„Znali smo da Marin Le Pen laže“: Šta se dešava u Francuskoj pred drugi krug parlamentarnih izbora?

„Možemo da izbegnemo apsolutnu većinu za krajnju desnicu“, rekao je Gabrijel Atal dodajući da je 90 odsto kandidata iz centrističkog tabora predsednika Emanuela Makrona ako su bili treći povuklo iz trke u korust drugog kandidata.

Nacionalni skup i njen potencijalni budući premijer, 28-godišnji Žordan Bardela, završili su udobno prvi na prošlonedeljnim izborima u prvom krugu sa 33 odsto glasova, a slede levičarski savez Novi narodni front (NFP) sa 28 odsto i predsednikov savez Zajedno savez sa 20 odsto.

Istorijski visoka izlaznost dramatično je povećala broj takmičenja u drugom krugu sa tri kandidata na više od 300, povećavajući time šanse da antiimigrantske stranke obezbede 289 mesta neophodnih za apsolutnu većinu.

Iako su precizne projekcije nezahvalne i neprecizne pre nego što se sazna oblik takmičenja u svakoj izbornoj jedinici, početne procene anketara sugerišu da bi stranka Marin Le Pen mogla da osvoji čak 300 poslanika.

Veliki broj odustajanja od drugog kruga čini to manje verovatnim, a jedna anketa objavljena u sredu predviđa da će Nacionalni skup u nedelju pasti ispod većine – između 190 i 220 mesta.

Anketa Haris Interaktiv predviđa levičarskom savezu drugo mesto sa 159-183 mesta, a Makronov centristički tabor na trećem sa 110-135.

Atal je rekao da su centristički kandidati bili u pravu što su se povukli čak i u korist rivala iz radikalno-levice France Unbowed (LFI), koja je deo levičarskog saveza NFP. „Ni LFI ni NFP ne mogu osvojiti apsolutnu većinu“, rekao je on. „Nacionlni skup može“.

On je dodao: „Ono što je u pitanju je da se učini sve da ekstremna desnica nema apsolutnu većinu. Nije lepo da neki Francuzi moraju da blokiraju glasajući na način na koji nisu želeli. Kažem da je naša odgovornost da ovo uradimo.“

Prema Le Mondu, 221 kandidat, uključujući 132 iz NFP-a i 83 iz Makronovog tabora i njegovih saveznika, povukao se iz potencijalnog drugog kruga do utorka uveče.

„Republikanski front“, čiji je cilj da isključi krajnju desnicu sa vlasti, dugo je bio karakteristika francuske politike, ali je pokazao znake raspadanja na nedavnim izborima jer su birači umorni od toga da moraju da glasaju protiv kandidata koji im se ne sviđaju, a ne za one koje podržavaju.

Ovog puta nema garancije da će birači pristalice političkog centra biti spremni da glasaju za kandidate krajnje levičarske LFI, ili da će levičarski birači, ljuti na Makrona, rado da glasaju za kandidate iz njegovog tabora.

Bivši premijer Eduar Filip pozvao je u sredu na formalniju širu koaliciju. On je rekao da bi takav savez mogao da ide od „konzervativne desnice do socijaldemokrata“, ali da bi isključio krajnju levicu, rekavši da „ne može biti razgovora o koaliciji sa LFI“.

Mnogi centristi tvrde da radikalno-levica stranka, koja veruje da tradicionalne stranke više ne služe demokratiji, ne deli „republikanske vrednosti“.

Le Penova je u utorak rekla da bi mogla da pokuša da formira desničarsku koaliciju sa poslanicima drugih partija ako njena stranka ne dobije apsolutnu većinu.

Bardela je ranije rekao da će formirati vladu samo samo ako budu imali apsolutnu većinu.

Le Penova je stava da će njena stranka tražiti da formira vladu sa „na primer, 270 poslanika“, što bi zahtevalo da pronađe podršku od još 19 da bi vladali.

Iako Nacionalni front već podržava desetine kandidata disidenta iz podeljene stranke desnog centra Les Republicains, međutim, većina analitičara veruje da će stranka krajnje desnice imati poteškoća da regrutuje više od šačice pristalica u parlamentu.

Portparol vlade, Prisil Tevenot, odbacila je u sredu tvrdnje Le Penove o „administrativnom državnom udaru“ od strane Makrona nakon što je predsednik između dva kruga glasanja izvršio više imenovanja u javnom sektoru.

„Znali smo da Marin Le Pen laže, a sada znamo da i ona manipuliše informacijama“, rekla je Teveno posle sastanka vlade.

Ona je rekla da je sličan broj nominacija obavljen svake nedelje i da su one bile „potpuno rutinske” i „ništa konkretno”.

Analitičari kažu da je najverovatniji ishod glasanja u drugom krugu parlament u kojem nijedna stranka nema većinu što bi moglo da dovede do višemesečne političke paralize. Haos takođe rizikuje da naruši međunarodni kredibilitet Makrona, koji nije govorio u javnosti od prošle nedelje.