Šta se dešava ako se zaustavi dotok gasa iz Rusije u Nemačku?

Radovi na održavanju gasovoda, koji dovodi ruski gas direktno u Nemačku, počeli su 11. jula, ali Berlin uzima u obzir mogućnost da Kremlj preko prirodnog gasa vrši politički pritisak na Zapad, što Moskva negira.

Ovo su neki od rizika u slučaju da period obustave dostave potraje duže ili se gasovod otvori sa smanjenim dotokom prirodnog gasa, piše RSE.

Zašto je Severni tok 1 od krucijalne važnosti?

Severni tok 1 je najveći gasovod iz Rusije za Nemačku koji dovodi 55 milijardi kubnih metara plina godišnje. Nemačka je potrošila 100 milijardi kubnih metara gasa prošle godine.

Tranzit ruskog gasa kroz Poljsku je prestao ove godine, a dovod preko Ukrajine je smanjen zbog rata.

Polovina nemačkih domaćinstava greje se na gas, naročito od oktobra do marta i u slučaju da se Severni tok 1 ne otvori nakon remonta odgodio bi planove za punjenje skladišta gasa pre zime.

Skladišta bi u teoriji mogla da zadovolje nacionalne potrebe dva do mesec i po dana, ali su samo 64,6 odsto popunjene, u poređenju s ciljem da do 1. oktobra budu puno 80 odsto kapaciteta.

U međuvremenu, alternativna tržišta gasa su skučena u celom svetu, a cene su skočile od prošle godine kako raste potražnja nakon pandemije.

Kako i gde bi Nemačka ograničila gas za potrošače?

Ako Nemačka pređe u fazu vanrednog stanja plana koji ima tri nivoa eskalacije, Bundesnetzagentur, mrežni regulator bi imao zadatak da se gas ravnomerno distribuira.

Ova faza bila bi izazvana izuzetno velikom potražnjom za gasom ili značajnim poremećajima u dostavi, na primer u slučaju da Severni tok 1 ostane zatvoren.

Nemačka je na nivou dva od 23. juna kada je nivo dostave preko Severnog toka 1 pao na 40 odsto kapaciteta.

Koji sektori su u najvećem riziku?

Hemijska industrija, železare, proizvođači stakla i papira su najveći nemački potrošači gasa, ali efekti bi se proširili i na proizvodnju hrane i porcelana.

Aluminijumska industrija sa profitom od 22 milijarde eura i 60.000 zaposlenih se oslanja na gas za topljenje i recikliranje.

U industriji papira, koja ima zaradu od 15,5 milijardi eura i 40.000 zaposlenih, operateri kažu da su papir i karton ključni za hranu, medicinske i higijenske artikle.

Šta rade kompanije?

Najveći nemački uvoznik gasa Uniper je zatražio pomoć od države za koju je politički izvor za Rojters rekao da iznosi devet milijardi eura, a i druga komunalna preduzeća mogla bi da se suoče sa sličnim problemima.

Vodeći proizvođač čelika Thyssenkrupp izrađuje planove za prekid dostave, prema navodima njihovog portparola, jer korišćenje nafte ili uglja umesto plina nije moguće. Ako određene minimalne isporuke budu uskraćene, fabrike Thyssenkruppa će možda morati da se zatvori i moguća su tehnička oštećenja agregata.

Smanjenje dostave gasa fabrikama aluminijuma za 30 odsto značilo bi da polovina njih bude u stanju mirovanja, navela je grupa Aluminium Deutschland.

Gigant hemijske industrije BASF treba da održava dostavu gasa na oko 50 odsto svojih maksimalnih potreba a zaustavljanje dotoka iz Rusije bi značilo da kompanija mora da aktivira plan za vanredne situacije.

Vodeće kompanije u papirnoj industriji su Stora Enso, UPM i Mitsubishi Hitec Paper Europe.

Šta bi se moglo desiti ekonomiji?

U najtmurnijem predviđanju do sada, bavarska industrijska grupa vbw je rekla da bi zemlja mogla da izgubi 12,7 odsto operativnosti ekonomije u drugoj polovini 2022. u slučaju da se potpuno zaustavi dotok ruskog gasa.

Kakvi su socijalno-politički rizici?

Socijalni sukob oko gasa mogao bi da da vetar u leđa populistima na krajnjoj desnoj i krajnjoj levoj strani političkog spektra, potencijalno nagrizajući racionalni diskurs o tome kako ići dalje.

Berlin je odobrio zakon koji ostavlja otvorenu mogućnost direktnog prenosa vrtoglavo visokih cena ili alternativnog pokušaja generalne raspodele korisnicima.

Izvor: RSE