„Šta sam naučio od Kamale Haris na večeri 2013.“: Pisac i novinar o susretu sa aktuelnom kandidatkinjom za predsednicu SAD

Pogledao sam naziv mesta i pročitao „Kamala Haris“, što mi ništa nije značilo, i počeo da razgovaram sa tadašnjom izvršnom direktorkom Yahoo!, Marisom Majer.

Onda je državna tužiteljka države Kalifornije sela na svoje mesto pored mene i ozračila sto osmehom koji razbesni Donalda Trampa, verovatno zato što je prirodan kao i njegovo mrštenje.

Ako je tada buduća senatorka, potpredsednica i sada predsednička kandidatkinja bila razočarana svojim mestom pored najmanje moćne osobe u toj prostoriji, imala je milost da to ne pokaže, piše Henri Porter, pisac i novinar specijalizovan za slobodu i građanska prava, u analizi za Gardijan.

Ostatak stola sastojao se od tri poznata moćna para i jednog nemirnog milijardera, tako da smo Kamala i ja, iako nismo baš u paru, bili skupa naredna tri sata.

Objasnio sam joj da sam se prethodne večeri Oskara, kao urednik Vanity Fair-a u Velikoj Britaniji, našao na žurci oldtajmera – vođe benda Artija Šoa, muzičkog mogula Ahmeta Erteguna, Tonija Kertisa i kraljice starog društva Betsi Blumingdejl.

„Da li vam ikada bude neprijatno?“ Ne, odgovorio sam, sve što radite jeste da pitate ljude o njima samima, što sam i nastavio da radim.

Čuo sam za njenu majku naučnicu i oca profesora i njen uspon iz kancelarije okružnog tužioca u San Francisku, koji je preuzela sa 39 godina, do najvišeg američkog pravnog posla kada je imala 46 godina.

Imala je 48 godina kada smo se upoznali – neposredno pre nego što je započela vezu sa Dagom Emhofom – i u narednih 11 godina ona će dospeti do Senata, boriti se za nominaciju demokrata 2019. i služiti kao potpredsednica od 2021.

Njene sposobnosti i ambicije su opipljive, ali, jedan na jedan, ona je dobro društvo i odličan slušalac.

Na neki način je skromna, svilenkasto pametna i poverljiva. Sećam se da sam joj govorio o dva slučaja za klevetu koje su protiv časopisa pokrenuli Roman Polanski i šef Harodsa Mohamed al Fajed. Obojica su zlostavljali žene.

To nije bilo pitanje u slučaju Polanski, ali Fajed je bio serijski predator ženskog osoblja u Harodsu i njegovom domu.

Postavljala je pronicljiva pitanja o britanskim zakonima o kleveti i šokantnim dokazima protiv Fajeda koje smo ja i pravni tim skupili pre nego što je on odustao 1997.

Niste mogli sumnjati u njenu ozbiljnost ili oštrinu.

Da li sam tada osećao da sam sa budućom predsedničkom kandidatkinjom? Ne. Da li sam uočio političkog genija Tonija Blera, Bila Klintona ili Baraka Obamu? Njihova energija i sposobnost komunikatora?

Apsolutno ne. Ali možda je poenta ženskih lidera kao što su, recimo, Nensi Pelosi, Angela Merkel i do nedavno premijerka Estonije, Kaja Kalas, da se dižu sa mnogo manje buke.

Paralizovani glamur onih večera za Oskara, kada gosti moraju da pogledaju nominacije, filmske snimke, nagrade i govore za oko 25 kategorija, može biti iskušenje.

Veče se ipak malo oteglo i naš sto je osetio potrebu da začinimo stvari tako što je svaki gost stavio 100 dolara u činiju kladeći se na pobednika označavanjem nominovanih na ponuđenim kartama.

Za mene i Kamalu – koja je bila na platnom spiksu javnog službenika, ne zaboravite – 900 dolara je vredelo imati i svakako sam se koncentrisao.

Otprilike na polovini ceremonije, pomislio sam da sam video milijardera kako kuca imena nakon što su nagrade objavljene i spomenuo moju sumnju Kamali.

Ustala je, razgovarala sa nekolicinom ljudi koje je poznavala po prostoriji, a zatim se vratila na sledeću prezentaciju i lebdela iza milijardera da vidi šta se dešava ispod stola.

Kada se vratila na moju stranu, rekla je da ne može biti sigurna, ali je usmerila nekoliko oštrih pitanja u njegovom pravcu i karta je bila stavljena na sto da je svi vidimo, u kom trenutku je izgledalo da je izgubio interesovanje.

Ostao sam impresioniran njenim izuzetnim usponom. Ne mogu da kažem da li će biti dobar kandidat, iako je dobro počela – ili, ako pobedi, dobar predsednik – ali mogu da kažem da je veoma inteligentna i pristojno, promišljeno i moderno ljudsko biće – zapravo, polarna suprotnost inkubu koji se nastanio u američkom javnom životu u obliku Donalda Trampa.