Šta se dešava u Gruziji?

U februaru ove godine u gruzijski parlament su na glasanje podneta dva zakona: Zakon o registraciji stranih agenata i Zakon o transparentnosti stranog uticaja. Oba zakona inicirali su predstavnici stranke Snaga naroda (SN), koja je do prošle godine bila deo partije Gruzijski san (GS), koja je vladajuća partija.

GS je inače proevropska stranka, a kao posmatrač su deo Partije evropskih socijalista (PES), grupe evropskih partija čiji je član i SDP iz Hrvatske. Dakle, nominalno, to je partija levog centra.

Prvi zakon koji je stavljen na red omogućava davanje statusa „stranog agenta” medijima, nevladinim organizacijama (NVO), ali i pravnim i fizičkim licima. Ideja je da se svi mediji, nevladine organizacije i lica sa najmanje 20 odsto finansiranja iz inostranih izvora registruju kao „agenti pod stranim uticajem“ u registar Ministarstva pravde.

Ukoliko odbiju, po Zakonu, „strani agenti” bi bili kažnjeni novčano, a pominje se čak i zatvorska kazna do pet godina. Na kraju je razmatran samo Zakon o transparentnosti stranog uticaja po kome se samo pravno lice može proglasiti „agentom stranog uticaja”, a krivična odgovornost u slučaju kršenja zakona nije predviđena.

Kritika Zapada

Gruzijski parlament je 7. marta usvojio Zakon o transparentnosti stranog uticaja (otuda i ostali pomenuti), što je otvorilo vrata protestima.
Zakon su kritikovale nevladine organizacije i mediji koji dobijaju sredstva iz raznih zapadnih zemalja. Takođe, Human Rights Watch i Amnesti International su kritikovali ovaj zakon.

„Predlog zakona o ‘stranom agentu’ ima za cilj da marginalizuje i diskredituje nezavisne grupe i medije koje finansiraju iz inostranstva i koji služe širem javnom interesu u Gruziji,“ rekao je Hju Vilijamson, direktor za Evropu i centralnu Aziju u Human Rights Watch-u.

„Oni jasno imaju za cilj da ograniče kritične grupe i ključne medije, krše međunarodne obaveze Gruzije i imali bi ozbiljan efekat odvraćanja na grupe i pojedince koji rade na zaštiti ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

Pored toga, predstavnici 63 gruzijska medija potpisali su zajedničku izjavu kojom odbijaju da budu upisani u registar stranih agenata zbog „vređanja njihovog profesionalnog dostojanstva”.

Protiv ovog zakona izjasnili su se i neki zapadni političari. Portparol Stejt departmenta Ned Prajs nazvao je to „mešanjem u univerzalna ljudska prava“ i da bi usvajanje zakona moglo da ugrozi partnerstvo SAD sa Gruzijom. Ambasada SAD u Gruziji je pomenula „ruski trag” u tom zakonu i nazvala donošenje zakona „crnim danom za gruzijsku demokratiju”.

Obrazloženje

Iz Snage naroda ističu da je cilj njihovog predloga bio isključivo informisanje javnosti, a ne ograničavanje aktivnosti nevladinih organizacija i medija. Prema njihovim izjavama, želeli su da obezbede transparentnost stranog uticaja u zemlji. Osim toga, tvrde da su prilikom izrade predloga zakona koristili iskustvo SAD.

Sa takvom ocenom se nije složio američki Stejt department, a pomenuti Ned Prajs je naveo da je predlog „zasnovan na ruskom ili mađarskom, a ne američkom zakonu”.

U odgovoru na kritike Stejt departmenta, stranka Snaga naroda je primetila da američki i ruski zakoni koriste termin „strani agent“, dok bi u gruzijskoj verziji koristio blaži izraz „agent stranog uticaja“.

Takođe, napomenuto je da bi, za razliku od američkog, gruzijski zakon zahtevao „minimalni standard transparentnosti” i obavezao „agente stranog uticaja” samo da podnose godišnje finansijske izveštaje.

Naglašeno je i da, za razliku od američke verzije zakona, prema gruzijskoj, nije predviđena krivična odgovornost za prekršioca, iako je takva verzija zakona postojala u početku.

Vladajuća partija Gruzijski san takođe ne vidi „ruski trag“ u inicijativi koju je pokrenula Narodna moć. Vladajuća stranka je podržala predlog i zatražila da se dokument pošalje na ispitivanje Venecijanskoj komisiji.

Generalni sekretar vladajuće partije i gradonačelnik Tbilisija i bivši fudbaler Kaha Kaladze uveren je da ovi predlozi nemaju veze sa Rusijom.

„Niko ne objašnjava zašto je zakon ruski, po čemu se razlikuje od, na primer, američkog? Zašto ovaj zakon može da funkcioniše u SAD, a ne u Gruziji? Zašto je loš? Ja lično ne mogu da razumem ove argumente“, rekao je.

Protesti

Bez obzira na objašnjenja koja su stigla iz vlasti, veliki broj medija i nevladinih organizacija je najavio proteste. Zakon su nazvali „antiustavnim“ i „antidemokratskim“.

Demonstranti su se pozvali na dve tačke preporuke Evropske komisije za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, prema kojima se Gruzija obavezuje da će „aktivnije nastojati da obezbedi slobodno, profesionalno, pluralističko i nezavisno medijsko okruženje” i da obezbedi „uključivanje civilnog društva u procese odlučivanja na svim nivoima“.

Debata o nacrtu zakona počela je 2. marta u Tbilisiju. Protest održan kod zgrade parlamenta bio je toliko glasan da su saslušanja odbora u parlamentu počela tek iz drugog pokušaja.

Poslanici su se međusobno vređali, a u jednom trenutku došlo je i do fizičkog obračuna. Nakon toga je morala da reaguje i služba bezbednosti, koja je nasilno izbacila predstavnike opozicije, nakon čega su predstavnici opozicije najavili protest iste večeri.

Tokom protesta te večeri došlo je do još jednog sukoba, ovoga puta između demonstranata i policije, koji se završio tako što je policija privela 36 osoba.

Predsednica

Poslednjeg dana februara javila se i predsednica Gruzije Salome Zurabišvili, koja je jasno rekla da ne podržava predlog zakona o „stranim agentima”. Prema njenim rečima, zakon je osmišljen da „Gruziju otuđi od Evrope“.

Predsednica se oglasila i na dan kada su protesti počeli. Ona je podsetila na značaj ulaska Gruzije u EU i NATO. „Puna integracija u EU i NATO je cilj koji je proklamovan u Ustavu Gruzije“, rekao je predsednik.

Ona je rekla i: „Moraju se proglasiti neustavnim i zabraniti postupci svih onih političkih partija koje su protiv principa Ustava, puta koji su izabrali naša država i naš narod.

Brisel

Brisel se saglasio sa ocenom da usvajanjem ovakvih i takvih zakona Gruzija automatski odbija da ispuni uslove za dobijanje statusa kandidata za EU. Nacrt zakona posebno je kritikovao visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel.

„Nacrt zakona koji je Narodna vlast predstavila parlamentu je razlog za zabrinutost. Stvaranje i održavanje povoljnog okruženja za civilno društvo i osiguranje slobode medija su srž demokratije.“

Usvojen predlog

Uprkos velikom pritisku Zapada i protestima unutar zemlje, Odbor za pravna pitanja gruzijskog parlamenta nastavio je da razmatra predlog zakona, dok su građanski aktivisti, predstavnici medija i nevladinih organizacija protestovali ispred zgrade parlamenta. Učesnici protesta razvili su zastave Gruzije i EU.

Narednog dana, 7. marta, parlament je usvojio predlog zakona u prvom čitanju. Tada se, prema dostupnim podacima, okupilo oko 10 hiljada demonstranata. Uporedo sa dolaskom demonstranata, pred zgradu parlamenta počele su da pristižu i specijalne policijske snage.

Zakon ipak povučen

Kontroverzni zakon je 9. marta ipak povučen. Saopštenje je stiglo iz vladajuće stranke. „Moramo voditi računa o miru i ekonomskom razvoju naše zemlje, kao i o napretku Gruzije na putu evropskih integracija.

Zato je potrebno energiju svakog našeg građanina potrošiti ne na konfrontaciju, već na razvoj zemlje u pravom smeru. S obzirom na sve navedeno, kao vlast koja je odgovorna za svakog člana društva, odlučili smo da bespogovorno povučemo predlog zakona koji smo podržali“, navodi se u saopštenju.

Protesti se nastavljaju

Ipak, bez obzira na ispunjenje zahteva demonstranata i povlačenje zakona, demonstranti su nastavili da protestuju. Više od 10.000 demonstranata sada traži raspuštanje parlamenta i nove izbore, a jedna grupa demonstranata zapalila je rusku zastavu.

Epilog

Događaji u Tbilisiju deo su standardne domaće političke pozadine. Slični protesti održani su u Gruziji 2020. godine kada je policija koristila vodene topove da rastera demonstrante koji nisu priznali rezultate izbora i 2021. kada su se sukobili protivnici i pristalice bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija.

Takođe, nemoguće je ne povezati situaciju u Gruziji sa ratom u Ukrajini. Gruzija, iako deset puta manja od Ukrajine, deli sličnu sudbinu kao Ukrajina. U Gruziji postoje dva regiona (Abhazija i Južna Osetija) koji ne priznaju vlast u Tbilisiju i koji su proglasili nezavisnost od Gruzije.

Slično Ukrajini, i Gruzija je 2008. godine pretrpela rusku agresiju, koja je relativno brzo okončana, a u kojoj su pomenuti regioni praktično odvojeni od Gruzije. U globalnoj političkoj slici, za Rusiju je odvajanje ovih regiona od Gruzije bila svojevrsna garancija da Gruzija zbog nerešenih teritorijalnih pitanja neće moći da pristupi zapadnim organizacijama.

Složena politička situacija u zemlji dovela je Gruziju u poziciju da će svaki korak koji nije u skladu sa zapadnom politikom u zemlji izazvati haos i nemire. Ovo je posebno pojačano kada je fokus Rusije u potpunosti na Ukrajini i kada Rusiji nije nimalo lako da zadrži svoj uticaj u zemljama u kojima je važan faktor, piše Indeks.