Šta se događalo pre avgusta 1995. godine?

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da je dolazak potpredsednika vlade Borisa Miloševića iz Samostalne demokratske srpske stranke u Knin na proslavu „Oluje“ „vrlo korisna i dobra stvar“, poručivši da veruje da će u Beogradu vremenom razumeti zašto je ta odluka važna i „jedina moguća“.

Plenković je za dolazak Miloševića u ime SDSS-a na proslavu vojne operacije koja je etnički očistila veliki deo Hrvatske, odnosno 250.000 građana srpske nacionalnosti proterala iz svojih kuća, rekao da je vrlo korisna i dobra stvar za hrvatsko društvo, za odnose između Hrvata i srpske manjine u Hrvatskoj.

Plenković je, predstavljajući zvanični državni stav i politiku u vezi sa ovom akcijom ponovio da je „Oluja“ bila najznačajnija pobeda Hrvatske u ratu, čime je, od srpskih snaga, oslobođen značajan deo te države.

Rečima da u Knin ide otvorenog srca, iskreno, s nadom da ova Vlada može napraviti taj tako važan korak, korak prema budućnosti, boljem društvu, društvu razumevanja, poštovanja, najavio je svoj odlazak Boris Milošević, potpredsednik Vlade Hrvatske.

U pisanoj poruci javnosti istakao je da mu nije bilo lako doneti ovu odluku kako zbog privatne porodične tragedije, tako zbog svih onih Srba koji su u „Oluji“ nekog izgubili, onih koji su u izbeglištvu kao i onih koji su se vratili, iako im je proces povratka opstruiran.

„Sudbinu tih ljudi dobro znam jer skoro celi profesionalni i politički staž, proteklih 18 godina, pomažem u rešavanju njihovih problema“, napisao je Milošević.

Reagujući na najavljeni odlazak Borisa Miloševića na obeležavanje „Oluje“, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, rekao je da ne može da podrži to prisustvo, ali je, istovremeno, naglasio da ga nijednog sekunda neće optužiti da je izdajnik, već da će se truditi da razume.

Rekao je i da je pomirenje među narodima bivše Jugoslavije moguće jedino uz obostrano poštovanje žrtava i ocenio da dobri odnosi ne mogu da se grade ponižavanjem Srba i srpskog naroda.

Kako to inače biva, reakcija Vučića bila je daleko blaža od one koju su javno izrazili ostali predstavnici vlasti u Srbiji, poput Ivice Dačića i Aleksandra Vulina. Dačić je takav postupak ocenio kao provokaciju, a Vulin šokiranost i nevericu da je to zaista istina.

Organizatori proslave godišnjice „Oluje“ saopštili su da će na centralnom skupu 5. avgusta, uz predstavnike državnog vrha govoriti i penzionisani general Ante Gotovina, koji je u Hagu oslobođen odgovornosti za ratne zločine tokom i posle te hrvatske vojne akcije.

U Kninu će na godišnjicu akcije „Oluja“ govoriti predsednik Hrvatske Zoran Milanović, premijer Andrej Plenković i predsednik Sabora Gordan Jandroković.

S druge strane, Srbija i Republika Srpska će i ove godine zajednički obeležiti godišnjicu „Oluje“ postavljanjem spomen-obeležja kod Sremske Rače.

„Kada bude postavljen most, na mestu na kojem su ti ljudi na traktorima prelazili, zajedno sa Republikom Srpskom ćemo napraviti veliki spomen-park, da se ne zaboravi najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata. Ali i da kažemo hvala Krajišnicima koji sada učestvuju u izgradnji Srbije i u njenom boljitku“, rekao je Aleksandar Vučić, najavljujući ovaj događaj.

Uz naznačavanje tragičnosti događaja, koji je osim etničkog čišćenja 250.000 hiljada Srba, iza sebe ostavio i više od 400 žrtava, tokom akcije, srpski zvaničnici, međutim, prećutkuju događaje koji su prethodili, a koji srpske snage stavljaju, takođe, u negativni kontekst. Naime, Srbija je pet godina ranije etnički očistila Krajinu od hrvatskog stanovništva.

To etničko čišćenje počelo je 1991. i trajalo je i tokom 1992. godine, kada je Slobodan Milošević, stvorio na teritoriji Hrvatske takozvane srpske autonomne oblasti Krajina, SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, koje su se 1992. ujedinile u Republiku Srpsku Krajinu.

Između ostalog, Jovica Stanišić i Franko Simatović, u Hagu su optuženi za zločine u tom periodu i na tom području, za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio „trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine i uspostavljanje srpske dominacije na tim teritorijama“.

Taj cilj su prisilnim premeštanjem nesrpskog stanovništva, progonima, zlostavljanjima i ubistvima ostvarivale tajne jedinice DB i paravojne formacije, kao što su „Crvene beretke“, „Škorpioni“, „Arkanovi tigrovi“ i „Martićeva milicija“.