Šta se krije u pregovorima o budućnosti ruskih baza u Siriji?

Italijanski portal Analisi Difesa osvrnuo se na pregovore koji su trenutno u toku između Rusije i novih sirijskih vlasti o budućnosti ruskih vojnih baza u Siriji, u kontekstu velikih političkih promena nakon pada Bašara el Asada, piše Al Džazira.

Portal navodi da Moskva pokušava da zadrži prisustvo u pomorskoj bazi Tartus i vazduhoplovnoj bazi Hmeimim, ali da nova sirijska administracija zahteva izmene prethodnih sporazuma i da je iznela ideju da Asad bude izručen u zamenu za nastavak ruskog prisustva u zemlji.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i njegov turski kolega Hakan Fidan nedavno su imali telefonski razgovor tokom kojeg su razgovarali o situaciji u Siriji, navodi portal.

Kako je saopštilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, dve strane su istakle važnost udruživanja međunarodnih napora u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma u ​​Siriji, koji će biti zasnovan na suverenitetu, jedinstvu i teritorijalnom integritetu zemlje.

Ekstradicija Asada

Analisi Difesa dodaje da je portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije odbio da odgovara na pitanja novinara koji su tražili komentare na izveštaje da nova sirijska vlada traži od Rusije da izruči svrgnutog predsednika Bašara el Asada u zamenu da dozvoli Moskvi da zadrži svoje vojne baze u zemlji.

Zamenik ministra spoljnih poslova Mihail Bogdanov predvodio je rusku delegaciju tokom prve posete Damasku od pada Asadovog režima. Sirijska novinska agencija (SANA) javila je da je nova sirijska administracija zatražila od Rusije da se „pozabavi greškama iz prošlosti”, tokom razgovora sa delegacijom, kojima je prisustvovao i izaslanik Kremlja u Siriji Aleksandar Lavrentijev.

SANA je navela i da se u razgovorima bavilo pitanjem „postizanje pravde za žrtve brutalnog rata koji je vodio Asadov režim”.

Italijanski portal navodi da je Bogdanov danima uoči posete Siriji rekao da se Rusija nada da će zadržati svoje prisustvo u Tartusu i Hmejmimu.

Nove sirijske vlasti raskinule su krajem januara 49-godišnji ugovor sa ruskom kompanijom Strojtransgaz o upravljanju i operativnim radom u luci Tartus.

Portal je citirao izjave Murhafa Abu Kasra, sirijskog ministra odbrane, koji je rekao da su u toku pregovori sa Rusijom o definisanju budućih odnosa dve zemlje. „Posvećeni smo poštovanju prethodnih sporazuma, ali može doći do nekih promena u pregovorima da bi se osigurali interesi Sirije“, rekao je Kasra.

Transfer opreme i vojnika

Mediji su krajem januara objavili da su dva ruska teretna broda (Sparta i Sparta 2) pristala u pomorsku bazu Tartus, što je protumačeno kao znak da je počelo rusko povlačenje.

Portal navodi da će ovi trgovački brodovi verovatno nastaviti da prebacuju vojnu opremu i sisteme koji su ranije bili razmešteni u Siriji kao podrška snagama sirijskog režima, a sada su višak – kao i značajan deo ruskih snaga, koje su brojale 4.000 vojnika, uz stotine vojnih vozila i više od 24 borbena aviona i helikoptera. Ova oprema i trupe biće vraćeni u Rusiju ili prebačeni u Libiju i afrički Sahel.

Pre pristajanja dva komercijalna broda Oboronlogistike, koja radi za rusko Ministarstvo odbrane, nijedan brod se nije pojavio u dokovima u Tartusu od pada Bašara el Asada u decembru.

Prema ukrajinskim vojnim obaveštajnim službama, u periodu od sredine decembra 2024. do kraja januara 2025. godine ruski teretni avioni su izvršili najmanje 12 letova kako bi preneli opremu i oružje iz vazdušne baze Hmeimim u tri ili četiri vazdušne baze u Libiji pod kontrolom Ruskog Afričkog korpusa.

Međunarodni proračuni

Italijanski portal navodi da je teško poverovati da Turska, kao glavni oslonac novog režima u Siriji, ima bilo kakav interes da Rusima oduzme baze Tartus i Hmejmim. Ove baze trenutno imaju prvenstveno logističku ulogu, jer u njima se nalazi ruska mediteranska flota i služe kao polazna stanica za letove koji povezuju Rusiju sa njenim snagama raspoređenim u Africi.

On takođe dodaje da je Evropska unija ublažila sankcije uvedene Siriji, ali je zatražila od nove vlade u Damasku da protera Ruse iz te dve baze u zamenu za potpuno ukidanje sankcija.

Analisi Difesa dodaje da neki medijski izveštaji koji su procureli sugerišu da bi Sjedinjene Države mogle da povuku svoje snage raspoređene u istočnoj Siriji, koje trenutno broje skoro 2.000 vojnika zaduženih da čuvaju naftna postrojenja i podržavaju kurdske milicije.