porasti nakon što su demokrate na međuizborima postigle rezultate bolje od očekivanih – a izgleda da su Putinove opcije ograničene.

“Na vojnom frontu, Rusi se nalaze u situaciji u kojoj Putin nikada nije očekivao da će se naći, i ne mislim da on ima dobar plan ili ideju šta dalje”, kaže Menon.

“Jedina strategija koja preostaje Rusiji jeste da pojača napade na delu fronta koji drži Ukrajina, što je do sada i bio glavni mehanizam Moskve. Rusija se nada da će naneti štetu ukrajinskim civilima pošto nije uspela da porazi ukrajinsku vojsku”, objašnjava Menon.

Šta se o tome misli u Rusiji?

Male su šanse da će ovaj potez biti prihvaćen sa odobravanjem u Rusiji, gde su sve brojnije kritike povodom rata i gde se do nedavno tvrdilo da će se Herson zauvek pridružiti zemlji.

“Biće teško ‘prodati’ ovu odluku kod kuće”, smatra Horovic.

On ističe da je značajno to što povlačenje nije najavio Putin već Surovikn, što je verovatno namerna taktika kako bi predsednik bio zaštićen od kritika.

Mnogi ruski komentatori i propagandisti su rekli da je povlačenje neophodan i realistički korak ka ispunjenju ciljeva “specijalne vojne operacije” i kako bi se izbegao poraz koji bi bio još više ponižavajući.

U svojoj emisiji, Solovjov je sumirao mišljenja mnogih proruskih glasova, uključujući i neke uticajne vojne blogere, opisavši povlačenje kao “hrabru” i “tešku” odluku.

Međutim, ne odobravaju svi ovaj potez.

“Predavanje Hersona je najveći geopolitički poraz Rusije od kolapsa SSSR-a. Političke posledice ovog ogromnog poraza će biti zaista velike”, rekao je Sergej Markov, komentator i bivši Putinov savetnik.

Da li će ovo izmeniti tok rata?

Neki od ranijih uspeha Rusije su sada naizgled žrtvovani zato da bi ona mogla da zadrži onoliko teritorije koliko njena vojska može da zaštiti.

Herson je bio jedini glavni regionalni grad koji je Rusija osvojila i kontrolisala od početka invazije 24. februara.

Njegovo osvajanje je pomoglo da se obezbedi pristup obali i omogućilo Kremlju da napravi kopneni koridor širom juga Ukrajine.

Herson takođe ima ulogu ključne kapije ka Krimskom poluostrvu, koje je Rusija okuparala 2014.

Rusija i dalje drži pod kontrolom veći deo šireg regiona Hersona, za koji je Putin nedavno nezakonito proglasio da ga anektira zajedno sa još tri regiona, ali moraće žestoko da brani svoje nove pozicije kako bi održala ključnu rutu snabdevanja.

“Taktičke prednosti su jasne: kretati se ka linijama koje je lakše odbraniti i izbeći skup poraz”, kaže Horovic.

“Ali, isto tako su jasne i strateške posledice po Rusiju, jer Moskva sve više gubi inicijativu i prednost koja joj je neophodna da dođe do diplomatskog rešenja, što mislim da je poslednja opcija koja je preostala Rusiji da spase svoju ‘specijalnu operaciju’”, zaključuje on.