Nestašice mleka, lekova, struje, goriva…: Šta se dešava na Kubi?

Ekonomija i stanovništvo

Posledice toga osetilo je i stanovništvo i ekonomija.

Isključenja struje, iako prisutna godinama unazad na Kubi, poslednjih meseci su se pogoršala zbog nedostatka goriva.

Telefonska anketa u pet od 14 pokrajina pokazala je da stanovnici svakodnevno trpe od šest do 12 sati isključenja struje, preneli su strani mediji.

Jurkina Grasial, državna službenica u najistočnijoj pokrajini Gvantanamo, rekla je telefonom da „struje nema dva puta dnevno po četiri sata i da je nepodnošljivo zbog vrućine“.

U pokrajini Pinar del Rio, vlasnik restorana Džejmi Kariljo rekao je da su bez struje i do osam sati dnevno.

„Zbog nestanka struje pati naš svakodnevni posao“, rekao je.

„Na primer, tečnosti i meso odmrzavaju se u zamrzivačima“, objasnio je, prenosi Indeks.

Kuba koja je zavisna o uvozu, potonula je u sve dublju ekonomsku krizu u kojoj je bruto domaći proizvod pao za 10 odsto od 2019.

Kuba za svoje ekonomske teškoće krivi pandemiju kovida 19 i pooštrene američke sankcije u mandatu Donalda Trampa, a stanje je pogoršano slabim naporima da se restrukturira centralizovana ekonomija kojim dominira država.

Ministar energetike i rudarstva Vinsent de la O’Levi rekao je da je era gašenja javne rasvete jedna od mnogih koje uključuju zatvaranje hiljada državnih službi i preusmeravanje proizvodnje, kako bi se smanjile restrikcije struje koje potresaju zemlju.

Početkom januara vlada je objavila da će cene goriva biti pet puta veće, odnosno, da će od februara cena jednog litra benzina porasti sa 25 pezosa (0.2 američka dolara) na 132 pezosa, prenosi BBC na srpskom.

Slično će se desiti i sa cenama dizela i drugih tipova goriva, rekao je ministar finansija Vladimir Regeiro.

On je objavio i povećanje cena struje od 25 odsto za najveći broj korisnika u stambenim zonama, kao i porast cene prirodnog gasa.

Vlada će otvoriti i novih 29 benzinskih stanica na kojima će se gorivo plaćati isključivo u američkim dolarima, kako bi se prikupila dovoljna količina dolara za kupovinu goriva na međunarodnom tržištu, ističe Regeiro.

„Cilj ovih mera je oživljavanje naše ekonomije“, rekao je on.

Ministar ekonomije Alehandro Gil rekao je u decembru prošle godine da komunistička vlada Kube više ne može da prodaje gorivo po subvencionisanim cenama, za koje je naglasio da su „najmanje na svetu“.

Povećanje cena goriva je samo dodatak galopirajućoj inflaciji, usled koje rastu cene osnovnih namirnica, dok plate radnika stagniraju, što već izazovno preživljavanje na Kubi čini još težim.

Nestašica mleka, lekova…

Kako je preneo portal gledaj.rs, vlasti na Kubi su nedavno prvi put ikada zatražile pomoć od Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija (WFP) zbog nestašice hrane.

WFP je saopštio da su primili zvaničan zahtev kubanske vlade za pomoć u obezbeđivanju mesečne isporuke od jednog kilograma mleka u prahu deci mlađoj od sedam godina.

Osim nestašice mleka i goriva, zalihe lekova su takođe na izmaku.

WFP je ranije rekao da je već počeo sa isporukama mleka u prahu toj ostrvskoj zemlji.

Nestašica mleka se od tada pogoršala, a ministarka unutrašnjih poslova Betsi Dijaz upozorila je ranije ovog meseca da su isporuke za decu uzrasta od šest meseci do dve godine odložene.

Mleko u prahu i druge osnovne životne namirnice se obezbeđuju Kubancima po subvencionisanim cenama kroz racionisanje, ali kašnjenja i nedostatak zaliha su uobičajeni, posebno u vremenima ekonomskih poteškoća.

Sistem je uspostavljen 1962. godine od strane tadašnjeg kubanskog lidera Fidela Kastra nakon američkih sankcija Kubi koje su još uvek na snazi i koje su su samo povećale nestašice dobara.