EPA-EFE/Aldair MejíaOtkako je bivši predsednik Pedro Kastiljo svrgnut prošle nedelje, širom zemlje su izbili protesti, a demonstranti su blokirali puteve i zaustavljali aerodrom u drugom po veličini gradu u Peruu Arekipi.
Kako piše Gardijan, avio-kompanije su otkazale letove i za Kusko, prestonicu turizma Perua.
Vlada je u sredu proglasila 30-dnevno vanredno stanje, suspendujući pravo na okupljanje i slobodno kretanje.
Protesti su izbili nakon što je predsednik Pedro Kastiljo svrgnut prošle nedelje kada je pokušao da privremeno suspenduje parlament.
Demonstracije su izbile tokom vikenda u siromašnim oblastima u južnom Peruu i sada su se proširile na sever i istok zemlje usred široko rasprostranjenog vandalizma i pljačke, u kojima su zapaljene policijske stanice, regionalna tužilaštva i poreske službe.
Najmanje sedam demonstranata (od kojih pet tinejdžera) umrlo je od prostrelnih rana u sukobima sa policijom, od kojih šest u južnom gradu Andahuailas, koji je postao središte protesta.
Kako je svo počelo?
Kastiljo je bio primoran da napusti parlament nakon što je pokušao da ga privremeno suspenduje u pokušaju da izbegne opoziv zbog „moralne nesposobnosti“ – optužbe koja proističe iz višestrukih optužbi za korupciju.
On je najavio da će vladati dekretom po vanrednim ovlašćenjima i pozvao na nove parlamentarne izbore.
Ali za nekoliko sati, Kastiljev ilegalni pokušaj da preuzme državu je propao.
Njegovi najbolji ministri su ga odmah napustili, osudivši njegov državni udar.
Kastiljo je pokušao da zatraži azil u meksičkoj ambasadi, ali je njegov vozač je skrenuo automobil u policijsku stanicu, gde je priveden i kasnije optužen za „pobunu”.
U međuvremenu, Kongres je preskočio debatu i glasao velikom većinom za njegovu smenu.
Potpredsednica Dina Boluarte, položila je zakletvu kao njegova zamena, dok je svrgnuti vođa prebačen u zatvor Barbadillo u policijskoj bazi na periferiji Lime.
U tom zatvoru je još jednog bivši predsednik i pučista, 84-godišnjaka, Alberto Fujimori.
Da li je to bio državni udar?
Mnogi Peruanci opisali su Kastiljov potez kao pokušaj “samodržavnog udara”.
Fujimori je 1992. dao slično obećanje da će „privremeno raspustiti kongres“ i komora je odmah bila opkoljena tenkovima pošto je preuzeo apsolutnu vlast.
Nastavio je sa hapšenjem novinara i opozicionih lidera, cenzurisanih novina i televizijskih stanica, započevši autokratski režim koji će trajati skoro deceniju.
Kastiljo je kopirao istu frazu, ali je njegov samodržavni udar, za poređenje, bio farsa, što je navelo političkog analitičara Ivana Lanegru da prokomentariše: ”Pedro Kastiljo je bio diktator samo dva sata“.
Za mnoge je to bio prikladan kraj katastrofalnog 17-mesečnog mandata.
Ustavni eksperti kažu da je Kastiljeva najava bila nezakonito otimanje vlasti, ali su vlade Argentine, Bolivije, Kolumbije i Meksika odbile da priznaju Boluartea kao legitimnu šeficu države.
Zašto su ljudi tako ljuti?
Kastiljev sopstveni pokušaj da preuzme vlast nije učinio ništa da umanji bes zbog njegovog svrgavanja, posebno u uporištima u ruralnim Andima i siromašnijim četvrtima u prestonici.
Njegove pristalice optužuju omraženi kongres da je izvršio državni udar protiv njihovog vođe, sina nepismenih seljaka, i prvog člana siromašne ruralne sirotinje u zemlji koji je postao predsednik.
Šta će se dalje dešavati?
Protesti bi na kraju mogli da utihnu, kako resursi ponestaju. Božićni praznici se približavaju i blokade na putevima podižu već naduvane cene osnovnih dobara kao što su pirinač, ulje za jelo i pšenica.
Ali fundamentalni problemi koji izazivaju nemire neće nestati – ostaje ogromna jaz između moćne prestonice Lime i većeg dela ostatka zemlje koji se poistovetio sa Kastiljom i oseća se zanemarenim od strane njegovih institucija i, pre svega, veoma nepopularne kongres, koji se u velikoj meri posmatra kao zmijsko gnezdo korumpiranih lobija i stečenih interesa.
Boluarte je možda izabrala neke kompetentne ministre, ali politička kriza je daleko prevazišla izazove svakodnevnog upravljanja.
Analitičari već dugo govore o peruanskom paradoksu – koegzistenciji političke nestabilnosti i ekonomske stabilnosti, ali to može postati stvar prošlosti.
Slomljeni politički sistem Perua će neizbežno smanjiti strane investicije (na koje se ekonomija u velikoj meri oslanja) a situacija bi mogla da se još pogorša.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
