Šta se krije iza izjave šefa SZO da u epidemiji „najgore tek predstoji“?

Kako je još naveo „ovakva pandemija dešava se prvi put u sto godina i podseća na špansku groznicu iz 1918. koja je ubila gotovo 100 miliona ljudi.

„Ali sada imamo tehnologiju, možemo da sprečimo takvu vrstu krize“, dodao je Gebrejesus.

Njegovo upozorenje moglo bi da se bazira na više pretpostavki i tumači u tom kontekstu.

Najpre, objava SZO „da samo mali deo globalne populacije (dva ili tri odsto) u krvi ima antitela koja pokazuju da su bili zaraženi virusom korona, ruši nade da će kolektivni imunitet ubrzati popuštanje mera zaštite, piše Gardijan. Da ublažavanje mera ne označava i kraj epidemije u nekoj zemlji poručio je i Gebrejsus na brifingu za medije u Ženevi.

Kako je kazao, serološka testiranja koja je trebalo da pokažu koji je procenat populacije bio inficiran i tako razvio antitela, što bi trebalo značiti i da su razvili i određeni imunitet, sugeriše da je taj broj zapravo jako mali. Ne više od dva do tri odsto.

Izjava Gebrejesusa odzvanja jer neko bi mogao da kaže da ne može biti gore od scenarija kroz koji je prošla Italija ili Španija, Sjedinjene Države…

Moguće je da je Gebrejesus mislio na eventualni drugi talas pandemije, kao što je jasno ukazao Robert Redfild, direktor američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) istakavši da bi drugi talas epidemije virusa korone mogao pogoditi SAD sledeće zime te da bi posledice mogle biti još teže jer bi se dogodio u jeku epidemije sezonskog gripa.

„Postoji mogućnost da bi epidemija virusa korona koja bi pogodila našu naciju sledeće zime bila još teža nego aktuelna. Tada ćemo isto tako imati epidemiju virusa korona i epidemiju gripa što će još više opteretiti naš zdravstveni sistem“, izjavio je Redfild za Vašington post.

Izjava „sprečimo ovu tragediju. Mnogi ljudi još ne razumeju ovaj virus“ mogla bi da se postavi u kontekst nekih ranijih izjava Gebrejesusa, prvog Afrikanca na čelu SZO, kada je upozoravao na predstojeće širenje virusa širom Afrike.

On je i pre dve i po godine kada je preuzeo dužnost obećao da će reformisati organizaciju i boriti se protiv bolesti koje ubijaju milione ljudi svake godine: malarije, malih boginja, dečije upale pluća i HIV/Aids.

Ako se uzme u obzir da je u Africi danas veći nivo siromaštva nego ikada ranije zbog toga što su decenije ekonomskog rasta bile korisne samo za malobrojnu bogatašku elitu, broj ljudi na rubu gladi mogao bi da se udvostruči zbog kovida 19 , objavio je u utorak Dejvid Bisli, direktor Svetskog programa za hranu (WFP) upozorivši da je moguća humanitarna katastrofa do kraja 2020.

„Broj ljudi koji trpe tešku glad mogao bi se udvostručiti zbog pandemije kovida 19 i do kraja 2020. narasti na više od 250 miliona ljudi“, upozorava ova agencija UN.

Na video-konferenciji Saveta bezbednosti UN održanoj u utorak na tu temu, Bisli je crnim bojama oslikao budućnost planete pozivajući najviše telo UN da što pre donese konkretne mere kako bi se to sprečilo.

„Borimo se ne samo s pandemijom koja ugrožava zdravlje ljudi širom sveta, nego i sa humanitarnom katastrofom svetskih razmera“, istakao je Bisli. Arif Husain, glavni ekonomista WFP-a, autor studije i koautor izveštaja predstavljenog u utorak, rekao je da se „kovid-19 nije mogao dogoditi u gorem trenutku“.

Ograničenja i u Africi

Gotovo 70.000 vojnika u Južnoj Africi nadgledaće sprovođenje policijskog časa čiji je cilj zaustavljanje širenja virusa korona, prenosi tamošnji nacionalni emiter SABC. Iako je prvobitno predsednik Siril Ramafosa odobrio raspoređivanje nešto manje od 3.000 vojnika, doneta je drugačija odluka zbog povec´anja prijavljenih slučajeva širom zemlje. U severnom delu Nigerije su zatvorene sve tradicionalne muslimanske škole.

Guverneri su zatražili da na severu budu postavljeni centri za testiranje, i uprkos nedavnom povećanju slučajeva zaraze, tek treba da uspostave jedinstvenu ustanovu za lečenje obolelih. Na snazi su ograničenja kretanja u tri dela Nigerije. U Keniji je na snazi policijski čas od 19 do 5 sati i zabranjena su putovanja u glavni grad Najrobi koji se smatra žarištem. Škole, pabovi, crkve i džamije su zatvoreni. U Tanzaniji je obavezno nošenje maski.