Šta sa Rusijom?

Po temama koje se najavljuju, odlukama koje se slute i posledicama od kojih se strahuje taj bi samit mogao da bude prelomni, kako tvrdi generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, ili čak istorijski, kako upozoravaju brojni komentatori i na Zapadu i na Istoku.

U centru rasprave na Samitu biće Osnivački akt Rusija – NATO koji su dve strane potpisale 1997. godine. Obe strane jedna drugu optužuju za nepoštovanje tog dokumenta. Ruska strana tvrdi da je uslov za potpisivanje tog akta bilo obavezivanje NATO da neće razmeštati krupne vojne formacije i taktičko atomsko oružje na teritoriji država-novih članica, a NATO optužuje Rusiju da je dovela u pitanje osnovni princip nepovredivosti granica, „duboko uznemirila“ NATO članice na Istoku, kako je juče rekla nemačka kancelarka Angela Merkel, te se ne pridržava dogovorenog u izvođenju sve masovnijih iznenadnih vojnih vežbi.

Komentatori i na Istoku i na Zapadu veruju, i strahuju, da će osnovni principi Osnivačkog akta Rusija – NATO u Varšavi biti redefinisani – otvoreno ili ispotiha. U očekivanju takvog razvoja događaja Rusija je odbila predlog da se zasedanje Saveta Rusija – NATO održi pre varšavskog samita, pa je taj događaj planiran za 13. juli.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je izjavio da se NATO suočava sa iskušenjima i sa Istoka i sa Juga i da mu osnovnu pretnju predstavljaju Rusija i migraciona kriza. Najagilniji zagovornici delovanja NATO izvan okvira Osnivačkog akta potpisanog sa Rusijom su Poljska, samit se zgodno održava baš u toj zemlji, i tri baltičke države – Litvanija, Letonija i Estonija. „Vojske NATO će u Poljskoj posle samita biti više“, rekao je Stoltenberg najavljujući jačanje istočnog krila NATO. Ipak, mnogo toga će zavisiti od definicije toga „više“ i načina na koji će ono biti ostvareno. Namera NATO da u Poljskoj i tri baltičke države uskoro razmesti četiri multinacionalna bataljona već je stara vest, ali koji će format i mandat imati tih 4.000 vojnika definisaće se u Varšavi.

Posle NATO-vežbe „Anakonda“ visoki zvaničnik Alijanse Ben Hodžis je izjavio da je Rusija, ukoliko se na to odluči, do glavnih gradova baltičkih država mogla da stigne za maksimalno 60 sati, dok bi NATO-u „za prebacivanje vojske iz Nemačke u Poljsku trebalo oko nedelju dana“. Naročito oštro na ove vremenske koordinate reagovala je predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte zahtevom da se uvede „vojni Šengen“ , specijalni režim koji bi dopuštao da se izbegnu birokratske procedure i ako je potrebno olakša slanje vojne pomoći NATO u baltičke države.

Veća brzina u raspoređivanju vojnih snaga neće biti dovoljna, rekla je juče pred Bundestagom nemačka kancelarka Angela Merkel i na fonu najavljenog učešća nekoliko stotina nemačkih vojnika u bataljonu namenjenom Litvaniji, zatražila „jače prisustvo na Baltiku i Poljskoj“, pošto se nedavno odlučno složila sa zahtevom Vašingtona da Nemačka poveća svoje vojne izdatke sa sadašnjih 1,2 odsto na 2 odsto BDP, odnosno da ih gotovo duplira.

Ova nemačka odlučnost naročito je obradovala predsednicu Litvanije, koja je ocenila da je došao trenutak za „vodeću ulogu Nemačke u Evropi“, „sa ima više poverenje u sebe, i da prestane da gleda unazad i traga za istorijskim osetljivostima“.

„Ovo je nova era, nova epoha sa novim zadacima za Evropu da sama sebe brani i jedna velika i ekonomski jaka zemlja kao što je nemačka mogla bi da preuzme dodatnu političku i vojnu odgovornost“, rekla je predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte i dodala da su, što se tiče Drugog svetskog rata, za njenu zemlju istorijska iskustva sa Rusijom odlučujuća.

Generalni sekretar NATO Stoltenberg je rekao da će NATO na samitu u Varšavi „ojačati svoje mogućnosti u odvraćanju i odbrani, a takođe povećati napore na širenju stabilnosti izvan svojih granica“, a o „jačanju bezbednosti NATO na istoku i jugu i zaštiti stabilnosti preko novih partnerstava izvan Severnoatlantske alijanse“, govori se i u saopštenju Bele kuće.

Ova opaska prvog čoveka NATO daje uverljivost analizi Alekseja Fenjenka, naučnog saradnika Instituta za probleme međunarodne bezbednosti Ruske akademije nauka koji veruje da će NATO preispitati Osnovni akt Rusija – NATO svakako, možda otvoreno, ali pre koristeći se i oslanjajući na „ključne saveznike van NATO“ ili „status specijalnih partnera“ koji će moći da dobiju NATO naoružanje.

Pored svega napred navedenog, Stoltenberg je zaključio da NATO ne želi konfrontaciju, hladni rat i trku u naoružanju sa Rusijom, a nemačka kancelarka Merkel je pred nemačkim poslanicima ustvrdila da mere „odvraćanja i dijalog čine neraskidivo jedinstvo“, a „princip odvraćanja je duboko defanzivan koncept“.

Najnovija anketa agencije YouGov za DPA pokazala je da 64 odsto Nemaca podržava odbojan stav svog ministra inostranih poslova Franka Valtera Štajnmajera prema „zveckanju oružjem“ na ruskim granicama, a samo devet odsto planove nemačke vlade da poveća vojne izdatke i angažuje Bundesver u Baltiku.

Ukrajina i Gruzija neće u NATO

Samitu će prisustvovati i ukrajinski predsednik Petro Porošenko. Ukrajini će biti dat poseban značaj bilateralnim susretom na nivou šefova država NATO, ali se ne očekuje da ova država u Varšavi napravi značajne korake u pravcu svog punog članstva u Alijansi. Gruzija će dobiti pažnju na nešto nižem nivou, bilateralnim sastankom na nivou ministara država članica NATO.

 

Šta Moskva jedva čeka

U svom nedavnom komentaru, nemački nedeljnik Cajt je ustvrdio da Rusija jedva čeka na oštre odluke iz Varšave, da na njih odgovori napuštanjem sporazuma Regan – Gorbačov iz 1987. godine kojim je zabranjeno posedovanje i testiranje raketa dometa od 500 do 5.000 kilometara. I tada bi nova trka u atomskom naoružavanju mogla da počne, upozorio je list.