„Kraj političke karijere“: Šta Sagovornici Danasa misle o poslednjem govoru Bajdena pred GS UN?

Sagovornici Danasa smatraju da nije bilo mnogo toga novog ili neočekivanog u Bajdenovom govoru.

Svetski lideri su u Njujorku na 79. Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kako bi razgovarali o globalnim pitanjima i istakli prioritete svojih zemalja.

Bajden je govorio o tome kako je video kako se SAD menja i kako su neprijatelji postali saveznici. Ukazao je na odnose između Sjedinjenih Država i Vijetnama, koji su bili u ratu kada je on preuzeo dužnost, ali su sada prijatelji.

Dodao je da je „dobra vest da Putinov rat nije uspeo u svom osnovnom cilju“. Zatim je obećao da će nastaviti da podržava Kijev dok ne postigne „trajan mir“:

„Krenuo je da uništi Ukrajinu, ali Ukrajina je i dalje slobodna. On je zacrtao da oslabi NATO, ali NATO je veći, jači, ujedinjeniji nego ikada ranije, sa dve nove članice, Finskom i Švedskom, ali ne možemo da odustanemo. Svet sada ima drugi izbor da napravi. Hoćemo li održati našu podršku da pomognemo Ukrajini da pobedi u ovom ratu, da očuva svoju slobodu, ili ćemo otići i dozvoliti da se agresija obnovi i nacija uništi. (…) Ne možemo se umoriti. Ne možemo da skrenemo pogled i nećemo odustati od naše podrške Ukrajini, sve dok Ukrajina ne dobije pravedan i trajan mir u Povelji UN“, naglasio je Bajden.

Zatim se prebacio na Bliski istok, gde je pozvao na sporazum o prekidu vatre u ratu u Gazi i oslobađanje talaca uzetih u napadu 7. oktobra.

„Sada je vreme da strane finaliziraju svoje uslove, vrate taoce kućama i olakšaju patnju u Gazi i okončaju ovaj rat“, rekao je Bajden, i potom prešao na eskalirajuća neprijateljstva na Bliskom istoku, osuđujući Hezbolahove raketne napade i pozivajući na diplomatiju.

Bajden je kazao da je Hezbolah ničim izazvan lansirao rakete na Izrael, te da je previše ljudi sa svake strane izraelsko-libanske granice raseljeno

Dodao je da rat punih razmera nije nikome u interesu.

„Čak i ako je situacija eskalirala, diplomatsko rešenje je i dalje moguće. U stvari, ostaje jedini put ka trajnoj bezbednosti koji će omogućiti stanovnicima obe zemlje da se bezbedno vrate svojim domovima i granici. I to je ono na čemu neumorno radimo“, naglasio je američki predsednik.

Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders-a za Danas ističe da u celom govoru Bajdena nema mnogo toga novog ili neočekivanog.

„Podrška Ukrajini u odbrani od Rusije je i do sada bila jasna i nedvosmislena, kao poruka Putinu da ni SAD neće dozvoliti pobedu“, primećuje Miletić.

Što se tiče konkretne podrške, nastavlja naš sagovornik, SAD jesu pružile mnogo i obećavaju nastavak, „ali je moguće uraditi i druge stvari koje su važne sa aspekta ljudskih prava“.

„Na primer, SAD bi mogla sa ratifikuje Rimski statut (koji Rusija i druge velike zemlje nisu) i time pokaže i na drugi način privrženost ljudskim pravima i kažnjivosti“, kaže Miletić.

Miletić podseća da je bivši predsednik SAD Bil Klinton potpisao taj statut, ali da je potpis povučen.

Nažalost, kaže Miletić, Bajden nije pokazao želju za ovakvim iskorakom.

„Što se tiče Bliskog Istoka, očigledno su sukobi i sve što se dešava postali noćna mora za ovu administraciju i ne deluje da će se mnogo toga promeniti u narednim mesecima. Zbog toga smo u govoru čuli već poznate stavove koje SAD ima, pa ne treba biti iznenađen ni oko tog dela“, ukazuje Miletić.

Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, za naš list nagrašava da je Bajden u obraćanju Generalnoj skupštini UN dao značaj svom odlasku i kraju političke karijere koja traje više od pet decenija.

„Dosta elemenata u govoru mu je bio osvrt na istorijske trenutke važne za Ameriku poput završetka Hladnog rata, rata u Vijetnamu i pogotovo na važnost izgradnje prijateljstva sa Vijetnamom posle sukoba“, ukazuje Milić.

Pored toga, nastavlja naš sagovornik, Bajden je naglasio izazove sa kojima se svet suočava danas, uključujući ratove u Ukrajini i Gazi, terorizam i klimatske promene, ali je izrazio i optimizam.

„Bajden je ukazao na važnost međunarodne saradnje u suočavanju sa aktuelnim krizama, kao što su rat u Ukrajini i nasilje u Gazi. U govoru je oko Ukrajine pozvao na pomoć ovoj državi u borbi protiv ruske agresije, dok je oko Gaze bio rezervisaniji sa temom zaštite njihovih života i u Izraelu i u Gazi, dok je osuđen najviše Hamas“, kaže Milić.